ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ ИЗ УЖАРЕНОГ ГРОТЛА ПРАВО У ДРЖАВНИ ТРЕЗОР: Кина екипи "Новости" показала строго чувани погон за производњу племенитог метала

Елена Божић Талијан

24. 07. 2022. у 09:00

НА отвореном пламену, у огромном црном котлу који достиже температуру од 1.300 степени, радник снажним замасима, дугом грабуљом меша усијану масу пуну племенитих метала.

ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ ИЗ УЖАРЕНОГ ГРОТЛА ПРАВО У ДРЖАВНИ ТРЕЗОР: Кина екипи Новости показала строго чувани погон за производњу племенитог метала

Фото Зоран Јовановић

Врелина се шири читавом просторијом. Потребно је 15 дана непрекидног мешања у овој пећи да би се добила плоча тешка 10 килограма са 10 одсто жутог блага. Даљим технолошким поступцима издваја се чисто злато. Борски радници су почетком недеље излили пет полуга од тог драгоценог материјала, које су показали репортерима "Новости". Свака је тежине 12,56 килограма, квалитета 99,99.

Од наредне године неће се више радити у усијаној пећи, већ модернизованим поступком у новој фабрици, према стандарду који захтева Лондонска берза метала. То ће повећати производњу на три до четири тоне жутог блага годишње, која је сада на нивоу од 1,5 тона.

Дуг је пут да се од ископане руде, која садржи бакар и мешавину племенитих материјала, стигне до чистог злата. Радници у Бору је прво дробе, мељу и флотирају. После овог рударског следе металуршки поцеси, сировина пролази кроз топионицу, па се пржи, поново топи, а онда провлачи кроз електролизу којом се прво издваја сребро, а потом злато.

Кинеско руководство први пут је једној новинарској екипи отворило врата строго чуваног погона за производњу племенитих метала у којем се одвијају ови поступци. Ово је једина фабрика за добијање злата у нашој земљи, која од децембра 2018. године, када је кинески "Зиђин" закључио уговор о стратешком партнерству са Србијом и преузео 63 одсто власништва над некадашњим РТБ Бор, послује у саставу "Србија Зиђин копер".

Приликом уласка и изласка из сваке просторије у том погону пролази се кроз ригорозне физичке и техничке мере обезбеђења. У једном њеном делу налази се мања соба, од двадесЕтак квадрата, у коју се допрема чист производ од најдрагоценијих метала. Ту се мере и пакују златне и сребрне полуге.

Док се не стигне до ове крајње фазе, један од кључних процеса одвија се у најтоплијој просторији, у црном усијаном котлу. Управник ове фабрике Далибор Антић каже да та пећ не сме да стане шта год да се деси, она ради без прекида 24 сата.

- "Доре" пећ је срце погона за производњу племенитих метала - истиче Антић.

- Улазна сировина је анодни муљ, који у себи садржи око један проценат злата. Кроз прераду и разне технолошке процесе од тога на крају из наше фабрике излази злато квалитета четири деветке.

Из тог анодног муља је прво одстрањен бакар, који иде на филтер пресу, односно на прање и сушење, потом у пржне котлове где се добија прженац. Та сировина се онда топи у "доре" пећи на температури до 1.300 степени. Добија се плоча од око 10 килограма, која садржи 10 процената злата, 89 одсто сребра и друге метале. Она се потом пречишћава кроз електролизе, док се не добије квалитет чистоће злата 99,99. Та течна маса се излива у калупе, а када се стврдне одливак се извади, опере и обележи се жигом.

Радници су управо завршили овај процес и припремали пет златних полуга за паковање.

Оне су углачане, сјајне лежале на столу.

- Да ли знате за правило ко успе са два прста да подигне полугу може да је носи кући? - упитао је Антић.

Дозволили су нам и да пробамо. Али, ако се неко понадао, брзо се разочарао. Подићи 12,56 килограма тешко је и са две руке, а немогуће са два прста.

Почетком наредне године биће завршена нова фабрика за производњу племенитих метала са савременом технологијом, тако да се више неће користити "доре" пећ која ради на високим температурама. Како нам је објаснио директор "Топионице и рафинације Бор" Зханг Хуанран, радиће се поступком хидрометалургије, који је у складу са високим стандардима за добијање златних полуга.

- Неће бити тако врело, злато ће се производити по стандарду који захтева Лондонска берза метала - истиче Хуанран.

- Тиме ће се удвостручити производња злата на годишњем нивоу. Сада се производи 1,5 тона злата, и до 15 тона сребра, а у новој фабрици ће бити три до четири тоне злата и 17 тона сребра. Што се тиче екологије, она је по највишим светским стандардима.

Од краја 2018, када је "Зиђин" преузео Бор, до маја 2022. године уложено је 162 милиона долара у област заштите животне средине. Компанија решава вишедеценијски проблем загађеног ваздуха у Бору. Када буде пуштен у рад нови систем у топионици крајем године, то ће решити наслеђени проблем прикупљања и третирања честица прашине из процеса топљења.

Заменица руководиоца Службе за продају у компанији "Србија Зиђин копер" Ана Арсенијевић објашњава да је пласман злата осигуран продајом НБС.

- Тиме се остварује вишеструка корист, и за нашу компанију и за Србију - истиче Арсенијевићева.

- Према српским законима, злато мора најпре да се понуди НБС, а тек у случају да она одбије да га по берзанској цени откупи, што се до сада никада није десило, могли бисмо да тражимо дозволу за извоз. То значи да злато произведено у нашој компанији остаје у Србији.

"Србија Зиђин копер" је, како наводи, за три и по године, колико послује у нашој земљи, постигао завидне пословне резултате, тако да се на листи највећих извозника у 2022. години налази на трећем месту. Арсенијевићева ту ради већ две деценије, као и сви чланови њене фамилије.

- Мени је деда овде био рудар, и сада смо сви у компанији запослени, отац, брат, син - каже наша саговорница.

- У Бору има доста породица са истом традицијом. Син има 28 година и силази под земљу, ради у подземном руднику "Јама". Он је хтео да буде рудар, иако је знао да је ризичан посао. Отац са 78 година и дан-данас ради пројекте за нашу компанију.

У оквиру "Зиђин копера" послују четири рудника бакра и племенитих метала - "Велики Кривељ", "Ново Церово", "Јама" и "Мајданпек". Репортери нашег листа обишли су коп "Велики Кривељ" који ће ове године дуплирати производњу захваљајући кинеским улагањима у модернизацију. Како наводи инжењер сарадник Милан Миленовић, произвешће се 23 тоне, уместо 10,26 тона колико је то било до сада на годишњем нивоу.

Командна соба на површинском копу рудника, Фото Зоран Јовановић

Овде је отворен модеран диспечерски центар где службеници на огромном монитору и путем компјутера прате све што се дешава у копу са камионима и багерима. То је изузетно важно за процес рада у руднику. Разлика у ефикасности је велика, имајући у виду да је до пре годину дана човек са двогледом пратио шта се дешава у копу.

У "Зиђин коперу" има више од 6.100 запослених. То је углавном локално становништво, али све више долазе и из других крајева Србије. Ништа необично, имајући у виду да је просечна плата изнад 100.000 динара и да се сваке године повећава. Ту ради 5.922 рудара, а од тога 952 жене. Руководство каже да сваке године запошљавају младе људе.

Занимљиво је и да су се возачи камиона, који су отишли у Немачку да раде, вратили и запослили у борској компанији.

Радници из Србије подсећају да је у неким бољим временима било великих миграција и да су сви долазили у Бор због посла.

- Мени је овде деда из Пирота дошао, отац из Шумадије, а ми смо прва генерација радника која је овде рођена - каже наша саговорница. - Сада се поново покреће тај циклус доласка у Бор.

ПОЧЕТАК ПРЕ СКОРО 120 ГОДИНА

У БОРУ се злато производи од оснивања рудника 1903. године, али званична статистика о добијеној количини жутог блага води се од 1938. године. Од тада до децембра 1918. у некадашњем РТБ-у "Бор" произведено је око 160 тона овог племенитог метала. Евиденцију о производњи злата су пре 1938. године водили Французи, јер је рудник био у њиховим рукама. Њихова компанија је у то време слободно располагала племенитим металима. Стање је измењено 1934. године Уредбом о надзору производње и употреби племенитих метала, захваљујући којој је право откупа, и то по ценама на Лондонској берзи, добила Народна банка Југославије.

По жутом благу водећи у региону

СВЕ количине произведеног злата купује НБС. "Србија Зиђин копер" је за три и по године продала нашој централној банци пет тона и 742 килограма овог жутог блага.

- Према последњим подацима Светског савета за злато, Србија је са 38,1 тоном златних полуга водећа земља у региону по количинама тог племенитог метала депонованог у трезорима НБС, а 54. у свету - наводи Ана Арсенијевић из "Србија Зиђин копера". - У првих шест месеци ове године произведено је и испоручено Централној банци чак 852 килограма злата.

ИНВЕСТИЦИЈА

ЗЛАТНЕ резерва су сигурна инвестиција и мера сигурности - истиче Бојан Станић из Привредне коморе Србије. - Вредност овог племенитог метала осцилира, али не може у значајнијој мери да се изгуби. Наша држава стално подиже удео злата у девизним резервама, а што су оне веће јачи је кредибилитет и стабилност макроекономског система.

Србија је све златне резерве вратила у земљу крајем 2021. године. Професор Економског факултета Љубодраг Савић истиче да је предност што наша земља има право прече куповине овог племенитог метала из Бора.

ДРАГОЦЕНЕ РЕЗЕРВЕ

СРБИЈА је у последњих шест година знатно повећала количину жутих полуга у трезору централне банке и остварила скок за осам места на листи Светског савета за злато. У девизним резервама наше земље овај драгоцени метал учествује са 14,5 одсто. У НБС је 2016. године било 17,9 тона жутог блага, а Србија је заузимала 62. место у свету. И тада је била лидер у региону по количини злата, само је данас то вођство много убедљивије. На другом месту на Балкану је Северна Македонија са 6,9 тона златних резерви, Словинија има 3,2, а Босна и Херцеговина три тоне овог плементог метала. На последњем месту је Црна Гора са 1,09 тона, док Хрватска није на листи 100 рангираних земаља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

НЕСВАКИДАШЊЕ ИСКУСТВО ЈЕДНОГ ДОСТАВЉАЧА: Не знам да ли да бацим оне кесе и клиснем низ степенице, или да стоички сачекам...