УСКА СТАЗА ОД УЖИВАЊА ДО ПОЗИВА У ПОМОЋ: Зашто се одмор у природи све чешће претвара у велику непријатност

СВЕ је више несрећа на планинама, од наизглед безазлене ниске Фрушке горе до окрутних високих Проклетија, чије су жртве српски љубитељи планинарства и природе свих генерација.

Фото Танјуг

Да фаталан исход не зависи од надморске висине, сведочи погибија планинарке на ниској Фрушкој гори пре десетак дана, после пада са трошне литице напуштеног каменолома код Лединаца, на чијем се дну сакупља вода, па се због тога често рекламира као језеро.

Да гину и најискуснији и најспремнији, показала је смрт услед срчаног удара изврсног планинара и истраживача природе Г. С. на стрмом врху изнад Валбоне у Албанији.

Према незваничним информацијама, четворо искусних планинара кренуло је у напорни успон по врелом дану, успешно су прошли и предео под сипаром, ситним изломљеним каменом, и започели успон уз стрму литицу ка врху, када је вођу експедиције издало срце.

Једна од учесница је остала уз њега, а двоје се вратило у насеље, али несрећном планинару више није било помоћи, алпинисти-спасиоци су само могли да спусте његово тело и однесу га до хеликоптера. На снимку њихове интервенције види се да су успон и силажење низ литицу екстремно напорни јер је камен гладак и клизав.

Погрешан је утисак да се овакве несреће дешавају само на високим планинама. Тимови Ватрогасаца-спасилаца МУП-а и Горске службе спасавања у суботу су спасавали дечака који се оклизнуо на влажним стенама и пао са ивице водопада Скакало на питомим Дивчибарама, а срећом је прошао само са повредама. У недељу су спасавали човека који је упао у дубоку јаму на Фрушкој гори, недалеко од пешачке стазе.

- Планинарство је доживело светску експлозију популарности, па се по закону великих бројева бележи и све више несрећа. Неке од њих су изазване непредвидивим околностима као што су нагле прмене временских прилика на високим планинама, на које човек не може да утиче, али прави проблем су несреће услед људског фактора, које су могле да буду избегнуте поштовањем једноставних правила и упутстава. Прво правило у планини је да највише гину нејнеискуснији и - најискуснији. Први зато што немају знања и прецењују своје могућнсти, а други зато што после безбројних суочавања са опасним ситуацијама пренебрегну неку баналност и тако направе смртоносну грешку - упозорава Драган Павловић Поп, један од најискуснијих српских планинарских водича, секретар Начелништва службе водича у Планинарском савезу Србије.

Освајање врха није безопасно, Фото Б. Субашић

Он указује да је комерцијализација планинарства и екстремних спортова један од узрока несрећа. - Прављење превеликих група у којима водичи немају увид у стање и понашање учесника је као створено за неку несрећу. Упозорио бих и да технологија која нам је дала могућност да помоћу уређаја за ГПС навигацију и сличних апликација на мобилним телефонима пратимо трекове којима је неко прошао није тако савршена као шо се мисли.

Важно је знати да ли је аутор трека заиста прошао одређеним превојем или је на компјутеру нацртао стазу јер му се тако свиђа. Врло је важно годишње доба у коме је трек забележен. Пејзаж и услови кретања на планини се веома разликују у различитм годишњим добима и неопходно је сакупити што више информација и валидних искустава пре него што кренете - наглашава Павловић.

Он напомиње да нико не може да предвиди шта све може да се догоди на терену и да је зато неопходно увек имати у ранцу кабаницу, чеону лампу, пресвлаку и прибор за прву помоћ.

- Нарочито на високим планинама можете у једном дану доживети лето и зиму, после чега сваком постаје јасно зашто искусни планинари носе толико опреме. Јапанке, сандале и патике нису обућа за планинарење, већ ципеле са гуменим ђоном. Пластични ђон се клиза и узрок је великог броја несрећа. До помањкања пажње и концентрације долази и због жеђи. На стазе од двадесетак километара планинар не сме да креће без три литра воде, а по врућинама је обавезан и рехидрант, којим ће се надокнадити минералне соли изгубљене знојењем. Без њих нерви не функционишу, а без воде крв постаје врло густа, што може да узрокује веома озбиљне проблеме. Они који хоће да планинаре по захтевним теренима треба да иду са искусним локалним водичем, који добро познаје све изазове стазе - закључује Павловић.

ПЛАНИНУ ОЗНАЧИТИ, ПА "ВОЛЕТИ"

КВАЛИТЕТ обележавања планинарских стаза и опасних деоница на њима у Србији је веома неуједначен, за разлику од, на пример, Румуније и Бугарске, где је практично немогуће изгубити се јер су маркације честе, добро видљиве и имају симболе којима се сваки од пешачких путева јасно разликује.

- Није морално да сада сви нешто рекламирају планине, а да по њима никада нису прошли.

Код нас за пример може да служи означавање стаза на Овчару и Каблару или на Соколској планини, али то су изузеци, а не правило. Фрушка гора је, на пример, национални парк, а нисам сигуран да ли је литица некадашњег каменолома у Лединцима означена као опасна јер се одроњава - каже Драган Павловић.

Препоручујемо

Србија

0 2

ИЗ БАНАТСКЕ РАВНИЦЕ ДО ВРХА БАЛКАНА: Зрењанински планинари успели да стигну до највише тачке Мусале у Националном парку Рила у Бугарској

29. 04. 2022. у 16:43

Друштво

0 3

"НОВОСТИ" НА ВРХУ ВИТОШЕ: Успон за православну Нову годину, освојена највишa тачка висока 2.290 метара (ВИДЕО)

14. 01. 2022. у 17:21

Регион

0 0

СРЕЋАН КРАЈ ДРАМЕ: Повређена планинарка из Сарајева Хеликоптером евакуисана са планине Лелија

21. 11. 2021. у 00:32

Друштво

0 0

ПРВА ЧАРАПАНКА НА ХИМАЛАЈИМА: Евица Јеремић из Крушевца се минуле седмице вратила из Непала, после освајања врха Ајланд пик

30. 10. 2021. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације