КО ЋЕ ДА СЕ СЕЋА, АКО МИ ЗАБОРАВИМО: Филм о страдању Срба у Норвешком логору биће премијерно приказан у Нишу

Јелена СТОЈКОВИЋ

16. 07. 2022. у 07:44

ФИЛМ "Логор смрти у Карасјоку" премијерно ће бити приказан у Нишу 25. августа, у оквиру Филмских сусрета.

КО ЋЕ ДА СЕ СЕЋА, АКО МИ ЗАБОРАВИМО: Филм о страдању Срба у Норвешком логору биће премијерно приказан у Нишу

Историчар Кнут у Грачаници, Фото Приватна архива

У плану су и премијере у Београду, Ослу, Грачаници, Стокхолму, Швајцарској, а филмска екипа већ размишља о снимању другог дела.

Бранко Димовић Димески, Србин којег је ратни вихор са Косова и Метохије одувао у Норвешку где живи и ради, и чувени норвешки историчар Кнут Фловик Торесен почели су пре више од годину дана снимање филма о страдању Срба у норвешким логорима. Њихову страст за приказивањем истине која је често у историји "мењана" убрзо је поделио и редитељ из ове земље Кјетил Палмквист и тако је настао филм "Логор смрти у Карасјоку".

- Доласком у Норвешку видео сам да постоји веза између српског и норвешког народа и тада се детаљније упознао са страдањем нашег народа за време Другог светског рата у норвешким логорима. Недуго затим упознао сам редитеља Кјетила Палмквиста као и историчара Кнута Фловика Торесена па сам предложио да причу о страдању наших мученика преточимо у филм - објашњава Димески, који је продуцент филма.

Полагање венаца на месту страдања Срба, Фото Приватна архива

Не крије да је морао да уложи труда како би пријатељима Норвежанима изнео истину о српском народу, јер је медијски линч који се на западу спроводио деведесетих година променио слику о српском народу поготово код млађих генерација, али старији Норвежани су се сећали подвига српских логораша.

Један од актера у филму Мари Јонсен, као девојчица од девет година, хранила је изнемогле српске логораше ризикујући на тај начин свој живот, каже Димески.

Редитељ Кјетил Палмквист прича да су снимање започели у Карасјоку на северу Норвешке, када је и пала прва клапа филма.

- Када смо допутовали услови за рад су били скоро немогући. У Карасјоку је још било снега, температура испод нуле, али то нас није омело да кренемо са снимањем и забележимо прва сведочења људи. Ево, данас после око скоро две године пројекат приводимо крају и врло задовољан оним што смо урадили, али и оним што сам сазнао о Србима и њиховим страдањима тако да сам поносан што сам режирао један овак филм - каже редитељ.

Продуцент и редитељ филма кажу да су интервјуисали велики број потомака и сведока у Србији и Норвешкој.

- Изразили су велику жељу да помогну у реализацији филма. Остварили смо контакте са многим потомцима, историчарима, али и институцијама, како у Србији, тако и у Норвешкој где је прикупљен обиман материјал - најављује Димески.

Део филмске екипе, Фото Приватна архива

Филм је поред Норвешке сниман и на више локација у Србији. Сведочења потомака су забележена у Београду, Омољици код Панчева, Сремској Митровици, Горњем Милановацу, Крагујевацу, Нишу и на Косову и Метохији.

- Прича о филму покренула је лавину догађаја који су имали за циљ да се чује прича о српском страдању. Добили смо више позива да одржимо трибине где смо имали прилику да представимо филм, али и оно што смо нашли, фотографије, документа и дневникe логораша што је новина, јер до сада јавност није имала прилику да их види - каже Димески.

Он подсећа да су више од 95 одсто страдалих у норвешким логорима за време Другог светског рата били заправо Срби. Међу њима и 33 недужне деце.

- Они су послати у Норвешку у смрт само зато што су били Срби. Када су усташе масакрирали читаве породице у Јасеновцу, одређен број је послат у Норвешку да умру као робови у размени између Немаца и усташког режима. Сматрам да претварање логораша у партизане или четнике и Југословене, нестаје важна историјска чињеница да су многи српски заробљеници који су послати у Норвешку заправо послати да умру као део добро организованог геноцида. Дакле ми немамо право на заборав, јер не можемо очекивати да ће се други народи сећати нашег страдања, ако ми исте заборављамо - сматра овај Србин са Косова.

Наши саговорници кажу да су их сведочења потомака често доводила до суза. Једнако су потресне исповести и Норвежана који су хранили логораше и помагали им ризикујући сопствени живот.

Фото Приватна архива

"ПОДВРСТА" ЗА УБИЈАЊЕ

БРАНКО Димовић Димески каже да су током снимања дошли до бројних докумената која указују на злочин који је спроведен над српским народом. Наиме нацистичке власти у документу који је издат 1942. године приказују Србе као "подврсту коју треба убијати".

Редитељ са Чебићем и његовом сестром, Фото Приватна архива

СВЕ КРЕНУЛО ОД "НОВОСТИ"

ИСТОРИЧАР Кнут Фловик Торесен у ексклузивном интервјуу у "Новостима" најавио је снимање филма. Након тога је све почело и међу људима који говоре у филму су и неки наши читаоци, међу њима Мирко Чебић из Београда, који је захваљујући филмској екипи положио са својом сестром венац на место страдања својих најближих. Овај норвешки историчар добио је Сретењско признање од председника Србије Александра Вучића.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УЕФА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Ево шта ће Белорусија да уради због ЕУРО 2024