ГРАДИО ЦРКВУ СВЕТОГ МАРКА, СТРАДАО НА САЈМИШТУ: "Каменови спотицања", сећање на убијене Јевреје, један испред куће Матвеја Ајзинберга

НА Гундулићевом венцу 53, у Београду, и данас стоји кућа коју је некад, за потребе породице, пројектовао Матвеј Ајзинберг, предратни београдски архитекта.

Фото В. Црњански Спасојевић

Као предузимач и извођач радова изградио је низ зграда у српској престоници, између осталог Цркву Светог Марка, зграду Совјетске амбасаде и школу "Војислав Илић". Иако рођен у Грузији, прикључио се српској војсци током Првог светског рата као добровољац и ратовао на Солунском фронту. С војском је стигао у Београд и ту се оженио.

Матвеј је убијен у Холокаусту, а испред његове куће јуче је постављен "камен спотицања", познат као "столперстеин", у знак сећања на Јевреје ликвидиране током Другог светског рата. У свету постоји 80.000 таквих камених плоча величине 96 са 96 милиметара, са месинганом оплатом на врху и подацима о жртви, а рад су немачког уметника Гинтера Демнига.

Фото П. Митић

Матвеј се пре рата развео од супруге Грете, а син Александар био је са њим. Одмах после шестоаприлског бомбардовања, побегао је са сином у Сопот, а затим се склонио у село Ропочево. У Београду је ухапшена и Грета и пребачена у затвор у Сопоту.

- Четници Косте Пећанца предали су оца Немцима - прича Матвејев син Александар, који је у то време имао 11 година.

- Мајка и ја смо некако успели да побегнемо у Хомољске планине. Ту су нам помагали сељаци и Дражини четници. Крили су нас и давали нам храну. Мајка је претходно живела у Пешти и Бечу и није се најбоље сналазила у шуми, па сам морао да бринем о њој. Сељаци су ме научили како да завијам као курјак ако се изгубимо. Кад чују вука, пси се уплаше и лају. Одакле стиже лавеж, ту је село и у том правцу треба да идемо.

Александар Ајзенберг, Фото В. Црњански Спасојевић

Александар и Грета су се буквално до краја рата крили у шуми, а по ослобођењу, дечака поново хапсе. Овога пута - УДБ.

- У затвору сам био 65 дана. Хтели су да ме оптуже за сарадњу са окупаторима, јер другачије, као Јевреј, наводно не бих успео да преживим - прича Александар.

После је ипак пуштен, завршио је архитектуру и предавао је историју стилова. Када је реч о његовом оцу Матвеју, он је из Сопота пребачен у Крагујевац, где је, са жутом траком на рукаву, чистио улице. Убрзо га селе у логор Топовске шупе на београдској Аутокоманди, а затим на Старо сајмиште. Имао је прилику да побегне јер је као архитекта био ангажован на изградњи барака, па је неколико пута послом долазио у Београд. Међутим, Матвеј није хтео да бежи пошто му је речено да ће, у супротном, 70 логораша бити стрељано. Убијен је почетком марта 1942, у "душегупки", гасном камиону, на путу до Јајинаца.

Хајм Брил, Фото В. Црњански Спасојевић

"Камен спотицања" постављен је јуче и испред куће Александра Брила, чији су син Хајм и унука Џули подстакли иницијативу да Београд добије прве "столперстеине". Рођени Београђанин, Александар Аци Брил живео је у двоспратној кући у Солунској 8. Оженио се Регином. Син Хајнрих Хајм рођен је 1938, а кћерка Шошана тек после очеве смрти. Током пролећа и лета 1941. Аци је био ангажован на принудном раду на поправци канализације у Београду, после чега је одведен у Топовске шупе и тамо убијен.

- Оца се не сећам - каже Хајм Брил.

- Мајка и ја смо се, када је ухапшен, склонили на бакину ергелу коња на Топчидеру. Ту смо се крили до краја рата. И мајка и њена мајка биле су Српкиње. После рата неко време смо живели у данашњој Улици краља Петра, а онда смо се, са сестром и два стрица, 1948. одселили у Израел. Радио сам као инжењер, имао сам своју фирму. Сада сам у пензији - каже Хајм Брил.

Гинтер Деминг поставља "каменове спотицања", Фото В. Црњански Спасојевић

"Каменови спотицања" постављени су јуче и испред куће најпознатијег предратног књижара Геце Кона и његове супруге Елзе, у Добрачиној 30, затим испред куће породице Дајч, у Маршала Бирјузова 9 и испред куће у Андре Николића 29, где су живели др Симон и Евгенија Брил. Симон је био познати стоматолог. Када су добили позив да се јаве у немачку команду, после 6. априла, он и мајка су се сакрили, а Симон је са лажним папирима покушао да бежи у Румунију. Ухваћен је и убијен у нишком логору на Црвеном крсту.

Фото В. Црњански Спасојевић

Хилда Дајч живела је у згради у Маршала Бирјузова са оцем Емилом, мајком Августом и млађим братом Хансом. Била је добровољна болничарка у логору на Старом сајмишту.

Захваљујући потресним писмима које је оданде писала другарицама, а које је успела да прошверцује изван жице, данас знамо шта се у том логору дешавало. Хилда је добила надимак "српска Ана Франк". И она је убијена у гасном камиону за Јајинце.

СВАКИ КАМЕН СЕЋА НА ЖРТВУ

"СТОЛПЕРСТЕИН" ("камен спотицања") предстваља највећи децентрализовани меморијал на свету посвећен жртвама Холокауста. Сваки камен изражава сећање на једну, конкретну особу. Аутор Демниг се позива на Талмуд и мисао да је човек заборављен тек када се заборави његово име. Он сматра да нацистичке злочине треба памтити у свакодневном животу, да се о камен са именом жртве "спотакнемо" и почнемо да размишљамо о појединцима који су нестали.

Препоручујемо

Друштво

0 2

СЕЋАЊЕ НА ГЕЦУ КОНА, АЈЗИНБЕРГА, ДАЈЧОВЕ И БРИЛОВЕ: Првих 10 "каменова спотицања" од сутра у Београду испред кућа убијених Јевреја

04. 07. 2022. у 08:23

Београд

0 0

ПОЛОЖЕНИ ВЕНЦИ НА СТАРОМ САЈМИШТУ: Обележен дан сећања на жртве Холокауста у Београду

10. 05. 2022. у 12:43

Србија

0 0

ОБЕЛЕЖЕНА 78. ГОДИШЊИЦА ДЕПОРТАЦИЈЕ НОВОСАДСКИХ ЈЕВРЕЈА: Сећање на жртве нацизма, зло да се никад не понови

26. 04. 2022. у 15:12

Панорама

0 0

СНИМАК АНЕ ФРАНК: Једини сачуван видео - одмах после уследио ужас

16. 03. 2022. у 10:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације