ВУКОВЕ ТЕРАПИЈЕ НАЈБОЉЕ: Пацијенти кажу да је савестан, педантан, пажљив и темељан, колеге га хвале (ФОТО)

ОН је Вук Трајковић (22) - једина особа са Дауновим синдромом, која је одрадила приправнички стаж, положила државни испит и стекла лиценцу за рад.

Фото Д. Миловановић

Запослен је у Институту за реуматологију Србије, као физиотерапеут. Светска организација за спровођење инклузије га је, пре десет година, прогласила најнапреднијим дететом са Дауновим синдромом. Завршио је редовно ОШ "Душко Радовић" у Сремчици, потом средњу стручна школу "Захарије Стефановић Орфелин", као ђак генерације. Један је од четворо људи у свету, са овом дијагнозом, који су уписали високу школу.

Захвљајући бескрајној љубави и подршци породице овај младић је, највише што је могуће са његовим хромозомским поремећајем, оспособљен за самостални живот. Сваког дана долази на посао, сам, аутобусом из Сремчице. Иако као стажиста има скраћено радно време, Вук први стигне, а последњи оде. Одради готово целу смену. Посетили смо га на радном месту. Уверили смо се колико је предан послу. Пацијенти га обожавају. Брижан је, пажљив, одговоран.

- Пресрећан сам, а свој посао волим највише на свету - каже Вук. - Радим физикалне терапије струјом и помажем људима. Сви су ме добро прихватили. Пажљиви су и добри. Захвалио бих се шефу Влади и осталим колегама, који су ми много помогли. Пацијенти су дивни и веома захвални. Кући помажем баки и масирам је. Волео бих да останем у Институту и наставим да радим.

Foto: Фото Д. Миловановић

POGLEDAJ GALERIJU

Док смо разговарали, Вук је радио физикалну терапију Дубравки Пошарац због болова у колену. Каже да јој је много помогао.

- Имам доста година и била сам много пута на терапијама, али Вучко ми је највише помогао - каже Дубравка. - Савесно ради, педантан је и увек, кад заврши, каже хвала. Једно дивно дете. Презадовољна сам. Он има свој систем рада. Некако је другачији. Није да само одради и крај. Пажљив је и темељан. Много је одговоран свом послу.

Вуков ментор је Владимир Куслев, одговорни физиотерапеут у Служби физикалне медицине и рехабилитације Института за реуматологију. Открива нам да овај младић има исти третман као и сви остали. По доласку, стажистима се каже да се пуно ради и да одлуче да ли им то одговара.

- Вук је одмах рекао да је спреман и да се не плаши изазова - каже Куслев. - Када је реч о практичном раду, за шест месеци приправничког стажа, прошао је све што је радио у средњој школи. Али је научио још пар метода. Чињеница је да је напредовао у том послу. Доста је добар, тачан, педантан. Имам слободу да га пустим да сам одради неке ствари, само дођем да погледам. То је велики корак напред. Остао је код нас на даљем стручном усавршавању. Веома сам задовољан. Иако има скраћено радно време, он остаје дуже. Колеге су га одлично прихватиле.

Најаслужнији за Вукову социјализцију и нормалан живот су његови родитељи. Иако има брата Василија (16) и сестру Веронику (10), он је миљеник фамилије. Када се родио са дијагнозом Даунов синдром, породици је сугерисано да га дају у дом. То су и одлучили, али су после посете генетичару, одустали. Кажу, да им је то најбоља одлука у животу. Уследиле су године посета лекарима, логопедима, операције. Успели су да њихово дете постане равноправни члан друштва.

- Права срећа је што смо отишли код генетичара који нас је охрабрио, рекао да Вук треба да живи у кући и да та деца могу много - прича Вуков отац Вуле. - Било је много одрицања. Терапије аминокиселинама доктора Хоклова са Кипра су помогле да се Вуку покрену функције мозга. Лекар нам је одао признање, да смо међу реткима који су код њега дете довели на време. Имао је шест третмана и гарантовано нам је да ће ићи у редовну школу и да ће постићи добре резултате.

Вук је имао озбиљну срчану ману, али је после операције у Тиршовој тај проблем решен. Безусловна љубав којом је окружен, свакако је допринела његовом напретку. Посао обожава и стално кући прича о томе. Одмалена је са њим радио логопед, похађао је редован вртић.

- Деца са Дауновим синдромом доносе срећу и велику љубав - каже тата Вуле. - Он нам је на првом месту. Љубав коју он нама пружа се не може описати. Велика је грешка што има родитеља који крију децу са Дауновим синдромом, не излазе из куће, нису са људима. Као да их је срамота.

Отац Вуле планира да Вуку, за неколико година, отвори приватну клинику у Сремчици.

ЗАХВАЛНОСТ

ВЕЛИКУ захвалност одајем директору Радуновићу, шефу Влади и др Бараћу, који су Вуку дали прилику да ради и да напредује у свом послу - истиче Вуков отац Вуле. - Наравно и особљу, сви су га сјајно прихватили. Наша највећа награда је његов осмех и срећа кад прича о послу.

ЖЕЛЕ ДА ГА ПРИМЕ ЗАСТАЛНО

ВУК је заинтересован за посао и у домену својих могућности га обавља савршено добро - каже проф. др Горан Радуновић , в. д. директора Института за реуматологију.

Фото Д. Миловановић

- Заинтересовани смо, ако жели, да буде примљен у стални радни однос. Савестан је. Лепо је имати такве раднике у колективу, то нас чини бољим друштвом. Србија се тек у последње време отвара према особама са посебним потребама, раније их нисте могли ни видети. Велика је реткост видети да људи долазе срећни на посао. Већина све гледа кроз зараду. Кад је, као Вуку, посао најлепши део дана, будете срећни.

Препоручујемо

Србија

0 0

СКРИНИНГ АНЕУРИЗМЕ АБДОМИНАЛНЕ АОРТЕ: Прегледи током лета у зрењанинској болници

01. 06. 2022. у 14:56

Друштво

0 0

ПОМОЋ ТРЕБА ЗА 60.000 ДЕЦЕ: Један стручњак предводи тим који ради са сваким родитељским паром

28. 06. 2022. у 10:15

Србија

0 0

ЦЕНТАР ЗА ПОДРШКУ МАЛИШАНИМА СА СМЕТЊАМА: Кикиндска ОШ "6. октобар" добила недавно нови статус од Министарства просвете

06. 06. 2022. у 08:46

Друштво

0 1

ЛОНЧАР РАЗГОВАРАО СА ЛЕКАРИМА: У српском здравству још 100 најбољих младих доктора

15. 06. 2022. у 14:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације