ГДЕ СЕ САПЛЕЛА ИСТИНА О НЕСТАЛИМ БЕБАМА: Који су ефекти законских прописа усвојених пре више од две године

Софија Бабовић

29. 05. 2022. у 08:00

РОДИЛА сам 1981. године сина за којег су ми сутрадан рекли да је преминуо. Био је тежак 3,8 килограма. И жив. Хвала Богу, и данас је - сведочила је за "Новости" Милица Милојевић (70) из Рутевца код Алексинца, која је потврду да је њен син Млађан (40), рођен у породилишту болнице у Крушевцу ипак жив, а не мртав, као што су јој то тада саопштили, добила ДНК анализом прошле јесени.

ГДЕ СЕ САПЛЕЛА ИСТИНА О НЕСТАЛИМ БЕБАМА: Који су ефекти законских прописа усвојених пре више од две године

Међународни дан нестале деце у Крушевцу / Фото С. Бабовић

Милица је од тог тренутка у сталном контакту са Млађаном, али ни медицинско вештачење, које је требало да буде добра основа за даље процесуирање, није резултирало конкретним, судским епилогом. Да је њен син жив, посумњала је када је видела прилог на телевизији о несталој деци. Контактирала је са члановима Удружења "За истину и правду о бебама". После сусрета и пристанка на ДНК анализу, позвали су је 3. септембра 2021. и предочили да су резултати тестирања недвосмислени и указују да је Млађан њен "умрли" син.

Кривичну пријаву је заједно са Удружењем поднела Основном јавном тужилаштву у Крушевцу две године раније, а у наредне две више тужилаштава се тим случајем бавило. До оптужења, међутим, није дошло. Ово је само једна од око 1.500 пријава родитеља који трагају за својом децом, поднетих пред тужилаштвима у Србији. Само у Крушевцу, према подацима Удружења, нешто је више од 100 таквих случајева.

- Инсистирамо на формирању посебног тужилаштва које би се бавило искључиво овим случајевима, као и да постојећа тужилаштва не очекују од родитеља да сами воде истраге и прибављају потребна документа - наводи Радиша Павловић, председник Удружења и члан владине Комисије за истраживање случајева несталих беба.

Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за које се сумња да су нестала у породилиштима, донет 3. марта 2020, нуди две могућности: директно обраћање судији-појединцу са дефинисаним одштетним захтевом и наставак рада са тужиоцима до коначног утврђивања судбине деце. Павловић прецизира да је једино решење тужилачко поступање, јер родитељи нису мотивисани новцем, већ жељом да сазнају истину.

Једна од њих је и Јасмина Димитријевић (51), која верује да јој је 29. јуна 1990. из болничког кревеца отет син, иако јој је званично речено да је, услед обмотавања пупчане врпце око главе, беба мртворођена.

- Месец дана након порођаја нама је стигао позив за вакцинацију - причала је за "Новости" Јасмина Димитријевић. - У служби дечје заштите, супругу су рекли да се дете у њиховим компјутерима води као живо, али безимено. На отпусној листи коју сам добила пише да сам порођена вакуумом, што није тачно. На истој листи стоји стварни датум порођаја - 29. јун, док сам се по матичним списима породила 26. јуна.

Душанка Мијајловић (83), патронажна сестра из Трстеника, према званично добијеном објашњењу, без бебе је остала 1977, а потврда из РФЗО о коришћењу породиљског боловања безмало је једини доказ њене трудноће, јер јој је било предочавано да порођај није регистрован.

- Трећег дана након порођаја су ми саопштили да је моја беба умрла на најгрубљи могући начин - сведочи, за "Новости", Душанка Мијајловић. - Како су беби односили моје млеко, просто нисам могла да имам спонтани побачај.

Славица Младеновић (53), из Великог Шиљеговца код Крушевца, добро се сећа порођаја 8. августа 1989. године, као што се, тврди, сећа да је глава њене бебе била нормалних димензија, што се оспорава у обдукционим налазима, где стоји да је новорођенче имало хидроцефалус. Значајна нелогичност у њеном случају је чињеница да је мртворођенче добило ЈМБГ, као и да су на породичну адресу стизали позиви за вакцинацију и похађање предшколског програма.

- Била сам у тешком стању, дали су ми неколико инјекција, сестра је донела папир испред мене и рекла да то потпишем, због хитног царског реза. Ни данас не знам шта сам потписала - сведочанство је Љиљане Миловановић, која годинама живи у Канади, а која због контрадикторне документације више служби верује да је њена девојчица рођена 3. марта 1975. године - отета из болнице.

Неслагања идентификационих података мајки и новорођенчади, накнадне замене у изводима матичних књига и других списа, пропусти у протоколима не само да и данас отежавају истраге већ и буде сумње код родитеља. Проблем у долажењу до истине је и време, будући да већина лекара, гинеколога, медицинског особља који су радили у породилишту седамдесетих и осамдесетих година, није више међу живима. Од помоћи у приватним, врло исцрпљујућим истрагама, није ретка нетранспарентност институција.

У књизи новинара "Новости" Мише Ристовића из Ниша, "Рођени да нестану" из 2006. године, наводи се да су страни држављани 1967. усвојили на територији СР Србије десеторо наше деце, наредне године - 13, а 1969. - равно 24.

- Око 6.000 родитеља у Србији сумња да су бебе украдене из породилишта - процењивао је у то време Ристовић, који је годинама истраживао трговину бебама и објавио на стотине сведочења и случајева из Краљева, Крагујевца, Алексинца, Ниша, Београда, Новог Сада, Лесковца...

МОГУЋЕ КАРИКЕ ЛАНЦА ОТМИЦА

МОГУЋЕ карике ланца отмица, како је сматрао наш новинар Ристовић, требало је тражити међу особљем породилишта, патолозима, матичним службама и "наручиоцима". Колико је данас изводљива ефикасна истрага тог ланца након више деценија и уз однос неповерења родитеља према институцијама, проистекао услед исто толико деценија непоступања, показаће правосуђе. Оно је у случају родитељских сумњи да им је неко из породилишта украо децу, на највећем тесту.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

ХИТ: Србин залутао на нудистичку плажу у Грчкој, није веровао шта види