“Град светлости” позива вас да осетите чаролију безвременог
Охрид је „Вечити Град“ у југозападном делу Македоније, који својим исконским пулсом повезује стара и нова времена заувек.
Град Охрид је културна историја С. Македоније у малом, најбитнији образовни центар и извор писмености словенских народа. Због великог броја цркава и манастира, град је познат као Балкански и Европски Јерусалим. 365 цркава и манастира је на броју, део њих дивним призором. Црква Светог Јована - Канео у језерску ширину и бисерни одраз остаће у трајном сећању свих оних заљубљеника у духовни мир и лепоте недотакнуте природе.
Охрид пружа бројне могућности за уживање, чак и за најпрефињеније укусе. Огромни број догађаја у току целе године не могу остати непримећени. Традиционално Охридско лето је једно од најпосећенијих, где су врхунска светски позната имена доживела део своје промоције.
Охрид је право изненађење за посетиоце који очекују тихи историски градић. Погледајте различита лица Охрида у ноћи - од мистичног и мирног до вибрирања и модерног. Одлична могућност да видите најпознатију страну Охрида, дискретно осветљена испод вела ноћи, између сакривених малих улица, цркава и најлепших места за језерски призор...
Пабови, барови и клубови су део традиције и увек нуде пријатну забаву и позитивну атмосферу, али и узбудљиве и незаборавне ноћи.
ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО - НЕИСЦРПНО ДНО РЕТКОСТИ
Охридско језеро је проглашено за Светско наслеђе и заштићено је са стране УНЕСКО-а. Ово језеро је једно од најдубља и најстарија језера у Европи са више од 200 ендемских врста. Висина старости Охридског језера, које вам на изласку сунца изгледа као да се тек родило у зору, лежи у траговима из прастарог живота на дну његових вода. Предпоставља се да је старо између 4 и 10 милиона година. Слатко језеро које нуди дупло задовољство за љубитеље водних спортова и адреналина. Непоновљив доживљај - ронење у подводним археолошким проналазиштима, јединствени на Балкану, између атрактивних ендемских форма живота, као на пример охридски округли сунђер.
С.Македонија је отаџбина гурмана и далеко познате македонске гостољубивости
С.Македонија је Земља укуса. Када у С.Македонији седнеш на ручак, још при првом залогају осетићеш већи апетит, а то је резултат хране коју су ти принели. Кад попијеш само гутаљ вина, више никад нећеш моћи угасити жељу за још. Овде људи знају како да уживају у храни, а јело је својевидни ритуал.
Изобиље укуса и мириса македонске кухиње је последица великог броја сунчаних дана током године. На овом тлу клима је погодна за узгој воћа, поврћа, различитих биљака и зачина. Сваке године воћњаци и баште с поврћем дају неодољиво укусан род, бачве су увек пуне, а месо је изванредног квалитета. У С.Македонији је лако удовољити свачијој кулинарској жељи – и онима који су љубитељи меснатих и рибљих специјалитета и онима који би радије вегетаријанску храну. Свако годишње доба нуди одређену сезонску храну, а скоро сваки крај има свој специјалитет. Једноставно, открива вам се велики избор приликом кога не можете да погрешите.
Долина укуса гаси жеђ сваког туриста још при првом гутљу најквалитетнијег македонског вина. Постоји легенда која каже да је неко време у најсушнијем региону у с.Македонији, Тиквешки, било више вина него воде. У прилог томе сведоче остаци некадашњих кућа од ћерпича у нека тиквешка села. Прича се да се тада блато за ћерпич правило од вина. Свежину македонског вина је одувек представљала изазов чак и македонским краљевима Филип Други и Александар Македонски, који су познати као велики љубитељи вина.
Македонске винарије широко отварају врата свим поститељима који хоће да науче нешто више о историји винских региона, о процесу производње вина, о спајању прошслости и будућности, о традицији старих мајстора у складу са савремени знањем и технологијом која нам омогућава да за трен осетимо бесмртност, која је сакривена у сваком гутаљу вина. Са тимом сомелијера, на забаван, неформалан и релаксирајући начин можете да окушате различите врсте вина у комбинацији са различитим врстама хране.
Када прођете аутопут Е75 кроз Скопљу, Велес, Стип, Кавадарци, Неготино, Демир Капије и Дојран, посетите неки од 79 винарија И у мирису вина које зри, начујте тајне неоткривене С.Македоније.
Позивамо вас на гурманској тури кроз С.Македонију да би сте остели укус уживања и жудњу за животом!
Дојранско језеро- мирис Медитерана
Право место на којем можете осетити климатске утицаје са Медитерана је околина Дојранског језера, које се налази у југоисточном делу С.Македоније. Отвореност ка југу и ниска надморска висина (148 метара) узрокују да средња годишња температура воде буде између 15- 18 степени, а у току лета чак између 25-27 степени, тако што ц́ете помислити да се налазите у води неког тропског језера. Дојранско језеро, површине од 43,1 км2, је најмање тектонско језеро у земљи, а уједно је и најплиц́е – максималне дубине од 10 метара, језеро представља реликтни остатак некадашњег плеоценског Пеонског језера.
Богато је фитопланктоном (од којег су нај- заступљеније плаво-зелене алге Цyанопхyцеа) и зоопланктоном (од којег су заступљене 23 врсте рачића и већи број шкољки). Висока продукција планктона значи и богатство рибом. У језеру има око 15 врста рибе. Лета у Дојрану су врућа и сува, а зиме благе и влажне. Због богатства ендемских врста алги које живе у језеру моћи ћете да се надишете јода, и не пропуштајте могућност да на себе нанесете мало лековитог дојранског блата. Ако тражите место за одмор и смиреност, у загрљају медитеранског амбијента, окружени невероватном лепотом околине, тада је Дојран право место за вас.
Насеље у Дојран има туристичко-рекреативну функцију са великим бројем викендица. Поред дојранске обале постоје 40 хотела и одмаралишта,неколко модерних казина и над 600 викенд –кућа. Пабови, барови и клубови су део традиције и увек нуде пријатну забаву и позитивну атмосферу, али и узбудљиве и незаборавне ноћи.
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)