НИСУ ИСПУНИЛИ ОЧЕКИВАЊА, ИЛИ ЉУДИ НЕМАЈУ ПАРА? Грађани слабо заинтересовани за приватне пензијске фондове, иако постоје деценију и по

Ј. Ж. С.

20. 05. 2022. у 13:00

САМО три одсто запослених у Србији уплаћује новац у приватне пензионе фондове и може да очекује сигурну и редовну пензију у будућности.

НИСУ ИСПУНИЛИ ОЧЕКИВАЊА, ИЛИ ЉУДИ НЕМАЈУ ПАРА? Грађани слабо заинтересовани за приватне пензијске фондове, иако постоје деценију и по

Фото: Shutterstock

После деценије и по њиховог постојања, по многима, нису испунили очекивања и врло мали број људи има поверење да другоме да новац на штедњу за сигурност под старе дане.

Подаци показују да је крајем прошле године 75.500 грађана уплаћивало у приватне пензионе фондове, а просечан нето износ уплате био је око 40 евра. Да би привукли већи број заинтересованих фондови су понудили пореске олакшице, али мотивација нових осигураника је, ипак, изостала. Фискални савет је недавно оценио да су неопходне корените промене у овој области како би проценат заинтересованих био већи.

Сениори у Србији су и даље у већини оријентисани ка државном пензионом фонду и он им је главни извор прихода. Иако су пензије и даље прилично ниске и више од милион пензионера месечно живи са износом мањим од 40.000 динара, ретко ко се одлучује да обезбеди додатни прилив из приватних фондова.

Петар Тошић има 49 година и у приватни фонд је почео да улаже новац са 35. У то време је постао отац и, каже, животни приоритети су му се другачије посложили.

- Схватио сам да од плате за коју су ми уплаћивани доприноси и која ће бити основ за моју пензију не могу да очекујем пристојну старост - прича Петар. - Одлучио сам да део новца одложим са стране, а да не бих дошао у ситуацију да из свог "црног фонда" трошим паре које сам уштедео, поверио сам их једном приватном пензионом фонду.

НЕМАЈУ ЗА ЖИВОТ, А НЕ ЗА ШТЕДЊУ

КАДА су пензиони фондови у иностранству улагали у берзе, дешавали су се велики ломови, па су осигураници остајали потпуно без пензије. Зато је неповерење један од разлога због кога наши људи одбијају да дају новац у приватне фондове. Међутим, треба имати у виду да многи немају ни за пристојан живот, а не да одвоје са стране. Такође, постоји огроман ризик јер добит може да буде негативна, што не можете да знате, а и велики део профитног колача се повлачи у матичне фирме у Европској унији.

Један од разлога који одбија грађане на овакав корак је тај што приватни фондови имају превисоке накнаде и углавном инвестирају у државне обвезнице, чија је камата, на пример 2,5 одсто, док су накнаде приватних пензионих фондова 1,25 одсто. Дакле, приватни пензиони фондови половину тих прихода, који би требало да остварују осигураници, задржавају за себе.

И док су у свету фондови замишљени да инвестирају у деонице и светска тржишта капитала, где се очекује већа добит, код нас је све потпуно другачије. Примера ради, реални приноси наших приватних пензионих фондова прошле године били су минус шест одсто, а приноси америчке берзе су били око 20 процената.

Фото: Shutterstock

Професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко сматра да није могло ни да се очекује боље интересовање запослених за улагање у приватне фондове.

- Објективно је неважно да ли је ова врста пензија заживела или не - сматра професор. - Прва и основна ствар је да људи морају да буду богатији како би могли да издвоје за старост. Приватне пензије нису ништа друго него безбедна штедња и ретко ко само од тог износа може да живи, већ су оне допуна за кућни буџет уз постојећу државну пензију.

Наш саговорник наглашава да постоје извесни подстицаји за фирме у виду пореских олакшица, али изгледа да они нису имали много ефекта.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили