ТЕШКОМ МУКОМ ДО НОВОГ ДОМА: Колонисти у Банату, Бачкој и Срему проживљавали егзистенцијалну и личну драму

Здравко Грумић

08. 05. 2022. у 11:35

ГОЛГОТА кроз коју су прошле хиљаде српских породица, које су између два светска рата из Лике, Босне и других динарских подручја колонизоване на просторе такозваних северних крајева новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (СХС), потоње Краљевине Југославије, упечатљив је пример честог и суровог поигравања историје људским судбинама.

ТЕШКОМ МУКОМ ДО НОВОГ ДОМА: Колонисти у Банату, Бачкој и Срему проживљавали егзистенцијалну и личну драму

Банатско Карађорђево насељено од колониста, Фото Из књиге "Кућа и хлеб"

Међу кључним, прокламованим циљевима Краљевине СХС после Првог светског рата били су аграрна реформа и колонизација, односно насељавање породица српских ратних добровољаца и њихових рођака у Банат, Бачку и Срем, пре свега ради сигурније заштите новоформираних граница према Мађарској и Румунији, као и из потребе измене етничких односа на тим просторима, који у то време нису били у корист јужнословенског живља.

У процесу колонизације "северних крајева" за две деценије створено је 200 насеља у којима је уочи Другог светског рата живело око 100.000 људи, наводи др Милан Мицић у својој књизи "Кућа и хлеб", темељној историографској студији о мукотрпној борби горштака пристиглих са ондашњих "простора хроничне полуглади" како би основали нови дом и започели бољи живот.

- Основну колонизациону масу чинили су српски ратни ветерани-добровољци из динарских крајева Краљевине (Лика, Босна, Херцеговина, Кордун, Далмација, Банија, Бока Которска, Црна Гора) и српски оптанти из Мађарске. Земљиште које им је додељено било је одузето од велепоседа у југословенској аграрној реформи - каже за "Новости" Мицић напомињући да их је држава насељавала на своје несигурне границе, као поуздане чуваре и њене симболе.

Др Милан Мицић, Фото Н. Карлић

Према одлуци српске владе још из 1917. добровољцима који су били уврштени у ред бораца српске војске следовало је пет хектара земље, а неборцима би припала три хектара.

- Колонисти, међутим, нису добили земљу у власништво него у закуп, а власници земљишта су постали тек крајем процеса колонизације. Живели су у привременом смештају у велепоседничким зградама за раднике, шупама и стајама у тескобним и нехигијенским условима што је изазивало масовна оболевања и велику смртност колониста.

Остали су и многобројни записи у документима о жалбама тих људи општинским и државним органима, од којих углавном није било вајде, па су настављали да раде и да се боре да својој породици обезбеде кућу и парче хлеба.

Касније, у другој фази колонизације, градили су куће на добијеним празним плацевима, на пустој ледини, најчешће од набијене земље, такозваног набоја, тескобне и нехигијенске, тек да се има кров над главом.

- Градња куће значила је одлуку да се остане на месту колонизације и да се ту гради нови живот. Колониста је на тај начин најчешће прешао тај "колонистички Рубикон" - објашњава Мицић и додаје да су тако настала многобројна нова насеља-колоније, попут Банатског Карађорђева, Александрова, Банатског Аранђелова, Војвода Степе...

Колонизациони процес прекинут је окупацијом и распадом Југославије, априла 1941. године, а колонистичке породице опет су се нашле у борби за свој биолошки опстанак.

У вршидби жита у Александрову помагала и деца, Фото Из књиге "Кућа и хлеб"

АУТОР ВИШЕ ОД 40 КЊИГА

ДР Милан Мицић, актуелни генерални секретар Матице српске у Новом Саду, аутор је више од 40 књига из историографије, документарне прозе, поезије. Рођен је у Зрењанину 1961. године, а његов деда је био колониста у банатском насељу Војвода Степа.

ОТПОР ВЕЛЕПОСЕДНИКА

ДОБИЈАЊЕ плацева и градња кућа били су скопчани с отпором велепоседника и домаћег становништва, непримереним односом аграрних и локалних власти према колонистима као и противуречним одлукама државних органа у колонизационом процесу. - На деобу плацева колонистима могли су оспоравати локалне власти или утицајни житељи који нису благонаклоно гледали на њихов долазак - наводи Мицић.

ПОРУКЕ

ДРЖАВНИМ органима су све време током колонизационог процеса, стизале крајње драматичне поруке: "Не можемо прехранити себе и породицу", "Многе породице формално гладују", "Још од Божића немамо хљеба"...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (4)

ШОК: Рафаел Надал декласиран у Барселони