ВЕЛИКА црква Свете Софије, Божје премудрости, у Никеји блистала је од светлости полијелеја која се искрила на златним мозаицима, а појање и дим тамјана су испуњавали акустичну базилику док су Божји представник на земљи, ромејски цар Теодор Ласкарис и васељенски патријарх Манојло Први, посвећивали Саву Немањића за првог архиепископа Српске цркве.

Коментари (1)

Milan Lekić

03.04.2022. 15:35

Мали критички додаци уз овај одличан путопис: 1. Знају се тачни датуми Савиног посвећења у Никеји, а потом и успостављања аутокефалне Српске цркве. Они су засновани на светогорској и хиландарској традицији, Житију Св. Саве од Теодосија и Збирке аката цариградских (и никејских) патријараха, међу њима оних патријарха Манојла Сарантена (V. Laurent, Le patriarcat Byzantin...): Архимандрит Сава је са Атоса кренуо за Никеју крајем 1219. Следеће године, прво је „хиротонисан за првог српског архиепископа `на велики празник пре Ускрса 1220. (Св.Трифун-Сретење)“, а нешто касније „на Ускрс, исте 1220. основана је аутокефална Српска црква“. 2. Теодор Ласкарис и Стефан Немањић били су у „сродству“ јер су обојица као царски зетови носили титуле „севастократора“, у међусобном "рођачком" ословљавању, скраћено „сват“. Теодор Ласкарис се зато и Сави обраћао са „сват“ у време када то Стефан више није ни био. Зашто – то је посебна, врло интересантна прича! 3. Неосновано је тврдити да је "већина епископија Српске цркве припадала Охридској архиепископији"! Стефан Немања носио је титулу „Великог жупана српског, Далмације, Босне, Захумља, Травуније, Диоклитије и Раса“, која јасно оцртава државно и јурисдикцијско подручје Српске цркве: читава Сплитска архиепископија Цариградске патријаршије (Далмација, Босна, Захумље, Травунија, Пећка епископија), део Драчке митрополије Цариградске патријаршије (Диоклитија, сев. Албанија) и само део Охридске (Бугарске) архиеппископије Цариградске патријаршије (Јустинијана Прима – Лебане, Јустинијана секунда – Грачаница, Призренска епископја). Аутокефалију и границе нове Српске цркве одредили су Цар и Патријарх васељенски, а не епископ Хоматијан, Рачки и Гранић...