КАДА ЋЕМО ПРЕСТАТИ ДА ОБЈАВЉУЈЕМО КОРОНА БРОЈКЕ? Др Тиодоровић о броју заражених и току епидемије

ЕПИДЕМИЈА вируса корона полако се стишава, а вирус је мутирао тако да омикрон варијанта, која је доминантна у свету, даје блажу клиничку слику - температура, кашаљ и болови у грлу, док се ретко јавља упала плућа.

Фото: Танјуг/Димитрије Николић

На том таласу, многе европске земље укинуле су скоро све противепидемијске мере, а Шпанија размишља да престане да објављује број заражених на дневном нивоу, док неке државе, попут Мађарске, бројке не саопштавају викендом већ од понедељка до петка. Када ће у Србији престати пракса свакодневног објављивања података о оболелима?

Чланови Кризног штаба кажу да Србија неће престати да броји заражене, јер их на то обавезује Закон о заштити становништва од заразних болести, али да је могуће да објављивање статистике не буде на дневном нивоу када број инфицираних буде двоцифрен.

То неће значити да је епидемија од‌јављена, већ да поприма ендемски ток, болест постаје предвидивија. Заводи за јавно здравље ће наставити да прате кретање вируса, евидентирају број заражених, али за грађане то више неће бити од посебног значаја јер је епидемија под контролом, здравствени систем није подређен ковид пацијентима.

Упућени сматрају да се полако стишава последњи велики талас у епидемији (изазван омикрон сојем), који је у Србији почео од Нове године, да су се многи заразили те се тако природно или вакцинацијом стекао висок ниво колективног имунитета.

Биће још нових варијанти вируса, мањих таласа, али не са оволиким бројем заражених. Србија је током јануара оборила све рекорде, имала је скоро 20.000 заражених у једном дану.

"Улазимо у мирнији период"

Епидемиолог и члан Кризног штаба проф. Бранислав Тиодоровић каже да Србија полако улази у мирнији период, да очекује да ће се епидемиолошка ситуација стабилизовати за 10 до 15 дана - почетком априла.

То што неке земље размишљају да престану објављивање броја заражених на дневном нивоу у Србији се још неће десити, бар док број инфицираних на дневном нивоу не буде двоцифрен.

- О томе можемо размишљати тек када дођемо на двоцифрен број заражених на дневном нивоу, када заражавање постане спорадично. Тренутне бројке нису за потцењивање. Да су остале на снази основне мере - обавезне маске у затвореном простору, дистанца, дезинфекција, да су примењиване и добро контролисане пре лета би број заражених на дневном нивоу био двоцифрен и мањи. Тада бисмо могли да кажемо није неопходно сваки дан да објављујемо бројке, него на недељном нивоу, или као Мађари да не објављујемо за викенд - рекао је.

Додаје да је крај пандемије још далеко. Подсећа да крај може да објави само Светска здравствена организација (СЗО), али да се то неће десити све док у било ком делу света има заражених.

- Далеко је крај пандемије. Неће се вирус изгубити, морамо да навикнемо да живимо да њим. Микроорганизам се прилагођава и прилагодио човеку, морамо се и ми навићи на њега - закључио је Тиодоровић.

Када се од‌јављује епидемија

Директор Завода за јавно здравље Војводина и члан Кризног штаба др Владимир Петровић каже да ће се у Србији пратити епидемиолошка ситуација докле год буде потребе за тим, док "ковид систем буде на снази када су у питању одлуке Владе Србије".

- Ми ћемо радити свој посао како је прописано - навео је Тиодоровић.

Пандемију на глобалном нивоу од‌јављује Светска здравствена организација, а појединачне епидемије од‌јављују саме земље. Када може да се каже да је крај епидемији у једној земљи? Епидемиолог Радмило Петровић за Euronews Србија појашњава да се епидемија у једној земљи од‌јављује тек када прође два максимална инкубациона периода без иједног новог случаја.

- Примера ради, уколико смо данас имали једног инфицираног и наредна два инкубациона периода, а то је два пута по 14 дана (28 дана), немамо заражених, можемо да кажемо да нема више короне и од‌јавимо епидемију- појаснио је он.

Подсећа да је инкубациони период за корону скраћен на недељу дана, али само из практичних разлога да се растерети систем, помогне привреди.

Живећемо са ковидом

Генерални директор Светске здравствене организације (СЗО) Тедрос Аданом Гебрејесус упозорио је крајем јануара да су услови за развој нових сојева коронавируса и даље идеални и да је опасно мислити да је омикрон последњи или да је пандемија близу краја.

Гебрејесус је рекао да би акутна фаза пандемије ипак могла да буде окончана ове године ако буду остварени неки кључни циљеви - вакцинација 70 одсто становништва сваке државе до средине 2022. године, са фокусом на угрожене групе, побољшање тестирања и праћења кретања вируса.

- Истина је да ћемо живети са ковидом у догледној будућности и да ћемо морати да научимо да управљамо њиме. Али, учење живота са ковидом не може да значи да прихватамо готово 50.000 смртних исхода недељно од болести која се може спречити и лечити - навео је он.

"Нећемо знати када дође крај пандемије"

Дејвид Робертсон, професор историје на Универзитету Принстон у Њујорку, и Питер Доши са Фармацеутског факултета Универзитета у Мериленду у новом историјском прегледу, објављеном на порталу журнала БМЈ, покушали су да објасне зашто је тешко одговорити на питање када ће се догодити крај пандемије короне.

У свом раду они објашњавају да дуго нећемо ни бити свесни да је пандемија прошла, да ће то бити више социолошко питање него биолошко, али и да ће бити кључно да се у једном тренутку "искључимо" и не пратимо опсесивно дневне бројке и статистику о ковиду и његовим сојевима.

- Свеприсутност параметара мерења помогла је да се створи осећај да ће пандемија бити готова тек онда када сви индикатори достигну нулу у броју заражених, а 100 одсто у процентима вакцинисаних. Међутим, респираторне пандемије прошлог века показују да крајеви нису јасни и да ће крај пандемије да се одвија са наставком друштвеног живота, а не постизањем специфичних епидемијских циљева- наводе у свом тексту.

Подсећају да се кроз историју показало да је велика смртност била и у међупандемијским годинама, те да се крај пандемије не може дефинисати одсуством вишка смртних случајева. Неки историчари су приметили да се пандемије не завршавају са престанком трансмисије болести већ када болест престане да буде вест.

Аутори истичу да историја сугерише да крај пандемије неће тек тако уследити након стицања колективног имунитета, већ ће се догађати постепено и неравномерно како друштва буду престајала са "опсесијом праћења података".

- Као изванредан период у коме је друштвени живот био преокренут, пандемија ковида 19 ће бити завршена када престанемо да пратимо дневне бројке и одлучимо да су друга питања поново вредна наше пажње. За разлику од њеног почетка, крај пандемије неће бити емитован на телевизији - закључују аутори рада Дејвид Робертсон и Питер Доши.

(EuronewsСрбија)

БОНУС ВИДЕО: 

Вежбе за рамена: Ослободите се напетости након дуготрајног седења

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације