У НОВОМ ПОРЕТКУ БИЋЕ ЗАБРАЊЕНО СКИНУТИ ОСМЕХ?! Зашто Запад форсира, посебно у последњих 20 година, вештачки осећај среће као императив

НАСМЕШЕНИ људи на рекламама перу зубе, шетају пса, сипају прашак у веш-машину, узимају кредите... Од запослених у корпорацијама тражи се да уз осмех примају све нелагодности и не покажу да их се било шта дотиче.

Фото Д. Миловановић

Разноразни гуруи и животни тренери никад нису имали више посла. Туга, бес, незадовољство, а нарочито бунт - непожељни су. Уколико нисте константно "срећни" или бар о себи не мислите као о срећној особи имате квар, дефект. Као аутомобил, морате на поправку.

У последње две деценије чини се да су ствари помало измакле контроли, па се дошло до тога да од среће, као осећања ком људи природно теже, она постане ултимативни захтев и врховни императив. Дошло се и до тога да узнемирујући садржаји буду непожељни за студенте појединих универзитета у свету. А међу штивом које би могло да их "узнемири" поред Хемингвеја и Достојевског, нашао се и (гле цинизма!) - Орвел.

Или можда ништа није измакло контроли, можда се све дешава баш онако како је и планирано? Можда је и циљ управо оно што тврде "теоретичари завере" - да су новом поретку потребни квазисрећни, послушни робови. Јер срећни људи се не буне.

Истовремено, ваља приметити да филмови, игрице, па и сама стварност никада нису нудили више насиља.

- Идеологија ненасиља афирмише заштиту слабијих и сама по себи делује прихватљиво и тешко да ико може да буде против ње. Међутим, у пракси таква идеологија, пре свега, ствара јавну климу у којој се свако насиље априори осуђује и на тај начин се штити елита од беса масе. Такозване опасне класе, односно незадовољници различитих врста који су раније имали подршку јавности (раднички штрајкови, демонстрације, ослободилачки покрети, па чак и левичарски мотивисане терористичке групе као Бадер Мајнхоф и сличне), због јавне осуде било каквог насиља не могу очекивати симпатије јавности - примећује социолог проф. др Владимир Вулетић.

Он примећује да је "идеологија среће" заправо добро упакована, привлачна и већини прихватљива идеја иза које се крије позив да свако пре свега гледа себе. Тако атомизовани појединци немају никакву шансу када се нађу у сукобу са организацијама.

- Последица оријентације ка индивидуалној срећи је атомизација друштва, односно стварање мноштва међусобно неповезаних појединаца, који једни друге виде као конкуренцију и извор својих проблема. На тај начин организоване мањине могу да управљају мноштвом. На крају, такву идеологију прати идеја да је свако ковач своје среће, па за сопствени неуспех људима не остаје друго него да окриве себе, своје ближње или напросто лошу срећу. Систем врло сличан казину у коме казино увек добија - каже Вулетић.

Илустрација Тошо Борковић

И још додаје да је хегемонија владајућих група увек базирана на "мекој моћи", односно стварању одређеног вредносног и нормативног система који служи заштити интереса те групе. Суочени са озбиљним пукотинама и претећим бесом "опасних класа", осмишљени су начини да се подстичу вредности које ће припаднике тих класа атомизовати и окренути бављењу собом.

- Свет ка коме идемо је свет физичког и менталног надзирања и контроле, у коме важну улогу има самоконтрола. Циљ је пацификација људи, којима треба избити из главе сваку помисао да је организован протест против елите прихватљив. Када дође до тачке усијања, онда се масе незадовољника усмеравају у правцу борбе против других група (ратови, политички преврати) или залагања за циљеве који нису опасни за функционисање глобалног капиталистичког система - закључује наш саговорник.

Фото Танјуг

Са овим се слаже и политички социолог и стручњак за геополитику проф. др Љубиша Деспотовић, који каже да ћемо са оваквом идеологијом глобализма, која жели да наметне лажно осећање среће, као маску за невероватан степен људске отуђености, добити дехуманизоване личности.

- Иде се ка томе да људи изгубе идентитет, био он идеолошки, политички, полни, расни, верски, национални или било који други, да би им се увели у вредносни систем неки други, пожељни садржаји. Манипулацијом се човек претвара у "серијалну јединку", која је укалупљена у систем понашања који одговара новим господарима, елитама које глобализују - констатује Деспотовић.

Све што се не уклопи у идеју глобализма, све што подстиче на промишљање, критику и побуну, не само да је непожељно, него се жигоше и безмало инкриминише. Из менталног склопа, каже, "протерује се" све оно што на неки начин брани цивилизацијске вредности са којима смо до сада живели.

- Ми смо већ почели да живимо дистопију, а временом ћемо постати нека врста квазисрећних робота, који ће испуњавати жеље господара. Бићемо као лутке којима се деца играју, све док им не досадимо - примећује Деспотовић.

Фото: Jutjub

Да нас чека не баш светла футуристичка прича мисли и психијатар и психотерапеут проф. др Милан Милић. Он подсећа да већина бића, не само људи, увек пре бира задовољство, него бол, па чак и кад се опредељује за тежи пут, у питању је само дужа стаза до задовољства. Суштински, сви смо хедонисти. Ипак, стање сталне среће, упозорава, супротно је устројству човека.

- Срећа је краткорочна емоција, није стање које је предвиђено да траје дугорочно и наш биолошки састав не може тако да функционише - објашњава Милић. - Мозак који бомбардујемо сталним осећајем среће, био он природно или вештачки изазван, понаша се као да је на кокаину. Јавља се и проблем мотива. Човека не покреће оно што има, већ оно што нема. Уколико престанемо да немамо, како ћемо функционисати? Живот је покрет и промена. Срећна бића немају жељу то да мењају. Дакле, ако нема промене, нема ни живота, остаје смрт онаквог човека каквог смо до сада познавали.

Фото П. Митић

Људи на различите начине грабе ка тој императивној срећи - од коришћења психоактивних супстанци, до културолошких потреса које живимо. Свет је постао познато место, информације брзо стижу до свих. Уколико неко види другу особу на планети која има новца, успеха и моћи, а човек је баш као и он, пожели исто - јер то су постали еквиваленти среће. Зато све више младих људи, каже Милић, долази на терапије са уверењем да у 25 ништа нису постигли и да је њихов живот промашен. Долазе и млади менаџери од којих се тражи да не показују емоције и стално се смеше. Под притиском после неког времена пуцају.

- Човекова природа се од постанка људске врсте врло полако мењала. То се убрзало тек последњих 100-150 година, због интензивних "напада" споља. Да би се прилагодио, човек ће почети озбиљније да се мења, вероватно ће се рађати суженог емотивног спектра. Биће то нека нова бића, а не данашњи људи - каже Милић.

ДОМИНИРАЈУ НЕГАТИВНА ОСЕЋАЊА

ОСАМДЕСЕТ одсто нашег емотивног спектра чине негативна, а тек 20 одсто позитивна осећања, каже проф. Милић. Негативне емоције имају мноштво градација. Нпр. страх може бити и трема, паника, стрепња, запањеност, ужас. Или бес, који може бити и љутња, срдитост, мржња. Или туга, која може прећи и у очај, и у љубомору, и у досаду... Што се тиче осећаја лепог, спектар је прилично сужен на уживање, срећу, задовољство. Милић објашњава да је таква човекова природа нормална јер не живи у рајском окружењу и морао је да се прилагоди да би опстао. То га гура даље. Ако то нестане, и човек ће стати.

Препоручујемо

Панорама

0 1

ТРЕЋА СРЕЋА: Американка трећи пут у три године освојила 50.000 долара на лутрији

28. 11. 2021. у 23:08

Свет

0 0

ЛИСТА НАЈСРЕЋНИЈИХ ЗЕМАЉА: Финска четврту годину заредом прва, ево где се налази Србија

19. 03. 2021. у 20:20

Свет

2 0

АМЕРИЧКИ СУКОБ СА ПУТИНОМ ПЛАТИЋЕ СИРОТИЊА: Политичари им поручују, платићете више да би одбранили демократију

09. 03. 2022. у 20:41

Свет

0 0

"ПРЕТИ НАМ НУКЛЕАРНИ ХОЛОКАУСТ! ЗБОГ ЧЕГА?" Тулси Габард о великој кризи и непромишљеним потезима Америке

09. 03. 2022. у 11:01

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације