ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДБИНА КОЈА ОПОМИЊЕ И ХРАБРИ: Добрица Ћосић о ратном партијском секретару - револуционар и човек подвига

СИНОЋ су код мене у Гроцкој били на вечери Благоје Нешковић, Буба Михајловић и мој комшија Срба Савић. Спремио сам им пасуљ с неколико врста меса, мој "грочански специјалитет". Остали су до поноћи. Блашко је други пут причао о сукобу с Титом и својој политичкој ликвидацији.

Сведочанство Добрице Ћосића о маглама прошлости

Блашко тврди да је Тито подмукли непријатељ Срба. Његово антисрпство је први пут приметио када му је 1946. пренео захтев румунских руководилаца, Георгију Дежа и Ане Паукер за анексију "влашке области у Источној Србији". "Другови Румуни сматрају да је то њихов народ и њихова територија." Блашко се зачудио, наљутио, и рекао му да су Власи - Срби, тако се осећају, у балканским и светским ратовима борили су се за Србију. Њихово етничко порекло јесте влашко, али су се они, живећи са Србима, и мешајући се са Србима, ратујући са Србима, учећи школу са Србима, претопили у српску нацију. И нема говора ни о каквој "влашкој области" у Србији.

После другог сусрета с Георгију Дежом, Тито је поновио Дежов захтев за "влашку област у Источној Србији". У одбрани ингегритета Источне Србије, Блашко му је предложио да разговара с комунистима који су пореклом Власи и лично се увери да се они осећају припадницима српске нације. Тито није био у то убеђен. Рекао је Ђиласу да треба Власима дати национална права, школе, културне установе, листове, радио станицу и организовати их као националну мањину. Ђилас је преко Агитпропа и Митре Митровић покушао да спроведе Титове директиве о обнови националне свести Влаха, али је дошла Резолуција Информбироа и спречила ту "влахизацију" Источне Србије.

"Он и Кардељ најурили су из Истре и последњег Италијана, а од Србије је тражио да се Власи прикључе Румунији!", љутито је говорио Благоје Нешковић. Кардеља сматра словеначким националистом, а о Ђиласовом карактеру и схватањима мисли најгоре. Митру Митровић цени због њене памети и вредноће.

БЛАШКО нам је детаљно описао послератни пријем код Стаљина, када је пратио Тита. На тој вечери, с ритуалним руским испијањем здравица, Стаљин је најпре наздравио "херојском српском народу, једином словенском народу који је у најтежим данима рата против фашизма био веран Русији, док су се хрватски пукови борили с Немцима у Стаљинграду". Завршавајући говор, Стаљин се куцнуо с Нешковићем, а Нешковићу је било неугодно што га Стаљин као Србина ставља испред Тита, па није хтео он да захвали на здравици. Учинио је то Тито, изговоривши "са сузама у очима, да се стиди што је Хрват".

Јосип Броз, говори, и Благоје Нешковић, први слева у првом реду, на аеродрому у близини Москве јуна 1946. године

Блашко одлучно одбија да је у било ком виду био присталица Резолуције Информбироа. Тврди да није ликвидиран зато што се "колебао" према Информбироу, него зато што се супротставио Титу на састанку Политбироа, на ком је оцењивана одбрамбена моћ земље, у случају да буде нападнута од Совјетског Савеза и његових сателита - Мађарске, Румуније и Бугарске. На Титово питање како ће се држати Србија ако је нападне Црвена армија, Нешковић је рекао да Срби неће пуцати у Русе, а бориће се против Мађара, Бугара и Румуна. То се Титу није допало. Његова изјава је изазвала нерасположење и код других чланова Политбироа, али према његовој истинитој и одважној процени држања Срба у могућем рату са Црвеном армијом тада није заузет политички став.

ИЗ ПОЛИТБИРОА је удаљен касније, после посете Алена Далеса, шефа ЦИА Титу. Наиме, Нешковић је у "Њујорк тајмсу" прочитао Далесову изјаву о разговору с Титом. На Далесово питање: Ако дође до рата између западних демократија и Совјетског Савеза, на којој страни ће бити Југославија?, Тито је одговорио да ће Југославија бити на страни Запада. Та је изјава забринула Нешковића. Посумњао је у њену истинитост, па је отишао код Тита и питао га да ли је он стварно рекао Далесу да ће у случају рата између Америке и Совјетског Савеза Србија бити на страни Америке и капитализма. Тито је потврдно одговорио. Нешковић се побунио, одузимајући му право да такву судбоносну одлуку доноси сам, без договора с руководиоцима Партије.

"Његове очи дивље мачке севнуле су зверском мржњом. Рекао је бесно: 'Ја одговарам за Југославију! Ја о њој одлучујем.' Супротставио сам се. Разговор је био завршен. Знао сам да с њим последњи пут разговарам. На идућу седницу Политбироа нисам позван. После неког времена позван сам да одговарам пред партијском комисијом, на челу са Ђиласом..."

После је следио стрмоглав пад ратног секретара Покрајинског комитета Партије за Србију, шефа славне и трагичне београдске илегале под окупацијом, првог председника српске владе и првог секретара Комунистичке нартије Србије, моћног, паметног, ауторитативног друга Михаила... После Александра Ранковића, био је прва политичка личност у Србији. Благоје Нешковић је једини руководилац од кога сам као партизан стрепео откако сам га упознао новембра 1943, и плашио се његове ауторитарне строгости и бескомпромисне одлучности у остваривању партијске политике у доба "откупа" и "обнове и изградње" земље док сам радио у Агитпропу ЦК КП Србије...

ТАЈ ДРУГ Михаило, после избацивања из партијског руководства, вратио се тамо одакле је кренуо у Шпанију 1937, да се бори против фашизма - у лекаре! У Завод за судску медицину. Јутарњим аутобусом са Топчидерског брда, збуњујући и чудећи сапутнике, кренуо је да поново учи анатомију! У мртвачницу Опште државне болиице, да сецира мртваце! Пред одлазак у Шпанију, био је асистент на катедри за судску медицину. У болничкој мртвачници започео је своју другу, опет блиставу каријеру - каријеру научника. Потом је, уз помоћ професора Ксенофона Шаховића и Пере Стамболића, основао Биолошку лабораторију, посветио се изучавању ћелије и постигао изванредне научне резултате. Открио је периодизацију развоја малигне ћелије. Постао је професор и шеф Експерименталне онколошке лабораторије Медицинског факултета.

Остао је комунист и марксист. Он се није разочарао у социјалистичку идеологију и Партију. Велики је противник Тита и Кардеља; он је Србин јаких националних осећања. Не смем да кажем да је националиста, јер није шовинист, и није против Југославије, иако је убеђен да се некад прикривено, а сада отворено води антисрпска политика.

Тај комунистички и партизански "друг Михаило" импонује својим моралом, достојанством, принципијелношћу, победничком вољом и снагом. Он је заиста револуционар. Човек подвига. У овом добу, у Србији, нема човека који се више успео у политици и науци. Он ме својом судбином опомиње и храбри...

("Пишчеви записи" 12. новембар 1967)

Препоручујемо

Друштво

2 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СВОЈУ ДРЖАВУ: Зашто је на Ранковићеву сахрану дошло сто хиљада грађана

18. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Реаговања у свету на политичка збивања у СФРЈ у лето 1966. године

17. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТЕРАШЕ ЈОШ ЈЕДНОГ СРБИНА: Реаговања у Србији после Четврте седнице ЦК Савеза комуниста Југославије

16. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - НАЦИОНАЛНОСТ КРИВЦА ВАЖНИЈА ОД КРИВИЦЕ: Одјеци Брионског пленума у Југославији и свету

15. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације