"САВИН КОД" ОД СВЕТЕ ЗЕМЉЕ ДО БАЛКАНА: Репортер "Новости" у царској тврђави Великог Трнова, где се упокојио први српски архиепископ

ИСТОРИЧАРИ дуже од века покушавају да открију зашто је Свети Сава у повратку са другог путовања у Свету земљу кренуо у Србију преко Великог Трнова, престонице Другог бугарског царства, где је преминуо у јануару 1236. године. О тој фаталној одлуци створено је много кабинетских теорија и све су пале у воду. Зато је репортер "Новости" покушао да на лицу места утврди да ли постоје трагови који могу да расветле тајне последњег Савиног путовања.

Фото Б. Субашић

Пронашли смо их, иако је готово осам векова прошло од смрти светитеља. Његови трагови сјаје у историјској тмини повезујући библијску позорницу у Светој земљи са Балканом. За разлику од измишљеног "Да Винчијевог кода", "Савин код" непогрешиво је обележио тачке на стварном путу којим је хришћанство кренуло ка Европи.

Сава је од пролећа 1234. до пролећа 1235. прошао око 2.000 километара стазама Палестине, Египта и Синаја, пратећи преображај монотеизма од Аврама до Христа. Подухват је наставио апостолским путем из Јерусалима ка Антиохији, једном од најстаријих хришћанских центара. Глас о Сави ишао је испред њега. Антиохијски патријарх је са највећим поштовањем дочекао првог архиепископа Срба, који је једини одолео унијаћењу на Балкану, када су се после крсташког уништења Цариграда, папи подредили и Бугарска и грчка Епирска деспотовина. Сава је наставио кроз Малу Јерменију на егејској обали, да би посетио Тарс, град апостола Павла, а затим је кроз кланце између високих планина ушао у област "турских страна". Историчар уметности др Бојан Миљковић је дешифровао да је реч о Иконијском султанату, коме је припадала Кападокија, одакле потичу Свети Сава Освећени, узор нашег светитеља и творци православне догме Василије Велики, Григорије из Нисе и Григорије из Назијанза.

Савини животописци наводе да се он у ризично путовање упустио тражећи реликвије из њиховог времена. Вратио се до обале и укрцао на брод до неке од лука византијског Никејског царства. Био је потпуно исцрпљен, лебдео је на ивици живота и смрти, али се чудесно опоравио и наставио пут преко Никеје, где је одржан Први васељенски сабор, кроз Битинију где је на малазијском Олимпу створена прва Света Гора и чији су монаси доцније населили Атос, до Константинопоља, срца православне весељене под окупацијом латинских крсташа.

Ту се укрцао на брод до старе црноморске луке коју су Бугари звали Несебар, али тада је била много познатија под античким именом Месемврија. Из њега су водили велики путеви ка Подунављу и Западном Балкану, којим су апостоли и легионари на повратку са мисија на Истоку ширили нову веру. Хришћанско предање казује да се у Месемврији прославила једна од првих словенских светитељки, великомученица Ирина, коју је овдашњи владар погубио због исповедања хришћанства, али ју је Бог васкрснуо, после чега се крстио цео град.

Ватрено срце православља налазило се у многобројним манастирима начичканим на острвцету крај стратешки важне луке због које су Византинци и Бугари вековима проливали реке крви. У манастирском градићу радила је уметничка школа која је сачувала традиције најбољег римског сликарства, какво ће се на Западу појавити тек у ренесанси. Посматрајући несебарске ромејске иконе, данас представљене као бугарске, у музеју у Софији, тешко је одупрети се утиску да су наше Сопоћане осликавали исти мајстори. У музејској поставци у софијској Цркви Александра Невског изложене су и "бугаризоване" иконе из манастира Поганово крај Пирота, задужбине српског племића Константина Дејановића Драгаша из 14. века и његове кћери Јелене, последње византијске царице. На иконама је назначено да су из Србије, али не и да су их бугарски окупатори однели у Другом светском рату.

Нису враћене, јер Брозов режим није занимала српска баштина, а још мање Свети Сава, српски светитељ који се поштује на целом Балкану, а нарочито у Великом Трнову, где је великог путника са највишим почастима дочекао у јануару 1236. бугарски цар Јован Асен Други. Житија нам ту откривају Саву, не само као сакупљача реликвија, већ као поклоника уметности и просвете, који је спасавао драгоцене књиге и предмете.

Foto: Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Идући тврђавским стазама између рушевина храмова, градских зграда и палата, посетилац се тргне од изненађења када зачује дубок глас из земље који га обавештава да се налази у престоници коју су изградили бугарски владари. То не говоре духови царева, већ вешто маскирани звучници аудио-водича који активирају сензори, а да у тој причи нешто није у реду, указује колонада римских стубова испод патријаршијске катедрале, античка крстионица која служи као саксија и мермерне римске надгробне стеле уграђене у тамне средњовековне зидине. Проф. др Венцислав Динчев из бугарског археолошког института открио је да се на Царевцу налазио значајан рановизантијски епископски град Зикидева.

- Језгро града чинио је велики верски комплекс од три тесно повезане архитектонске целине: манастир, комплекс са гробницама ранохришћанских мученика и епископска резиденција - наводи др Динчев.

Откриће епископије је указало да су ту проповедали апостоли или њихови ученици, јер су епископије смеле да се оснивају само на таквим посвећеним местима. Сава је то несумњиво знао када се упутио у Трново, град у три тврђаве на три брда раздвојена меандрима реке Јантре. Четврти трновски брег под именом Света гора није имао зидине, јер се на њему и око њега налазило више од 30 манастира утемељених у ранохришћанским временима. Сава је преминуо на престоном Царевцу, унутар чијих зидина су археолози откопали темеље 23 храма. Археологија је тек на прагу другог миленијума открила велики хришћански центар за који је Сава знао у 13. веку када се упутио у Трново. Цар Јован Асен га је тада сместио у своју резиденцију у северном делу горњег града, некадашњем римском патрицијском комплексу, окруженом старим храмовима, где је српски архиепископ провео последње земаљске дане.

ДАНАШЊИ посетилац царског средњовековног Трновграда на брду Царевац, не може да види ниједан од драгоцених Савиних дарова бугарској патријаршији. Судбина његове ризнице после османске инвазије потпуно је непозната и овде, али и у Србији.

МОШТИ СВЕТЕ ПЕТКЕ

У ДВОРСКУ цркву на Царевцу су 1238. смештене мошти Свете Петке, које је превртљиви цар Јован Асен добио од Латина из Цариграда, када је поново напустио православље и обећао верност папи. Мошти је после освајања Бугарске султан Бајазит однео у Цариград, одакле су на молбу султаније Оливере предате њеној мајци, кнегињи Милици. Деспот Стефан их је свечано унео у Београд када је изградио нову српску престоницу. У Цариград су их на рукама вратили заробљени Београђани после турског освајања. Почетком 16. века откупио их је молдавски војвода и однео у Јаши где се и данас налазе.

Препоручујемо

Друштво

1 16

ДУХ СВЕТОГ САВЕ И САДА ЛЕБДИ: На првом гробу оца српске нације у Великом Трнову, старој бугарској престоници (ВИДЕО)

27. 01. 2022. у 07:00

Црна Гора

0 14

НЕ МОГУ ТО АНГЛОСАКСОНЦИ ДА СХВАТЕ: Српску државу су основали свеци, а не разбојници, вукодлаци и пирати!

28. 01. 2022. у 11:34

Галерије

0 0

"БЛАГО СВЕТОГ САВЕ": Најлепши призори са Светосавске академије (ФОТО)

27. 01. 2022. у 22:46

Црна Гора

0 0

СВЕТИ САВА САБРАО И ДУХОВНО ПРЕПОРОДИО НАРОД: Митрополит Јоаникије у манастиру Светог Саве на Савиној главици у Доњем Грбљу (ФОТО)

27. 01. 2022. у 21:39

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације