У САМОЋИ ДИЖУ РУКУ НА СЕБЕ: Пандемијска изолација и социјална дистанца утичу на број суицида међу младима

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

29. 01. 2022. у 12:00

САМОУБИСТВО је током 2021. било други водећи узрок смрти младих у ЕУ, а међу разлозима за то је актуелна пандемија и ограничење контаката. Код нас је, кажу стручњаци, ситуација слична код популације између 15 и 29 година, а број оних који су себи одузели живот у овим годинама на листи је одмах иза страдалих у саобраћајним несрећама.

У САМОЋИ ДИЖУ РУКУ НА СЕБЕ: Пандемијска изолација и социјална дистанца утичу на број суицида међу младима

Фото Н. Скендерија / Shutterstock

Осим психичких проблема, на решеност младих да дигну руку на себе утичу и други фактори, попут употребе опијата, изолације, губитка посла, смрти члана породице... Пандемија, изолација и дистанца према људима, такође, како објашњавају стручњаци, узимају свој данак.

У широј слици, како истичу у Клиници за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", према званичним подацима Републичког завода за статистику, број реализованих суицида генерално показује стабилан пад неколико година уназад. Током 2019. износио је 941, а 2020. године 895. Број позива Националној линији за превенцију самоубиства, која је прошле године отворена на Клиници "Др Лаза Лазаревић", видно је порастао. Од фебруара 2019, до данас, овај СОС број забележио је више од 16.000 позива.

- Број позива током 2019. године, када је линија почела са радом, и 2020. био је око 4.000. Међутим, током прошле године, само на овој линији имали смо више од 7.000 позива - кажу на Клиници.

Ипак, упозоравају, анализа података показује да ову линију не позивају само суицидне особе, већ и грађани којима је потребан савет или помоћ за чланове породице, пријатеље, колеге. Овим сервисима знатно ређе се јављају млади, у поређењу на особе средње и старије доби. Међутим, на линији је доступна и комуникација путем "чета", коју чешће користе старији адолесценти.

Епидемија короне је посебно утицала на пораст менталних тегоба, јер је осујетила природну тежњу младих за дружењем.

- Посебно су угрожени адолесценти, код којих је припадање вршњачкој групи једна од кључних потреба - каже Марија Манојловић, клинички психолог. - Они који су кренули у средњу школу месецима нису имали прилике да виде своје комплетно одељење због онлајн наставе. Смањили су број контаката, стално им је сугерисано да буду опрезни, да могу да пренесу вирус старијим члановима породице. Изолованост је довела до депресивног расположења.

ПУНО ДЕПРЕСИЈЕ, МАЛО СТРУЧЊАКА

СТРУЧЊАЦИ упозоравају да су депресивна расположења често пут у клиничку депресију. Пандемијска ситуација посебно је лоше утицала на одговорну децу и одличне ђаке, који су покушавали такви да остану и у измењеним условима. Код многих се појачао осећај бесмисла и немоћи. Са друге стране, Србија има само 47 специјалиста психијатрије који се баве децом и младима. То значи да један лекар иде на више од 27.000 деце и адолесцената.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ИЗМЕЂУ МЕМШЕ И САКАЛЕ, ИЗМЕЂУ КЛАСИКЕ И МОДЕРНОГ: Добро познати ланац који гарантује угодан одмор и добру услугу