КАКО ЈЕ У ЛОБИЈУ ХОТЕЛА "ВИЛАРД" РОЂЕНО ЛОБИРАЊЕ: Заштитни знак Вашингтона, али и САД, нису само Бела кућа или Стејт департмент

ПРАВЕДНИЈЕ би било назвати хотел "Вилард" центром Вашингтона, него Капитол, Белу кућу, или Стејт департмент, писао је још 1860. године Натанјел Хотрон.

Фото Приватна архива

За елегантно здање на Пенсилванија авенији, два блока удаљено од Беле куће, исто би могло да се каже и данас, јер овај вашингтонски хотел није само исписивао историју америчке престонице, већ и утемељио лобирање, једну од главних карактеристика овог града.

Вашингтон је препун људи који покушавају да привуку пажњу званичника, или владиних агенција, и какво год било мишљење о њима и ономе шта раде, лобисти су неизбежни део политичког живота ове престонице. Бивши главни уредник Оксфордског речника енглеског језика Џесију Шејдлоуер тврди да термин лоби потиче из енглеског Доњег дома, док Вебстеров нови универзитетски речник датира глагол "лобирати" у 1837. годину. Ипак, у САД влада уверење да је термин "лобиста" сковао Јулисиз Грант, амерички председник од 1869. до 1877. године, у време када је био чести гост пространог предворја (лобија) хотела "Вилард".

Хотел је саграђен 1816. године и често је мењао имена све до 1847. године када је Хенри Вилард постао власник и дао му коначни назив. Сваки председник САД и пре Гранта, или је боравио, или често посећивао, "Вилард". Хотел је, стога, познат и као "резиденција председника". Шест потпредседника је чак живело у "Виларду".

Планови за Лигу нација Вудроа Вилсона уобличени су када је 1916. године, одржао састанке Лиге за спровођење мира у лобију хотела. А 23. фебруара 1861, усред неколико претњи атентатом, детектив Алан Пинкертон је прокријумчарио Абрахама Линколна у "Вилард", где је живео до инаугурације 4. марта, одржавајући састанке у предворју, а обављајући послове из своје собе.

Хотел је саграђен 1816. године и често је мењао име, Фото Приватна архива

Мартин Лутер Кинг млађи, написао је свој чувени говор "Имам сан" у хотелској соби у "Виларду" 1963. године. Међу познатим гостима "Виларда" били су Марк Твен, Волт Витман, војвода од Виндзора, Хари Худини, Глорија Свенсон, Емили Дикинсон, Џени Линд, Чарлс Дикенс. До дан-данас тај хотел је незаобилазно место окупљања свих који "нешто значе" у Вашингтону, или посећују америчку престоницу.

Посебно место у историји "Виларда", ипак, заузима председник Грант који је боравио у овом хотелу четири пута још као командант војске Уније током америчког грађанског рата. И док је генерал Грант проводио углавном мирне сате у "Виларду", када је постао председник све се променило. Гранта су почели често да опседају индустријалци, политичари и многи други који су од њега тражили услуге.

- После дугог дана у Овалном кабинету, председник Грант је имао обичај да прошета до хотела "Вилард" и седне, уз пиће и цигару. Неки од тадашњих подносилаца захтева сазнали су за Грантову наклоност ка лобију "Виларда" и почели су да облећу око њега. А он је за оне који су га опседали у предворју хотела "Вилард" сковао термин "лобисти" - објашњавала је америчким медијима Барбара Бени, бивша директорка за односе с јавношћу хотела "Вилард", који иначе и данас гаји ову престижну причу.

Јулисиз Грант, Фото Архива

Али, и престонички дневник "Вашингтон пост", политички "Хил", као и многи други медији у САД, понављају исту причу:

- Пракса запошљавања лобиста није узела маха све до администрације Гранта. Тада су се агенти приватних интересних група, после кратке шетње од оближњег Министарства финансија и Беле куће, задржавали у предворју хотела "Вилард" у нади да ће "обрлатити" владине званичнике и чланове Конгреса за неке притужбе. Отуда и термин "лобиста" - писао је "Пост".

Дуг пут је од тада превалила "армија" вашингтонских лобиста док није престоница САД, што се новца потрошеног за лобирање тиче, постала прва у свету, испред Брисела.

- После америчког грађанског рата велике паре су ишле за реконструкцију земље, посебно за југ, па је и интерес људи био да излобирају средства за њихове фирме које би учествовале у томе. Тада је хотел "Вилард" постао бренд за лобирање - коментарише за "Новости" политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

Сада у Вашингтону има седам-осам хотела који су део "механизма" лобирања.

- Последњих 20 година посебно се лобирање везано за међународну политику и етничке заједнице одвија у хотелима, какав је и "Хајат". Деведесетих година је и Српски конгрес уједињења одржао српске дане у "Хајату". Молитвени доручак, коме су присуствовали и многи званичници из Србије, одржава се у "Хилтону" - подсећа Кесић.

Хотел "Вилард" налази се на Пенсилванија авенији, Фото Приватна архива

Данас лобирају у Вашингтону и странци, и државе. То није јефтино, али подразумева се да, ако нешто жели да се постигне у САД, не може без трошка.

- Мислим да је на месту број један по лобирању Израел, иза њих је Саудијска Арабија. Иза њих је Кина, која то ради на више нивоа. Користи америчке фирме које имају интересе у Кини, па лобирају за Пекинг у случају, на пример, људских права, или, сада актуелног, дипломатског бојкота Олимпијских игара. Мислим да последњих десетак година и Србија успешно ради. Србија данас има јасно дефинисан циљ Владе, кохезију дијаспоре, амбасаде и подршку лобиста, тако да се јасно износи њена порука у Вашингтону - закључује Кесић.

Обрад Кесић, Фото М. Анђела

ХОЛБРУК, ПАНИЋ И ЂУКАНОВИЋ

КЕСИЋ се сећа састанка у хотелу "Вилард" Милана Панића са Ричардом Холбруком 1998. године, пре бомбардавања СРЈ и избора у Црној Гори, коме је требало да присуствовују и Џек Скенлон, бивши амерички амбасадор у Југославији и бивши сенатор Бирч Пал, једини аутор два амандмана на Устав САД. Панић је имао апартман са два улаза, тако да се могло улазити и излазити да се гости и не виде и Кесић је, каже, изашао када је Холбрук ушао.

- Но, у року од пет минута угледао сам Скенлона и Пала, љуте, како излазе. Рекли су ми да је Холбрук рекао Панићу да је хтео разговор с њим насамо, а сад "мора да се извињава овој угледној господи" - сећа се Кесић.

После четрдесетак минута, када се састанак завршио а Холбрук отишао, Панић се свима извињавао и причао да је тражио да он новцем помогне Ђукановићу на изборима са два милиона долара. Панић је касније уложио новац, по договору, али га је Ђукановић преварио. Холбрук би, наравно, демантовао да је икада одржан тај састанак јер његов захтев није био по закону па зато није ни желео сведоке.

ПОТПРЕДСЕДНИК ЧЕГА?

У АПРИЛУ 1922. године, док је Калвин Кулиџ боравио у "Виларду", избио је пожар. При покушају да се врати у зграду, тражили су му да се идентификује ватрогасном маршалу, на шта је узвикнуо: "Ја сам потпредседник!". Ватрогасни маршал је питао: "Чега сте ви потпредседник?".

Препоручујемо

Политика

0 2

ИЗВЕШТАЈ СТЕЈТ ДЕПАРТМЕНТА: Србија улаже напоре у борби против тероризма

16. 12. 2021. у 22:46

Свет

1 1

ВАШИНГТОН ШАЉЕ ПРЕГОВАРАЧА У МОСКВУ: Главна тема ситуација у Украјини

11. 12. 2021. у 20:11

Свет

0 0

БЕЛА КУЋА ОТКРИВА: Какве још санкције може Русија да очекује

10. 12. 2021. у 11:06

Свет

1 0

ПРВИ ПЛАН ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ: Бајденова администрација има план за САД и свет

06. 12. 2021. у 19:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације