БОРИМ СЕ, СЛИКАМ, ПУТУЈЕМ И УЖИВАМ: Виолета Тодоров (24) рођена без обе шаке, остварује своје снове и циљеве

Када доживите поглед умивен осмехом и енергију ведрог лица Виолете Тодоров (24), девојке из места Јарковац, у општини Сечањ, недалеко од Зрењанина, некако логично се јави питање: Боже, да ли је све ово могуће?

Фото С. Младеновски и Приватна архива

Сваку евентуалну дилему одмах разреши позитива њеног духа и карактера, једноставном констатацијом: Да, да, могуће је...

- Све је једноставно и доступно, када желиш, имаш вољу, бориш се, савладаваш све недаће и на живот гледаш са лепше стране - каже Виолета, која је у зрењанинској болници, 11. децембра 1997. године, рођена без обе шаке.

Одрасла у породичној кући у селу Јарковац, уз огромну подршку мајке и оца, као и млађих сестре и брата, завршила је средњу Економску школу у Зрењанину, смер правни техничар и живела у ученичком дому "Ангелина Којић Гина".

- Никада ме у животу ништа није спречавало да због свог физичког недостатка не остварим снове и циљеве - наглашава Виолета, уз напомену да је одмалена научена да све сама ради, куца на компјутеру, игра игрице, користи мобилни телефон, вози аутомобил и обавља све послове у кући, које жене обично обављају.

Истичући да су је другарице и другари, још у вртићу, посматрали као чудо од детета, каже да никада није била тужна због свог недостатка, јер се тако није ни осећала и да ју је увек напред водила жеља да буде самостална, способна за живот и рад.

- Можда је то чудно, људи који ме не познају немају представу о томе које све способности и таленте поседујем, баратам стварима на свој начин - уз осмех који јој не силази са лица прича Виолета.

Описује себе као истрајну, борбену, упорну, вредну, педантну, сналажљиву, амбициозну, дружељубиву и на првом месту искрену и толерантну девојку.

- Не могу наравно да се наљутим када неко са чуђењем посматра како радим за компјутером у својој канцеларији у Одељењу друштвених делатности Општине Сечањ - искрена је Виолета, која је, на предлог Горана Ђаковића и захваљујући личном ангажовању председника Општине Предрага Рађеновића, од 1. новембра стално запослена у Општинској управи у Сечњу.

Имати дивне колеге на послу, непроцењиво је богатство сваког младог човека, а Виолета је свакодневно окружена пажњом и разумевањем искуснијих колега, који је баш и штеде, када је посао у питању.

- Није било много дилеме, инерција је некако сама донела идеју да се овој сјајној и храброј девојци, која је и врхунски уметник и спортиста, на овај начин помогне и поносни смо што је део нашег колектива - каже Предраг Рађеновић, први човек Општине Сечањ, уз напомену да је сталан посао само мрвица захвалности Виолети Тодоров.

Посебан сегмент занимљиве животне приче, у којој су храброст и неустрашивост, главни актери, јесте Виолетин дар за сликарство и цртање.

- Таленат са којим сам рођена. Бог ми, ето, није подарио шаке, али ме није ни спречио да цртам, сликам и тако искажем емоције - наглашава Виолета, уз нагласак да јој је апсолутно свеједно да ли црта графитном оловком, или слика уљем на платну.

Фото С. Младеновски и Приватна архива

Прву изложбу имала је са 15 година, а за њу је заслужна Ивана Шкрбић, која је од почетка уметничке каријере присутна и корисним саветима усмерава огроман Виолетин уметнички дар.

- Сећам се као данас свог огромног усхићења, било је то 2012. године, када је једна Фондација опремила просторије за децу са сметњама у развоју, при Центру за социјални рад, за помоћ у кући - додаје на крају Виолета, уз напомену да је своју другу и прву самосталну изложбу имала 2016. године у Дому културе у Сечњу, када је Ивана Шкрбић, као оснивач пројекта "Укључи се и не брини", у оквиру националне асоцијације родитеља и наставника Србије организовала догађај за памћење.

Да људе који виде њене цртеже и слике по правилу остави без даха, Виолета ће потврдити у јануару.

- Било је и оних који нису веровали, узела сам кичицу и пред њима насликала тренутно осећање, били су одушевљени - закључује Виолета Тодоров, уз поруку борим се и увек борим, сликам, путујем, смејем и уживам, успут свакодневно и радим, својим аутомобилом се од Јарковца до Сечња и назад возим и викендом до Београда, где тренирам и ништа ми није тешко... Уживам, јер то умем!!!

ПАРИЗ 2024. ГОДИНЕ НА СПИСКУ ЖЕЉА

Параолимпијада у Паризу нови је изазов и обавеза Виолете Тодоров, која поносно каже да ће своје Јарковчане и све мештане у општини Сечањ, али и Зрењанину, Београду и целој Србији, обрадовати новом медаљом.

НА ТЕКВОНДО КОЛИМА У БЕОГРАД

Мада помало разочарана што није из прве успела да упише Уметничку академију ликовних уметности, преоријентисала се на спорт, али кичицу није запоставила.

- Почела сам 2017. да професионално тренирам теквондо и члан сам београдског клуба Тигар, након што сам као девојчица, дуго година из хобија, тренирала ову борилачку вештину.

На свом првом великом такмичењу, Светском првенству у Лондону исте године, окитила се бронзаним одличјем и огроман успех прославила са својим тренером Александром Головићем, човеком који је заслужан за комплетну психофизичку припрему свих својих ученика, па тако и по свему специфичне и увек посебне Виолете.

- Три пута недељно у Београду, углавном викендом, због мојих обавеза на послу, тренирам и сама возим свој аутомобил - истиче Виолета, поносна на возачку дозволу, коју је великим трудом и жељом, заслужено стекла, након положеног возачког испита у Зрењанину.

Препоручујемо

Србија

0 3

БЕЗ ОБЕ ШАКЕ РАДИ НАЈТЕЖЕ ПОСЛОВЕ: Слободан Богићевић, из блачког села Суви До, упркос хендикепу зарађује за живот

08. 11. 2020. у 17:24

Остали спортови

0 1

ШАМПИОНКА СА НИШАВЕ: Пироћанци се радују великом успеху параолимпијке Сашке Соколов

05. 06. 2021. у 08:39

Остали спортови

1 0

МИНИСТАР УДОВИЧИЋ УПУТИО ЈОШ ЈЕДНУ ЧЕСТИТКУ: Параолимпијка Ивана Петровић освојила сребро у бацању диска

01. 06. 2021. у 16:17

Остали спортови

2 3

ПОБЕЂУЈЕ СВЕ РЕДОМ И БЕЗ ШАКА И СТОПАЛА: Данијела је паратеквнодоисткиња са највећим инвалидитетом, у 51. години на параолимијади

06. 03. 2021. у 21:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације