СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Сто година од веридбе краљевског пара Александра и Марије Карађорђевић

ПОСЛЕ Великог рата политичка и географска слика Европе променила се из темеља. Много је мање монархија, две велике династије, Хабзбурзи и Романови, нестају са историјске сцене. Нагло расте углед српске династије, која је тада стајала на челу једне озбиљне европске државе. За многе преостале европске дворове српски, односно југословенски владар, био је више него добра прилика.

Фото: Новости

Иван  Миладиновић  У краљевинама, у то време, у избору будуће краљице више се водило рачуна о интересу земље и престижу династије од љубавних жеља владара. Престоничке новине помињале су многобројне европске принцезе. Готово сваки Александров одлазак из земље повезиван је са евентуалном женидбом.

Фото: Новости

Овакво интересовање произлазило је и из чињенице да Срби нису баш имали среће са краљицама. Краљ Милан Обреновић се развео од Наталије, а његов наследник је изабрао у народу неомиљену Драгу Машин. Нови краљ Петар Карађорђевић је на престо ступио као удовац. Карађорђевићи нису имали неке родбинске везе са европским династијама.

Неке даље родбинске везе, женидбом кнеза Арсена богатом кнегињом Демидов, као и удајом ћерке краља Петра Јелене за великог кнеза Ивана Константиновича, успостављене су са руском династијом Романов. КРАЉ Александар, окорели војник огрубео у ратовима, као да није помишљао на женидбу.

Фото: Новости

Поједини хроничари тог времена су тврдили да је био неспретан, да није умео са женама, да није знао како да се понаша у њиховом присуству. Историјски трагови, међутим, говоре да је у то време био страствено заљубљен у лекарку из Бретање Шарлот Котијар, са којом је имао и ванбрачну ћерку Јелену. Чак јој је поклонио свој орден Карађорђеве звезде. Много година доцније, поводом овог геста, рећи ће свом свом ађутанту: "Замислите, какав сам магарац био".

У сваком случају, уколико он није умео са женама, умеле су жене са њим. Ваљда зато, иницијатива за повезивање румунског и српског двора је потекла из Букурешта. У децембру 1918. румунски краљ Фердинанд доноси одлуку да одликује регента Александра.

У позадини ове, на први поглед изненађујуће одлуке била су два разлога. Жеља румунског краља да удоми једну од својих кћерки и да омекша разграничење Баната, који су запоселе српске трупе. Непосредно по одликовању Александра, српски посланик Бошко Чолак Антић позван је на један дворски пријем у Букурешту. Фердинанд му је одмах пришао и без околишења рекао да би његова највећа жеља била да се српски престолонаследник ожени једном од његових кћери и да би био најсрећнији када би му он био зет.

"Мислите ли га женити? Да није противан женидби? Да ли је интелигентан и је ли популаран, омиљен." Она је инсистирала да Чолак Антић одмах отпутује у Београд и да пренесе ову понуду. Али, у престоници нове краљевине, ни влада ни краљ нису придавали овој информацији превелики значај. Румунски двор је био упоран. Послали су влади у Београду фотографију своје старије кћерке Јелисавете, која је тада важила за једну од најлепших принцеза. Из Београда је, гле чуда, стигла порука да се пошаље фотографија млађе кћерке Марије. Ово је у Букурешту примљено са великим задовољством.

Изражена је и жеља да и они добију фотографију принца Александра.

НА САМОМ пријему Румуни су отворили своје карте. Позадина овог притиска из Букурешта била је не само жеља румунског краља да удоми једну од својих кћерки већ првенствено намера да омекша став свог јужног суседа око Баната, који су запоселе српске трупе, а на који је Румунија имала озбиљне претензије.

Српском посланику пришао је и начелник румунског Генералштаба генерал Просен, који је изразио жељу да се питање Баната повољно реши, пошто и Срби и Румуни имају заједничке интересе. Румунска краљица се 19. априла 1919. обрела у Земуну и буквално изнудила сусрет са регентом Александром. Била је веома задовољна дочеком, али не и резервисаношћу саговорника, јер јој није уручио тражену фотографију да би је показала својој кћерки.

Тек 6. маја тој жељи је удовољено, када су послате фотографије престолонаследника. На румунском двору су били одушевљени и позвали су Александра да посети Букурешт. Сва румунска штампа већ је отворено писала о будућој веридби румунске принцезе са југословенским престолонаследником. Али, на Балкану ништа није ни тако једноставно, па чак и кад је у питању зближавање двеју династија. Тих дана савезници доносе одлуку да највећи комад Баната припадне Краљевини СХС. То је изазвало велико незадовољство у Румунији.

После интервенције савезничких трупа и пада бољшевичког режима у Мађарској, румунска војска је ушла у Будимпешту.

Толико је била охрабрена тим војним успехом да је претила Србији како ће својом војском заузети Банат: "Бајонети ће одредити границу, кад се не може миром" говорио је генерал Просен. Одржани су и митинзи против Србије у Букурешту и неким другим градовима. Посланик из Букурешта јавља да о најављеној веридби нема ни говора: "Изгледа да ће се то питање за неко време одложити." На двору су избегавали сваки разговор о започетим контактима за успостављање рођачких династичких веза. Све је изгледало да од тог посла неће бити ништа. Много воде ће протећи Дунавом док се страсти нису смириле.

У МЕЂУВРЕМЕНУ, старија румунска принцеза Јелисавета већ је била удата за грчког краља Ђорђа, а млађу Марију упорно је просио бугарски краљ Борис. У јануару 1921. у Букурешт је допутовао председник бугарске владе Стамболијски да измоли руку млађе принцезе. Вратио се необављена посла, а разлог је била Маријина аверзија према Бугарима. А двор у Букурешту је поново почео да се окреће ка Београду... У мају 1921. Александар подуже борави у Паризу. Лечи се од последица насталих упалом слепог црева. Упорност краљице Марије да удоми своју ћерку имењакињу уродиће плодом.

Она успева да се у Паризу сретне са Александром и он прихвата њену понуду да посети Букурешт, али уз један услов, да због жалости за оцем Петром Ослободиоцем избегне свечани дочек. Толико очекиван долазак краља Александра у румунску престоницу био је 8. јануара 1922. године, када се препустио својим домаћинима, који су му приредили срдачан дочек. Тих неколико дана наш краљ је искористио за упознавање са принцезом Маријом, коју су иначе звали Мињон.

Она и Александар водили су дуге интимне разговоре. По повратку са једне шетње Мињон је сва радосна утрчала и рекла мајци: - Мама, ми смо се договорили! Ова приватна краљева посета завршена је помало и неочекивано, његовом просидбом: веридба је озваничена 9. јануара 1922. изјавом "да из осећања љубави изражава жељу да узме за супругу принцезу Марију, а она је одговорила с радошћу на тај израз његове љубави".

Свечани чин веридбе одложен је до истека шестомесечне жалости за краљем Петром. ПО ПОВРАТКУ краља Александра у Београд, иако се покушавало да се избегне славље, краљ је изговорио ове речи: "Моја ће вереница бити срећна кад сазна са коликим је симпатијама очекује Београд и њена нова Отаџбина. Уверен сам да ћу добити не само добру супругу у животу, него и краљицу, која ће са народом делити добро и зло."

Дан шестомесечне жалости за краљем Петром истицао је 16. фебруара. Већ сутрадан краљ Александар кренуо је за Букурешт на заказану свечаност веридбе. Овог пута посета је била званична и с њим су путовали и председник владе Пашић и министар иностраних дела Нинчић. Увече, 20. фебруара 1922, обављен је религијски обред веридбе: по српском обичају, са свећама у руци стајали су испред румунског митрополита, краљ Александар и принцеза Марија.

Сутрадан је одржан дефиле трупа: испред 9. румунског пука, који је отада носио његово име, јахао је на коњу краљ Александар. Династички интереси обеју краљевских кућа обезбеђени су посебним брачним уговором који су, по овлашћењу краља Александра и краља Фердинанда, сачинили и потписали њихови министри двора.

По овом уговору краљ Румуније даје својој кћерки мираз у износу од пет милиона леја, који су осигурани у 250 акција Националне банке, 500 акција једне фабрике текстила, 6.000 акција фабрике папира. Осим тога, Национална банка Румуније као израз оданости према династији даје принцези Марији хартије од вредности од милион леја. Мираз је стављен на располагање краљу Александру и принцези Марији и, у случају захтева, биће пребачен у Београд или у неку другу банку.

БОНУС ВИДЕО:

Коју тајну крије манастир Арача?

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЗАШТО ЈЕ МЕСТО РОЂЕЊА МОДЕРНЕ СРБИЈЕ БЕЗ ОБЕЛЕЖЈА: Како је васкрсла српска држава?

11. 12. 2021. у 19:30

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ИГРЕ СТАЉИНА СА ДРАЖОМ: Наша влада у Лондону одбила руску помоћ четницима

05. 12. 2021. у 16:00

Друштво

КАКО ЈЕ РАНКОВИЋ ПОСТАО ШОФЕР ЦРЊАНСКОМ: Из мемоарске заoставштине недавно преминулог писца Александра Петрова

28. 11. 2021. у 19:00

Друштво

0 7

НИ ТАБЛЕ НЕМА НА МЕСТУ ГДЕ СУ УДАРЕНИ ТЕМЕЉИ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Зашто нема обележја у Ташмајданском парку у Београду?

12. 12. 2021. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације