ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕЛИКЕ СИЛЕ БИ ДА БУДУ НЕВИНЕ: Нова историографија „слушкиња моћи“ изврће прошлост као прљаву чарапу

Слободан Кљакић

04. 07. 2021. у 17:14

ШTA ТО ЗНАЧИ када се каже - ревизија историје. То значи да се истина игнорише, да се слика прошлости прилагођава мантрама тренутних, текућих политичких, идеолошких и других интереса, поготово оних стратегијских.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕЛИКЕ СИЛЕ БИ ДА БУДУ НЕВИНЕ: Нова историографија „слушкиња моћи“ изврће прошлост као прљаву чарапу

Хитлеру је за 52. рођендан поклоњена спомен-плоча Гаврила Принципа

Одбрана тих интереса дефинише се у лабораторијама моћних центара индустрије свести, а онда се из тих лабораторија претаче у масовне медије, како би што шира јавност прихватила те манипулативне мантре као једину истину.

Реч је о ревизионистичкој историографији која, будући да је "слушкиња моћи", изврће прошлост као прљаву чарапу, игноришући утврђене истине и тако произведену, на лажи засновану нову слику прошлости, пласира као истину.

Пажљиво истраживање историје модерне Србије, од 1804. године до данас, свакако би нас суочило с низом врло интересантних сазнања у скицираном раму: 1914, 1941, 1991. година.

Дакле: почетак Првог светског рата, онда Други светски рат на Балкану, на концу, нови рат на Балкану, на крају 20. века, током кога је у крви уништена Југославија.

У само предвечерје обележавања стогодишњице Првог светског рата, у јуну 2013. године, аутор овог текста, у краткој студији "Ревизија прошлости у режији великих сила" , писао је да се повод и узроци тог катаклизмичког сукоба који је изменио свет, изнова фалсификују, да је та игра радикалног преобликовања прошлости упакована у неку врсту веселости која се цинично брани и "политичком коректношћу". Најваљено је тада да ће 28. јуна 2014, заједничким снагама Аустрије, Немачке и Француске, у Сарајеву, музичким спектаклом и другим манифестацијама, бити обележена 100-годишњица почетка Првог светског рата. На разним странама су били најављени научни скупови, оглашене су и туристичке туре које ће повести знатижељне на Балкан, у Сарајево, у коме је - како су тврдили туроператери - "почео Велики рат".

ВЕЛИКИ РАТ је, дабоме, почео месец дана касније, објавом рата Аустроугарске монархије Србији 28. јула, и свакако не у Сарајеву, него бомбардовањем Београда с Дунава 29. јула.

Месец дана пре тога, на Видовдан 28. јуна, група младобосанаца, национално-ослободилачких револуционара, у једном од најневероватнијих атентата у историји, на крају је хицима Гаврила Принципа послала на онај свет аустријског престолонаследника Фрању Фердинанда и његову супругу. Био је то повод Првом светском рату, а никако његов узрок, око чега је у светској академској заједници током времена успостављен несумњиви консензус. Али, што се више приближавало обележавање стогодишњице почетка тог рата, на разним странама су расли апетити да се на плећа Србије свали одговорност што је до рата уопште дошло.

Поменута, најављена сарајевска манифестација и кампање вођене у њен прилог, недвосмислено су показале да иза планираних догађаја стоји амбиција да се Србија жигоше као једино одговорна и за крваве догађаје на југословенским просторима у последњој деценији 20. века.

Неку годину пре, Ричард Холбрук, незамењива мирођија у југословенско-балканској чорби, у својој књизи "Пут у Дејтон" из 1998, написао је за Гаврила Принципа да је родоначелник српског национализма и да је његов пуцањ у Сарајеву "изазвао почетак клизања Европе у два светска рата и довео до успона и комунизма и фашизма". Оновремени председник САД Бил Клинтон рекао је нешто слично у неком свом говору.

ПАЖЉИВО ГРАЂЕЊЕ тог обновљеног наратива о одговорности Србије за Први светски рат, дошло је до изражаја и у идеји да Аустрија, Немачка и Француска почетак Великог рата помере месец дана уназад и да тај наводни почетак обележе спектаклом у Сарајеву 28. јуна 2014. године.

Било је најављено и подизање споменика Фрањи Фердинанду, прецизније речено, враћање тог споменичког обележја на место на коме је и било откривено 28. јуна 1917. године, под називом "Споменик убиству". Овај некрофилни назив тицао се дванаест метара високе меморијалне структуре, постављене код Латинске ћуприје у Сарајеву, уз коју је, према плану, требало још подићи цркву Фрање Фердинанда и здање Софијин дом, у знак сећања на његову страдалу супругу.

План се изјаловио пошто су се српски народ и Србија херојски изборили за слободу у Првом светском рату, а Хабзбуршка монархија нестала са историјске сцене. Поменуто обележје срушено је крајем 1918. године, а Латинска ћуприја преименована је у Принципов мост.

Сам назив - "Споменик убиству" - носио је у себи јасну поруку империјалног Беча да је Гаврила Принципа и његове саборце из националне и револуционарне организације "Млада Босна" - која је окупљала Србе, Хрвате и Муслимане из Босне и Херцеговине - ишчупао из европске и светске традиције борби за национално и државно ослобођење. Само дан после Принциповог пуцња, иако без доказа, Аустрија је за атентат одмах оптужила Србију и њену владу, и у Сарајеву 30. јуна 1914, у здруженој акцији с Католичком црквом, организовала прави погром Срба. Бечка и пештанска штампа покренуле су синхронизовану расистичку и ратнохушкачку кампању застрашујућих размера против Срба и Србије, пошто је овај догађај узет за casus belli против Србије.

НАЖАЛОСТ, многе квалификације о Гаврилу Принципу, скуване у бечкој кухињи 1914, нашле су се и на страница тадашњег београдског двонедељника "Дуга". Један домаћи аутор готово је дизао у небеса великог демократу и либерала Фрању Фердинанда, на леђа Србије натоварио одговорност за Први светски рат, а Принципа означио као изразитог негативца и убицу.

Треба подсетити да је тезе о одговорности Србије обновио нико други до Адолф Хитлер. Он се својевремено окомио посебно на Гаврила Принципа, свакако свестан чињенице да је Принцип једна од највећих моралних личности у српском народу и знајући да је Фрања Фердинанд још 1907. изнео став о неопходности геноцидног уништења српског народа у Босни и Херцеговини.

Зато не чуди усхићење с којим је Хитлер, на свој 52. рођендан, 20. априла 1941. године, примио као посебно драг поклон, у ствари ратни трофеј, спомен-плочу коју су нацистички окупатори скинули са Принциповог моста - с места с кога је принцип пуцао у Фердинанда - чим су њихове трупе ушле у Сарајево 17. маја 1941. године.

Сама идеја да се као почетак Великог рата, после сто година, обележи 28. јуна, да се изједначи са атентатом, а онда симболички и с Видовданом, сведочи о некој врсти накнадне освете и наплате империјалних рачуна, чак и о некој врсти патологије.

Реч није прејака, инспирисао нас је Макс Вебер, који је безмало пре једног века написао да онај ко аустроугарски "ултиматум Србији из 1914. (а тиме и Сарајевски атентат) жели да представи као разлог за овај рат, тај је једноставно слабоуман".

 

Владимир Дедијер

ПРИВОДЕЋИ КРАЈУ овај текст навешћу део забелешке настале у разговору с Владимиром Дедијером у мају 1989. године.

"Пред нама су нови сукоби, буне, ратови и револуције. Велике силе ће немилосрдно настојати да задовоље своје империјалне апетите и да остваре доминацију. Гладне су територија, сировина и јефтине радне снаге, поготово на европском истоку, у Азији и на светском југу. Мали народи и државе тражиће своје место под сунцем, а велики ће од њих тражити да се одрекну свог моралног блага, пре свега борбе за правду и истину. Све ће то подржавати историчари упрегнути у кола дневне политике, којима притиче већа или мања синекура из кесе моћника. Критичка историографија биће на великим искушењима, мораће да води тешку борбу против историјског ревизионизма."

Дедијер је тврдио да ће бити обновљене конструкције империјалне политике и "науке", да су Србија и Срби одговорни за Први светски рат.

Запитао сам како ће то бити могуће, када је управо Дедијерова књига "Сарајево 1914", у анкети "Њујорк тајмса" 1984. године, проглашена за књигу године, у којој непобитно доказује, позивајући се на небројене архивске изворе, да Србија не сноси одговорност за Први светски рат.

"То су рекли озбиљни историчари и други људи, морални и одговорни пред истином. Политику великих сила те две ствари не интересују. Оне би да у историји буду невине. За њих су увек кривци мали народи и државе који се боре за правду, за слободу и независност. Моћни дуго памте и осветнички су расположени", говорио је Владимир Дедијер.

Показује се да је био више него у праву.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

РУСИЈА ХИТНО ОДРЕАГОВАЛА: Најновија ситуација везана за Олимпијске игре Париз 2024 изазвала реакцију Кремља