„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Сусрет са Титом на Тари у неприродној атмосфери

ДОГАЂАЈ на планини Тари свесно ћу покушати да опишем у шаљивом тону, мада тада док ми се све то догађало, није било ни говора о шали, већ једино о застрашујућем апсурду који се сурвао на моју главу. На Тари сам се први пут срела са диктатуром и видела шта је власт.

Фото документација „Новости“

Како један догађај може да утиче на цео нечији живот и да га из корена измени! Око вас се све мења, али и ви сами. Од тог тренутка више не можете ни на шта да утичете, ваш идентитет негде нестаје, топи се, као да пропада са земљом коју газите... Никада не могу заборавити ту 1978. на планини Тари, као ни следећу 1979. годину на хрватском броду „Нирвана”. Оба пута сам боравила по шест дана, а седми већ нисам могла да издржим.

Никада раније, ни после ових за мене тешких догађаја, ништа слично нисам доживела. Наша је земља одавно постала земља чуда у којој се може догодити да човек наједном нестане као трун... Покушавамо да уз нову власт и тзв. демократију, у грчу и муци, изађемо из мрачног тунела и извучемо овај напаћени народ. Тешко је открити у змијском колоплету која змија којој држи реп,много их се излегло... 

МОЈА мистериозна прича догодила се на планини Тари усред Србије. Све је почело тако што ми је стигао позив да у одређено време дођем у Дом армије на информативни разговор. У то време ја сам била супруга Миладина Шакића, политичара. Дочекало ме је неко војно лице чији чин нисам распознавала, јер нисам била упућена шта која звездица на еполети значи...Као у „Сумњивом лицу” тече информативни разговор. Војно лице ме одмерава, строго и озбиљно, испод ока и каже да би требало да се ја укључим у програм на Тари који ће за Тита бити приређен, али, рече он, није баш сигуран да сам ја подобна личност за то.

Ах! Та чувена реч „подобан”, која је кројила наше судбине и одмеравала трајање и квалитет наших живота. Гледао је у мене као у кривца осумњиченог за неко злодело. Збунила сам се. Ако сам сумњива, зашто су ме звали. Тако сам закључила да међу њима постоје бар две струје. Једна која ме зове, друга која је против. Да нисам била супруга тадашњег потпредседника града Београда, Миладина Шакића, ја бих већ на самом старту нашла неки изговор да се извучем и да не одем.

Пристала сам, да мужу не бих правила проблеме, којих је већ имао преко главе. У то време београдска влада Бранка Пешића, Милана Вукоса и Миладина Шакића била је стално на мети и нападана је због свог изузетног успеха у развоју Београда, какав се више није поновио. „На Тари треба бити шест дана”, настави војно лице. „Ви треба да се побринете за оркестар, а о осталом ћете бити накнадно обавештени, ако до тога дође.” Он ме одмери леденим изразом лица и ја изађох.

Са оркестром „Ромален” и отужним осећањем и мојим непогрешивим интуитивним немиром, возе ме на Тару. Сместили су ме у једну хотелску собу и сутрадан, око подне, требало је да наступам пред Титом и његовом свитом. Били су ту српски, хрватски и словеначки руководиоци. Међу њима Дража Марковић, Тихомир Влашкалић, шеф протокола Бадурина, адмирал Виловић, неколико словеначких генерала, Долничар и Поточар, и други. Највише је било полиције, у униформи и цивилу. Обавештајна, контраобавештајна, савезна, републичка, све до Титовог личног обезбећења и шефова кабинета.

Испред хотела „Оморика” на сваких пар метара стоји војна стража. Не може ни мува да пролети. Све је озвучено, све се снима и комарац како зуји. Влада невероватна напетост, неприродна, нељудска. Сви су у некој паници, узнемирени, нервозни, свако стрепи да негде не погреши... И трава под ногама дрхти као у грозници. Просто видиш како на униформама звекећу дугмад и тресу се еполете на раменима.

ОБУКЛА сам своју белу хаљину од чипке и планирала да у заказано време обавим последњи договор са оркестром „Ромален” пред излазак на сцену, коју нам, иначе, нису дозволили да видимо из безбедносних разлога... Све је било конспиративно. Наједном су ми саопштили да су мој оркестар вратили за Београд. Ја сам се одузела. Како ћу онда да певам? Шта то сад значи? Официру који је био задужен за везу са извођачима рекла сам: „Па ја не могу да певам без оркестра.” Он дрекну на мене: „Мораш да певаш! Јеси ли ти нормална?”

Исколачи очи на мене као да ће да ме прогута. „Али, како да певам кад немам оркестар”, завапих ја. „Како знаш! Шта ме се тиче! За два минута ћеш кроз ова врата да изађеш и певај!” Он показа руком и ја схватих да ми већ стојимо пред тим тајним вратима. Господе Боже, помислих ја, какви су ово примитивци. Кад се буду ова врата отворила, пропашћу у провалију. Шта да радим? Била сам изван себе. Ту се нађе Захар у жељи да ми помогне.

Доведоше на брзину из Дома армије неке музичаре, који су такође били узнемирени јер нису познавали мој репертоар, а ноте нисам имала, јер је оркестар „Ромален”, који су вратили кући, све до детаља увежбао. Све се то одигравало муњевитом брзином. И није прошло ни два минута, официр ме изненада грубо гурну кроз она врата. И ја се неочекивано нађох пред целом врхушком са Титом у средини. Овог пута без Јованке.

Седели су за столовима спојеним у широки полукруг, мени су ноге клецале. Ипак сам некако почела да певам једну романсу. Нисам ни приметила кад се оркестар Дома армије тихо ушуњао иза мојих леђа, па сам запевала „Ти си моје јање”, своју песму, мислећи како она може и без оркестра да се пева. Али, на крају, не знам шта ми би, уместо „моје” изговорила сам „ти си наше јање”, и чим сам то изустила, ја сам се одузела од страха.

Нисам знала да ли ће се то протумачити као да ја Титу говорим да је он овца. Покушала сам да се извадим:„Ако сам погрешила, извините” - тако сам још горе упрскала. Дража Марковић, да ме извуче, насмеје се и прокоментарише: „Не заборавите да је она глумица.” Добила сам велики аплауз и брзо се стрмоглавила назад кроз она врата...

СУТРА: ПОНИЖАВАЈУЋИ ОДНОС ПРЕМА ВЕЛИКОМ ВОЂИ

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Препоручујемо

Друштво

0 0

КЛИМАТСКИ ШОК: Август изједначио рекорд за најтоплији месец у историји мерења!

10. 09. 2026. у 17:36

Друштво

0 0

МУШКАРЦИ ПОДЛОЖНИЈИ СУИЦИДУ: Кампања УНДП у Србији и Центра "Срце" - Психолошка криза није знак слабости

10. 09. 2026. у 17:16

Друштво

0 2

ОСВЕШТАН ХРАМ У КАЗНЕНО-ПОПРАВНОМ ЗАВОДУ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ У ВАЉЕВУ: Вера пут ка правим вредностима (ФОТО)

10. 09. 2026. у 15:45

Друштво

0 1

ДАНАС ДО 38 СТЕПЕНИ, А ОНДА ШОК: Познати метеоролог открива када стиже нагли прелазак у јесен

10. 09. 2026. у 14:21

Svet

Novi udarac za Romana Abramoviča: Pokušao da obori sankcije, sud doneo konačnu odluku

2026-09-09 18:04:00

Svet

Mediteran na nogama zbog dolaska 88 mafijaških šefova i terorista: "Pretvaraju nas u Đavolje ostrvo"

2026-09-09 12:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације