„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Холивудске игре на додели Оскара

ФИЛМ „Скупљачи перја” заиста је велики филм који је обележио српску кинематографију, али и мој живот. Улога у том филму за мене је била судбоносна. Она ми је отворила врата светске уметничке сцене, одредила моју музику, моју глуму, и уопште цео мој живот.

Фото Из књиге "Аристократско стопало"

Али слабо ко зна да је мало фалило да све крене другачијим током јер сам ја испочетка одбијала да играм Ленче - веселу Циганку која је оставила значајан траг у филмском свету, по којој ме сви памте и која је постала део мог идентитета. Наиме, организовано је пробно снимање и Саша Петровић ме је одмах након снимања одабрао за улогу Ленчета. Он ми је тада пустио снимак да видим како је све то изгледало - ја сам се запрепастила!

Када сам видела тај снимак, ја сам била толико несрећна. Само сам плакала. Толико сам била очајна да сам молила Сашу да не узме мене, већ да одабере неку другу глумицу, јер ја сам себи била толико грозна на том снимку. Уопште нисам могла да прихватим тај лик. Буквално сам плакала и молила Сашу да ме нипошто не одабере. А он је био упоран и говорио је „Грешиш. Ти ћеш бити дивна, то ће бити твоја сјајна улога. Немој ни случајно да одустанеш.” И тако ме је наговорио да останем...

Међутим, испоставило се да ми је улога у том филму била судбоносна за мој живот. Она ми је отворила прозор у свет и била пресудна за моју каријеру. Да ме је Саша тада пустио да одем, ко зна како би изгледао мој живот. Снимање је трајало дуго. Снимали смо на разним локацијама, али највећи део филма је снимљен у Војводини у селу Дероње. Ја сам веома озбиљно схватила своју улогу - студирала сам живот Цигана и учила њихов језик, истраживала о ромској музици, начину живота, схватању слободе.

Заиста сам озбиљно учила ромски језик - имала сам професора Уклиха из Сарајева, који ме је учио да говорим цигански. Током припреме за овај филм стварно сам много научила о Циганима. Касније су неки Роми говорили да сам невероватно говорила цигански као да сам права Циганка. Ишла сам по чергама и трудила се да уђем у срж њиховог начина живота. То се осетило у филму.

ФИЛМ „Скупљачи перја” имао је огромну популарност код нас, али му је награда у Кану обезбедила и светску славу. Сви су веровали да ће овај филм добити Оскара, а тако је и требало да буде. Речено нам је да су сви чланови жирија гласали за нас. На свечаној додели водитељи су позвали Сашу Петровића да изађе, и он крене да прими награду, а онда водитељ каже да је то грешка, и Оскар припадне чешком филму. То је било намештено. Али Саша се никада није жалио због тога. Он је имао чврст карактер.

Саша је био фантастичан редитељ. Он је био један озбиљан интелектуалац. Био је изузетно образован. А умео је и да ради са глумцима. Умео је да нас пусти кад осети да ми нешто истражујемо сами. То само велики редитељи знају. Али Саша нас је пуштао да импровизујемо, да маштамо... Тако је настала она чувена сцена између Бекима и мене. Он нас је пустио да радимо шта хоћемо. Сцена се понављала и дуго је трајала. Ми смо били сјајни, али Саша није могао све то да пусти у филм јер се плашио да та сцена не преовлада целим филмом, па ју је скратио.

Мени је било много жао због тога јер смо Беким и ја били сјајни у тој сцени. Међутим, Саша је скратио сцену јер се плашио да ће његов филм почети да личи на филм „Грк Зорба”. Саша је доста тога препуштао нама. Имао је поверење у нас као глумце. Да смо ми кренули неким погрешним путем, сигурно би нас зауставио и вратио. Међутим, њему се допало оно ка чему ми идемо и пустио нас је.

Ја сам га касније питала: „Зашто, Саша, више ниси радио са тим дивним тимом са којим си се прославио?” Он је рекао да су га страни продуценти условљавали, па је морао да бира стране глумце и глумице. Неке од тих страних глумица чак су и тражиле да их ја учим глуми, а ја сам се мислила - чуј ја да те учим како да глумиш а ти да играш у филму уместо мене! Мислим да је велика штета што Саша више није радио са нама.

ОДУВЕК сам сматрала да је глума мој позив, а музика моја приватна страст. Међутим, ове две уметности су се одувек преплитале у мени и утицале једна на другу. У филмском свету сам постала позната због свог жара и аутентичности у сценама у којима играм младу Циганку која пева. Тако је музика утицала на моју филмску славу, а с друге стране и филм је утицао на моју музичку каријеру.

За ромску музику, која ме је касније обележила, заинтересовала сам се управо преко филма. Дуго сам размишљала шта је то што је мене опило у тој музици. И онда сам схватила шта је то што ме привлачи - жеља за слободом! За тоталном слободом. Коју су препознали многи песници и светски писци. Од Максима Горког - сетите се кад је писао „Макар Чудру”, па до многих великих руских песника и писаца који су знали да проводе дане и ноћи уз Цигане, и уз њихову музику.

Шта је то чаробно у тој музици? То ме је одувек интригирало и ја сам схватила да је то та жеља за тоталном слободом. Тотална слобода не постоји, али постоји чежња за њом. Е то је оно што мене носи у циганској музици - та тежња за ослобођењем од свих стега овога света. Да се једноставно доживи нешто што је изнад реалности, нешто што носи лепоту, ванземаљску лепоту.

Ипак, ја никад нисам успела да добијем правог композитора за себе. Нико од њих није проникао у моју душу. Ако је то био озбиљан композитор, он је хтео да ме промени - да ја будем, на пример, француска певачица, што ја нисам желела. Други су, опет, хтели да ме одведу у класичну музику - као, рецимо, Енрико Јосиф. Он је хтео да ме уведе у озбиљну музику, што мени, није било блиско. Ја сам осетила да је мени најближи израз та циганска музика, да се ја ту најбоље осећам. Ја сам гостовала по целом свету са циганском музиком. То ме је обележило - не само моју каријеру, него и мој живот.

СУТРА: БЕОГРАД ПОСТАЈЕ МОДЕРНА ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА

Kada znaš za šta štediš, onda oročiš

SAZNAJ VIŠE INFORMACIJA

Препоручујемо

Фељтон

0 1

„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Ватрени концерти у париској "Олимпији"

08. 08. 2026. у 18:00

Култура

0 0

ХОЛИВУДСКЕ ДИВЕ ЈОЈ НИСУ БИЛЕ НИ ДО КОЛЕНА: Како је Оливера Катарина једним стајлингом опчинила Кан? (ФОТО)

22. 07. 2026. у 09:39

Култура

0 0

ТИТОВИ ЉУДИ ХТЕЛИ ДА ЈЕ ОТРУЈУ: Оливера Катарина је плаћала скупу цену своје лепоте - "Стално су насртали на мене"

22. 07. 2026. у 09:18

Култура

0 0

ГЕНИЈАЛНИ ЦИТАТИ ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ КОЈИ НАС ТЕРАЈУ РАЗМИСЛИМО: "Живот није увек оно што желиш, али је увек оно што мораш да изнесеш"

22. 07. 2026. у 14:05

Svet

Novi udarac za Romana Abramoviča: Pokušao da obori sankcije, sud doneo konačnu odluku

2026-09-09 18:04:00

Svet

Mediteran na nogama zbog dolaska 88 mafijaških šefova i terorista: "Pretvaraju nas u Đavolje ostrvo"

2026-09-09 12:59:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације