„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Изазивање судбине у Клубу књижевника

ДОК се Ратко Дражевић на светском нивоу бавио филмском продукцијом, ја сам као студент Академије упорно покушавала да дођем до неке улоге у „Авала филму”.

Фото: Инстаграм Принтскрин/Оливера Катарина ДИВА

Тринаест пута сам позивана на разна пробна снимања и сваки пут бих била одбијена, са истим образложењем: „Штета, тако је талентована, али је нефотогенична”. У ствари, они су, из мени несхватљивих разлога, упорно покушавали од мене да направе плавушу.

Безброј пута су ме фарбали у плаво, па би ми понекад сву косу изгорели, толико да ми је отпадала у вели- ким праменовима, јер су за један дан покушавали да је избледе. Зато сам једно време носила турбане, који су због тога тада и ушли у моду. Чупали су ми обрве, тенирали тамним теном, лоше осветљавали, и кад ме сву тако унаказе, онда ме снимају.

Често су тражили и да ме сликају нагу, што сам увек одбијала. Тако сам на пробном снимању код Жике Митровића направила скандал и рекла: „Ако су вам потребне стриптизете, што не идете у ’Лотос бар’. Што доводите нас глумице са Академије?”

У то време Ратко је са неким глумцима склопио холивудске уговоре. Са Миленом Дравић, Бебом Лончар, Мијом Алексићем и Миодрагом Петровићем Чкаљом. Потписани су уговори по којима се „Авала” обавезује да им обезбеди две улоге годишње. Ја, иако сам уважавала своје колеге, била сам убеђена да је то неправедно. Како то, питала сам се, да они унапред имају обезбеђене улоге у сценаријима који још нису ни написани, а мене малтретирају од једног до другог пробног снимања, да бих на крају, увек остала без улоге која је већ унапред била резервисана за некога. Била сам љута, очајавала сам...

Победа припада храбрима који се никада не предају, понављала сам безброј пута и тако себи дизала морал. Једва сам чекала да негде сретнем тог Ратка и да му саспем у лице сав свој осећај огромне неправде који ме је тиштио и мучио. Па ипак, никад нисам хтела да му закуцам на врата канцеларије на која су просто наваљивале разне старлете и девојке жељне успеха по сваку цену.

РАТКА сам срела у Клубу књижевника, који је за мене постао судбинско место. Ту ме је пре неколико година Вук Вучо запросио. Тада је још био на одслужењу војног рока и тих дана је требало да се врати. Седела сам са колегама и управницом Атељеа 212 Миром Траиловић. Неколико столова даље од нас, седео је режисер Бата Коњовић, код кога сам играла у једној драми за телевизију, а до њега је био висок, маркантан мушкарац, који се широко и заразно смејао, а за кога ми је Мира рекла да је то тај фамозни Ратко Дражевић, директор „Авала филма”.

„Ово ти је добра прилика да се упознаш са њим. Иди, испричај му шта ти се дешава на пробним снимањима. Питај га отворено зашто те никако не ангажују.”

Ја охрабрена Мириним речима, енергично устанем и приђем њиховом столу. Прво се поздравим са Батом Коњовићем, који се јако обрадовао што ме види. Он ме представи Ратку и ја му онако стојећи, док сам му пружала руку треснем у лице дрско: „А ви сте тај чувени швалер због кога мене тринаест пута одбијају на пробним снимањима у ’Авала филму’”. Он би мало затечен. Насмеја се, измичући столицу да седнем, а Бата убаци: „Она је жестока, Ратко, права је вучица. Дрчна ко сви талентовани глумци.”

„Шта ми вреди”, рекох ја, „што сам талентована, кад ми овај Дражевић не дозвољава да играм. Има он своје фавориткиње.” Ратко се помало нервозно осмехује, нуди ми пиће, што ја одбијам, и жестоко настављам: „Зар ви, Дражевићу, стварно мислите да смо ми сви луди и слепи и да не знамо како се улоге деле у вашој канцеларији?” Нисам му дозволила да дође до речи, само сам сипала свој бес, сва румена у лицу. Чекала сам већ дуго овакву прилику. „Зашто ваши људи хоће да ме унизе? Траже од мене да се свлачим па да ме голу сликају. Отерала сам их дођавола. Шта ви у ’Авали’ замишљате? Ко сте ви уопште? Није вам ’Авала’ дедовина па да се тако бахато понашате. Ваљда и ми глумци имамо своје достојанство.”

Фото: "Википедија"

Ратко ме само посматра, помало изненађен. Није навикао да се са њим тако опходи. Сви су му се удварали, ласкали му, подилазили, а ја сам му само сиктала у лице. Остали смо до три сата ујутру. Он се није ни трудио да ме разувери, само ме је са великим интересовањем гледао, али и са извесним респектом. Допалe су му се моја отвореност, жестина, непосредност.

Чим сам ја сву бујицу беса излила на Ратка, било ми је лакше. Пристала сам да попијем кафу, а гледајући преко шоље почела сам да запажам да је тај човек, тај Ратко, заиста сасвим посебна и изузетно јака личност. Имао је крупне и црне очи у чију су таму утонуле сјајне зенице, какве имају само вукови. Наслутила сам да су те очи знале да изазову ледену страву, да пресеку крв у жилама, а опет, на моменте, гледале су ме топло, кроз модру маглу, са неком благом, дубоком сетом. Шта ли је то видео у мени што је истерало курјака из његовог погледа. Између металног блеска очију и широког осмеха чедног детета, постојао је упадљив несклад, из кога се могла наслутити сва сложеност његове изузетне личности и његовог срца, које је било окрутно, али које је ипак умело да претаче сан у јаву.

Прича о Ратку и мени слична је легенди о Пигмалиону, великом уметнику са Кипра, који се заљубио у лик жене који је направио од блештаво беле слоноваче, а онда га је Афродита оживела. Срели смо се после његових небројених телесних љубави са најлепшим женама које ипак нису успевале да смире његово узаврело срце, разапето између брака, који му није пружао смирење, и врелих страсти ванбрачних излета. Те лепотице узимао је силовито, и пре него што су оне успевале да се освесте, већ је био далеко.

Био је то човек изузетан у свему, снажне индивидуалности, беспримерне храбрости и непресушне енергије која је као олуја захватала све који су га окруживали. Жене су га волеле и често за њим патиле, а неке су покушавале себи и живот да одузму. Мушкарци су му се дивили и завидели му. Био је то висок, маркантан човек, увек елегантно одевен, изразито мушких црта које се данас све ређе виђају код људи. Густа тамна коса лепршала је као грива на његовој глави, а у очима  могла се наслутити извесна туга. 

СУТРА: ЈЕДИНА БЕЛА ЖЕНА СА ГЛАСОМ ЦРНКИЊЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Нови Самјуел Голдвин хара целом Европом

05. 08. 2026. у 18:00

Култура

0 0

ХОЛИВУДСКЕ ДИВЕ ЈОЈ НИСУ БИЛЕ НИ ДО КОЛЕНА: Како је Оливера Катарина једним стајлингом опчинила Кан? (ФОТО)

22. 07. 2026. у 09:39

Култура

0 0

ТИТОВИ ЉУДИ ХТЕЛИ ДА ЈЕ ОТРУЈУ: Оливера Катарина је плаћала скупу цену своје лепоте - "Стално су насртали на мене"

22. 07. 2026. у 09:18

Култура

0 6

ОВО ЈЕ СИН ОЛИВЕРЕ КАТАРИНЕ: Кренуо мајчиним уметничким путем, градио каријеру од Шпаније до Америке (ФОТО)

21. 07. 2026. у 21:25

Svet

Kraj zloupotreba sa bolovanjima: Pooštrene kontrole, sad i inspektor može da zakuca na vrata!

2026-09-14 17:50:00

Magazin

Rusi se odriču votke: Sve manje piju alkohol, mladi u trendu zdravih navika

2026-09-14 17:36:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације