„АРИСТОКРАТСКО СТОПАЛО" Оливере Катарине: Нови Самјуел Голдвин хара целом Европом
РАТКО Дражевић је био једини човек који баш никад ни најмање на мене није повисио тон. Моју повремену плаховитост или нервозу растварао је осмехом и благошћу као со у води. Све оне страшне приче из његове младости, из рата, које су тешко допирале до мене, нисам никако могла да повежем са Ратком.
Фото: АТА имагес/А. Ахел
Умео је да ужива у лепом, да се диви природи. Није волео море, већ планину и висове, нарочито Копаоник, где смо понекад одлазили. Тада је истински уживао. Вукли су га његов крај Рашка и рођаци, међу којима сам се и ја осећала као у својој породици. Сви су били топли и пажљиви према мени. Волели су ме. Од свих породица мени блиских, Дражевиће сам највише волела. (...)
„Ти си била оличење, есенција, свега онога што је он волео у једној жени”, говорила ми је често Раткова сестричина, позната сликарка Биљана Вилимон. „Много те воли, луд је за тобом”, говорила ми је његова сестра Стана, док је забринуто махала главом. Ратко је био једини човек који ме никада, ни у једној прилици није замарао љубомором. Чак и када се она у њему будила као изненада пробуђени мачор који хоће да скочи, умео је да је савлада и прикрије.
Чинило га је поносним када би ми се други дивили, и умео је за то, стилом великог каваљера, да ми пружи безброј сјајних прилика. Имао је са мном велике планове и огромне амбиције. Био је убеђен да сам рођена да будем звезда, ма колико та реч данас деловала апсурдно. Говорио је да носим све атрибуте који су потребни за то, а пре свега снажан магнетизам и харизму, што су му често и странци говорили после сусрета са мном. ( ... ).
Ратко је био опасан човек са задивљујућим самопоуздањем. Његова еруптивна снага била је фасцинантна. Причало се о његовој беспримерној храбрости. Људи су му се дивили или му завидели. Многи су га се плашили, а понеки и мрзели. Жене су га обожавале. Јуриле су га и биле спремне све да учине за њега. Неке су чак покушавале и живот себи да одузму због неузвраћене љубави. Најлепше жене пролазиле су кроз његов живот, не дочекавши ни да се освесте после првог шока пред тим чудом од човека, а он је већ био далеко, и са страшћу помахнитале опсесивне мужјачке моћи бацао би се свом силином на следећу. Све су оне биле срећне да буду бар у његовом друштву. А он се према свакој понашао каваљерски...
ЗА ВРЕМЕ рата 1941, Ратко је био у партизанима. Ангажован највише у Рашкој области око Копаоника, Краљева, Чачка. Знао је, кажу, за време окупације да дође у Брус и Крушевац и усред бела дана бане у кафану и седне насупрот четницима и жандарима, без икаквог страха. Често су се препричавале анегдоте из тих времена Ратковог војевања.
Борио се за свету ствар
РАТКО Дражевић је био и остао атеиста и није умео да се покаје, али је бар знао да призна да је постао свестан лудила, које их је терало у обрачуне са идеолошким противницима. Опијен новом вером која је била сурогат хришћанства, борио се за "свету ствар", верујући да се бори за праведнији свет.
Ратко преда мном никада није желео да прича о својој прошлости. Први пут сам нешто о томе чула од Михиза, кад ми је једном, поверљиво и са горчином прошапутао: „Руке су им крваве до лаката.” О свему томе Ратко је проговорио гласније после мистериозне Крцунове смрти, као да је тек тада потпуно схватио сав ужас идеолошког слепила и разорног опијума власти. Постао је свестан ужасних грехова које је и сам починио у младости као партизан, спреман да упркос свим опасностима које су му претиле, открије и разобличи велику заблуду једне утопије, чији је острашћени сведок-приповедач и храбри ратник био и сам.
Иако сам ја данас убеђени монархиста - мада сам противник сваког идеолошког слепила - тада сам, међутим, била веома млада, још увек студенткиња, идеолошки слепа и без стварног опредељења; била сам заинтересована једино за уметност. Тако је дошло до тога да сам се заљубила у једног бившег партизана, неустрашивог Титовог контраобавештајца, који је успео да исплива из крваве марксистичко-лењинистичке магле...
У ТО ВРЕМЕ ја ништа нисам знала о Ратковој биографији, слушала сам само приче о моћном директору „Авала филма”, од кога је он шездесетих година створио највећи филмски центар у Европи. Светска штампа је о њему писала са дивљењем као о новом Самјуелу Голдвину који хара Европом. Београд је тада постао свет, по његовим улицама су шетале највеће светске звезде попут Ентонија Квина, Орсона Велса, Омара Шарифа, Романа Поланског, Алена Делона и других.
Фото Из књиге "Аристоратско стопало"
За осам година „Авала” је снимила сто двадесет иностраних филмова. Ратко је у шали причао како је створена читава једна мафија: „Дакле, права стваралачка атмосфера”, говорио је. Нажалост, и тада су Србију оптуживали због наводног хегемонизма. Плански је смишљена политичка игра која је срушила „Авалу” на врхунцу успеха, да би подигла загребачки „Јадран филм”. Конструисана је велика афера. Шириле су се приче о огромним губицима „Авала филма”, али је време показало да све није било тако како се у штампи пласирало, већ да је то била смишљена кампања како би се Србији отео примат у филмској индустрији, и то у тренутку када је „Авала” постала јача од „Ћинећите” у Риму, студија који је пао у кризу и био пред затварањем.
Највећи амерички филмови и велики спектакли углавном су се тада оријентисали на Београд. После ,,Дугих бродова” уследили су „Џингис Кан”, „Марко Поло”, „Чувари замка”, неколико филмова годишње снимано је о Винетуу по романима Карла Маја - то су били први европски вестерни. Београд је постао Холивуд у који су свакодневно авионима долазили богати бизнисмени и филмаџије из целог света, разни белосветски хохштаплери и мангупи који се увек шлепају уз велику продукцију. Ратко је тада сарађивао са чувеним француским продуцентом Раулом Левијем, који је лансирао Брижит Бардо.
Како су трошкови око „Марка Пола” расли неплански, Ратков париски адвокат, а касније француски министар правосуђа, Роберт Бадинтер, јавио је Ратку како је Раул Леви украо копију „Марка Пола” из париске лабораторије и покушао да је спали на мосту на Сени. После неколико година филм је ипак продат "Метро Голдвин Мајеру", а Раул Леви је извршио самоубиство.
СУТРА: ИЗАЗИВАЊЕ СУДБИНЕ У КЛУБУ КЊИЖЕВНИКА
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
САМОУБИЛАЧКА ТАКТИКА ЗЕЛЕНСКОГ: Украјинска војска шаље војнике у „месне јурише“ на Запорошком правцу, трпе језиве губитке
ОРУЖАНЕ снаге Украјине изводе „месне јурише“ на споју Дњепропетровске и Запорошке области и притом трпе велике губитке, изјавио је за војни експерт Андреј Марочко.
17. 08. 2026. у 08:31
ХИТНО УПОЗОРЕЊЕ ЗА ВОЗАЧЕ У СРБИЈИ: Опозвана два популарна Nissan модела због ризика од пожара и повреда
НА сајту система НЕПРО објављен је опозив два модела путничких возила марке Nissan због безбедносних ризика који могу довести до повреда корисника, односно повећаног ризика од пожара.
24. 07. 2026. у 16:00
КРВАВА СВАДБА: Умро после туче у Вадовицама, изгубио свест након што га је полиција савладала - није био позван на весеље
ПРЕМА саопштењу полиције, 38-годишњак се појавио на свадби иако није био позван, али је био гост хотела у којем је прослава одржавана.
17. 08. 2026. у 17:00
Коментари (0)