ПРЕВЕНЦИЈА ЈЕ КЉУЧ ЗА ЗДРАВЉЕ: Како препознати кардио - ренални синдром, ево шта су рекли лекари Игор Митић и Арсен Ристић

СРЦЕ и бубрези представљају два органа који на први поглед делују потпуно раздвојено, како у анатомском тако и у функционалном смислу, међутим, они су много повезанији него што се раније мислило.

Foto: Promo

Тако обољење једног од ова два органа лако може да доведе до поремећаја функционисања другог и стварања тзв. “зачараног круга” у коме није могуће оздрављење док се оба органа не опораве и врате у нормалу.

Конференција “Кардио- ренални синдром: Како га препознати и адекватно лечити” у Југословенској кинотеци 4. априла

О каквом  обољену је реч и како се испољава и разговарали смо са проф. др Игором Митићем, нефрологом, и проф. др Арсеном Ристићем, кардиологом, уочи конференције “Кардио- ренални синдром: Како га препознати и адекватно лечити”.

- Кардиоренални синдром је стање када због постојања акутног или хроничног оштећења функције бубрега страда срце или обрнуто, када због постојања акутног или хроничног оштећења срца страда бубрег. Повезаност ова два органа, ма како изгледала нелогична, због разлике у анатомској локализацији у организму, у суштини је логична. Срце обезбеђује проток адекватне количине крви кроз организам од које око 20%  пролази кроз бубрег, а са друге стране бубрег је централни орган у коме се регулише запремина крви, преко стварања мокраће и регулације нивоа притиска хормонским путем. Стога, повезаност функција, па и обољевања бубрега и срца истовремено, није ни мало случајна. Кардиоренални синдром настаје код стања која су уобичајена за човечанство у XXИ веку:  последица је истовременог постојања гојазности, шећерне болести, артериосклерозе, атеросклерозе и високог притиска. Нарочито комбинација више ових стања, која је веома честа, доводи до оштећења ових органа, што доводи до тешког и компликованог клиничког тока болести, и нажалост, повишене стопе умирања оболелих - говори др Митић.

Доктор Игор Митић; фото: Принтсцреен К1 телевизија

Нефролог открива да се први критични доказ постојања кардио-реналног синдрома и бубрежног оштећења може видети са два налаза крви или једним налазом из мокраће, а врло лако се лабораторијски доказује.

-У параметрима се виде повишени вредности урее, креатинина и мала или велика количиина беланчевине у мокраћи. Са редовним одлажењем код лекара који ће то измерити једанпут у току годину, две дана за популацију старију од 50 година или оне који знају да имају срћано оштећење. Они који уз срчану болест имају значајан притисак или пију лекове за притисак такође да провере- рекао је др Митић за емисију “Уранак” на К1 телевизији.

Како се лечи кардио-ренални синдром?

- Као и већина масовних незаразних болести у људској популацији, кардиоренални синдром се најбоље лечи превенцијом. Ово подразумева све оно што људи, а нарочито наши суграђани у Србији не воле да раде: престанак пушења, физичку активност, ограничење уноса штетних намирница и соли, регулацију телесне масе и контроле лекара. Једном установљено оштећење срца и бубрега захтева доживотно праћење и лечење различитим доступним лековима и медицинским, па и хируршким процедурама. Треба напоменути да је примена неких од ових лекова истовремено делује и на срце и на бубрег, те да је могуће деловати на кардиоренални синдром, нарочито на форму болести где постоји хронично оштећење функције срца и бубрега, истовремено.

Доктор Митић саветује пацијентима оболелим од овог поремећаја рада срца и бубрега да почну да се односе према своме, у овом животу једином телу, са дужним поштовањем.

- Свакако да би требали да се уздрже од штетних навика, смање тежину и повећају своју физичку активност, што ће смањити учесталост или одгодити појаву кардиореналног синдрома. Са друге стране, наши суграђани би морали да буду подвргнути  рутинским превентивним контролама лекара, који ће рано дијагностиковати ово стање. И наравно једном установљена дијагноза кардиореналног синдрома, захтева и даљу сарадњу са лекарима, са пуним поверењем у предложене мере лечења, редовну примену предложених лекова и контролне прегледе и допунска испитивања које лекар предложи. Покушај изналажења одговора о начину лечења на интернету, или веровањем у чудесне лекове  по савету комшија и пријатеља и „искусних“ болесника, само смањују шансе за успешно контролисање тока ове болести, односно доводе до превременог обољевања и повећавају смртност наших суграђана.

Доктор Арсен Д. Ристић: фото: Сцреенсхот Пинк

Професор др Арсен Д. Ристић, кардиолог и начелник одељења за срчану инсуфицијенцију, истиче за Пинк телевизију да пацијенти са озбиљним срчаним болестима и срчаном слабошћу имају главни проблем са вишком течности, који се углавном појави у плућима, али и у ногама, стомаку.

- Вишак течности доводи наше болеснике да бивају поново и поново примани на болничко лечење. То су људи који дуго година имају лоше регулисан шећер, хипертензију, много килограма, бронхијалну астму, где се срце није проширило али су се зидови изменили. До сада нисмо имали лекове за ту форму срчане слабости, сада имамо - рекао је проф. доктор Ристић и додао да су анемија, хипертензија, појачано замарање, отицање ногу који су симптоми за одлазак код лекара.

Доктор Ристић открива да је за успешно лечење кардио-реналног синдрома најважније отклонити почетни узрок који је довео до поремећаја, било да се он налази на срцу или на бубрезима.

- Основни корак је примена лекова који омогућавају бубрезима да стварају већу количину мокраће и на тај начин избацују вишак воде из организма. Ови лекови су неизоставни део терапије, а нарочито су важни уколико је срчана слабост узрок кардиореналног синдрома. Поред овога, веома је важно блокирати хормонску ренин-ангиотензин-алдостерон осовину која одржава “зачарани круг” погоршања срчане и бубрежне функције у кардиореналном синдрому. Ово се постиже применом лекова из група инхибитора ангиотензин конвертујућег ензима (АЦЕ инхибитора), блокатора рецептора ангиотензина, који могу бити и у комбинацији са инхибиторима неприлизина, потом антагонистима алдостерона и бета блокаторима. Савремена терапија срчане инсуфицијенције са раном применом четири лека из различитих група, а посебно СГЛТ2 инхибитора могу да успоре прогресију кардиореналног синдрома и значајно поправе прогнозу.

Постоји пет типова кардио-реналног синдрома: акутни кардиоренални синдром – Срчана слабост доводи до акутног оштећења бубрега; хронични кардиоренални синдром – Хронична срчана слабост доводи до хроничне бубрежне инсуфицијенције; акутни ренокардијални синдром – Акутно оштећење бубрега доводи до акутне срчане слабости; хронични ренокардијални синдром – Хронична бубрежна инсуфицијенција доводи до хроничне срчане слабости и секундарни кардиоренални синдром – Системска болест доводи до истовременог оштећења срца и бубрега.

Код тешких облика кардиореналног синдрома примењују се инфузије лекова који појачавају рад срца, подижу крвни притисак и побољшавају проток крви кроз бубреге тако што симулирају повећану активност симпатичког дела аутономног нервног система.

- Захваљујући напретку технологије и медицине, данас је могуће различитим машинама и апаратима на одређено време у потпуности заменити функцију срца и бубреге. Ови модалитети лечења резервисани су за најтеже болеснике код којих све остале мере нису дале ефекта. Могу се примењивати привремено, краткорочно, док се основна функција орагана не опорави, или дугорочно, уколико опоравак није могућ. Замена бубрежне функције представља дијализу, која може да се врши путем крви (хемодијализа) или путем течности у трбушној шупљини (перитонеална дијализа). За најтеже облике срчане слабости на располагању стоје различити облици механичке циркулаторне потпоре који представљају уређаје који пумпају крв кроз циркулацију уместо ослабљеног срца- наводи саговорник.

Конференција КАРДИО-РЕНАЛНИ СИНДРОМ: Како га препознати и адекватно лечити

Како га препознати и адекватно лечити“ у организацији Еуропеан Цоммуницатион Центер и компаније Астра Зенеца, под покровитељством Министарства здравља биће одржан у уторак, 4.априла, од 11 сати у свечаном холу Југословенске кинотеке.

Панел је организован са циљем подизања свести јавности о кардио-реналном синдрому, значају његове превенције, као и правовременој дијагностици и адекватној терапији која је од кључног значаја за ток и лечење КРС-а.

• Панел дискусија, у трајању од сат времена, биће посвећена изазовима, доступним решењима и плановима за будућност који се тичу кардио-реналног синдрома.
• Учесници дискусије биће:
• Др Јелена Јанковић, помоћница министарке здравља у Влади Републике Србије
• Проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО
• Проф. др Арсен Ристић , кардиолог, Универзитетски Клинички Центар Србије
• Проф. др Игор Митић, нефролог , Универзитетски Клинички Центар Војвиидне
• Ненад Вуковић, представник компаније АстраЗенеца
• Уводну реч даће Ивана Јовић из Удружења пацијената Србије, а модератор конференције биће Ана Стаменковић, новинарка РТС.
   

(нсузиво.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације