БИЋУ МРШАВА ИЛ' МЕ НЕЋЕ БИТИ: Др Карло Кархер о замкама анорексије којој, нажалост, подлеже све више тинејџерки

РУЧАК ћу прескочити, јела сам са другарицом у граду - најчешћи је изговор за којим пред родитељима посежу тинејџерке у жељи да по сваку цену задовоље естетске критеријуме о мршавости које немилосрдно намеће данашњица. Наредна "досетка" је бацање оброка криомице или пак намерно изазивање пражњења желуца после јела.

Фото Приватна архива

Вишкови килограма у почетку се релативно брзо топе, али проблем настаје када се после достигнуте жељене телесне тежине - мршављење наставља и не може да се заустави. Јер, анорексија нема за последицу само мршавост, она често носи многобројне последице, укључујући и менталне.

- Ментална анорексија се јавља са највећом преваленцом међу тинејџеркама, а врх достиже између 15. и 19. године. Чешће се јавља у западној култури, ретко у афричкој и азијској популацији, мада је честа у богатијем јапанском друштву. Постоје извесни докази да усвајање западних животних стилова и тежња ка тим идеалима доприносе порасту анорексије и у незападној популацији - упозорава др Карло Кархер, неуропсихијатар у Општој болници "Др Радивој Симоновић" у Сомбору.

Колика је критична телесна маса на основу које се може тврдити да је реч о анорексичној особи?

- Телесна маса је 15 одсто испод очекиване. Посреди је намерно мршављење, избегавање "хране која гоји", намерно повраћање, коришћење лаксанса, диуретика, страх од гојазности, ендокрини поремећај... Код жена то изазива аменореју, код мушкараца смањење либида и потенције.

Истраживања показују да се анорексија вишеструко чешће јавља код девојчица него код дечака. Какви су заједнички симптоми?

- Заједнички симптоми су опадање косе, ломљење ноктију, поремећај срчаног ритма, малокрвност... Уколико се анорексија јави пре пубертета, пубертетске промене касне, раст може да застане. Код девојчица се не развијају дојке и може са јавити примарна аменореја. Код дечака гениталије остају незреле. Оздрављењем, развој се постепено нормализује.

Какве су карактеристике адолесцената са анорексијом?

- Њих карактеришу опсесивне црте (ритуали везани за време јела, количину, мерење телесне масе), оријентисаност према успеху (морам бити најбоља, не смем да грешим), ниско самопоштовање (нисам никоме битна, не бих да живим, мрзим саму себе, осећам се празно, не треба ми нико), оскудне релације с вршњацима, самоћа... Ту су и проблеми испољавања емоција (не знам шта осећам).

Која врста лечења се препоручује с обзиром на то да специфична психофармакотерапија не постоји, а препарати за појачавање апетита нису довољно ефикасни?

- Лекови су потребни код терапије соматских секвела анорексије и код терапије удружених психичких поремећаја. Од терапијских процедура препоручује се: индивидуална психотерапија, арт-терапија, социотерапија, породична, психодрама, радна, јога, као и терапија асистирана терапијским псом.

Колико дуго лечење може да траје?

- Дужина лечења се тешко може предвидети, али обично траје од једне до три године. Четворогодишње праћење показује да је код половине пацијенткиња тежина била у нормалном опсегу, менструални циклус је нормализован, а четвртина има лошији исход јер нису достигли ниједан од критеријума. Дводеценијско праћење показало је да се трећина пацијената може квалификовати као излечена, трећина, и поред нормалне тежине, има психичке проблеме у партнерској вези, а трећина не успева да одржи тежину, хронично је потхрањена или има булимичне епизоде.

У којим случајевима анорексија може да има смртни исход или пак суицид?

- Рани морталитет јавља се у око пет процената.Двадесетогодишње праћење показало је да је морталитет исход у 20 одсто случајева, а једна студија показала је да је 16,9 испитаника са анорексијом покушало суицид.

Нека истраживања указују на то да гени могу у одређеној

- Породичне студије показују да је ризик оболевања од анорексије за особу женског пола која је у сродству са особом која има тај поремећај 11 пута већи. Други фактори су: рани поремећаји исхране, дечја гојазност, тешки животни догађаји, неуробиолошки фактори, темперамент, ниска усмереност ка себи,претерано забринут родитељски став, висока стопа депересивног поремећаја међу рођацима првог колена, породична преокупираност исхраном, тежином, телом.

Са каквим случaјевима се ви најчешће сусрећете у пракси?

- У пракси нисам имао пацијента мушког пола, а десило се да у једном дану имам четири девојке са анорексијом. Углавном су то девојчице од 15 или 16 година, одличне ученице које се рестриктивно хране, раде исцрпљујуће вежбе, често су депресивне, имају опсесивне црте личности, тешко подносе неуспех и теже врло високо постављеним стандардима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације