СРБИ су вешти и сналажљиви преговарачи. Смештени на граници двеју цивилизација, били су принуђени да се боре за свој опстанак изводећи веште комбинације и свакојаке маневре. Та особина се пренела и на бизнис, и на политику, и на свакодневни живот. Понекад то сматрају нечим негативним. Чешће то виде као нешто што се само по себи разуме. Ако хоћеш да живиш - мораш да се сналазиш.

Када вас Србин у нешто убеђује, готово увек подвлачи да он, за разлику од других, држи реч. Понекад је резултат таквог инсистирања психолошки ефекат сасвим супротан од очекиваног.

Очекује се да обећање које вам да Рус буде испуњено. Ако се догоди другачије, за таквог човека кажу да не држи реч. Обећање које да Србин, далеко је од тога да се увек испуни. Срби се према томе односе са разумевањем.

* * *

Радно време у српским званичним установама, по правилу, завршава се око четири сата после подне. У пракси то значи да свако важно питање треба решити пре подне. У супротном, његово решење биће одложено за сутрадан.

Викенд и празници су у Србији светиња. То је време да се оде на своја "имања" - викендице.

* * *

ГОСТОЉУБИВИ су Срби и великодушни. Немају обичај да ситничаре. Рецимо, у радњи вам лако могу опростити ако немате 10-20 динара. Уосталом, такав став важи и у супротном смеру. Уз извињење.

* * *

Овде и даље влада патријархат. Притом, жене су веома поштоване и уважаване. За разлику од Руса, српски мушкарци нису толико каваљери. По правилу, ретко пруже руку девојци при изласку из аутобуса, ретко отварају врата, уступају место. Приликом развода, Србин не оставља децу мајци тако лако као Рус. Без обзира на то, 90 одсто руско-српских бракова чине бракови Срба са Рускињама.

* * *

У РУСИЈИ се води веома активна борба против пушења. Уведен је строг закон који регулише употребу цигарета, стално се повећава њихова цена, строго су регулисане пушачке и непушачке зоне у ресторанима. У Србији се пушење нигде посебно не ограничава, има веома много пушача. То је добро само за америчке фабрике дувана.

Србин понекад не може себи да ускрати "задовољство" да попуши пола паклице цигарета уз доручак, ручак или вечеру. Притом је занимљиво што табле с натписом "Дозвољено пушење" (по аналогији са "Забрањено пушење") потписује Министарство здравља Републике Србије. И заиста, како се суздржати кад Министарство здравља "нема ништа против"?

Постоји и мноштво других проблема с којима се суочавају наше две престонице. То су слични проблеми, којих пре свега треба бити свестан.

Добро би било да учимо једни од других.

* * *

ЧЕСТО Срби изводе велике псе, међу њима чак и борбене расе, без повоца, чак и у паркове који нису за то намењени, паркове у којима трче мала деца без надзора родитеља. Корпа за псе је овде права реткост.

У српским медијима сваки час се појављују вести о нападима паса луталица на људе. У Сремским Карловцима ротвајлер је напао и угризао двоје деце. И у Русији је било тако раније, али је проблем успешно решен захваљујући програму стерилизације паса и специјалним приградским азилима, који сада постоје практично у сваком граду. У руским градовима више скоро да нема паса луталица.

* * *

У Србији не постоји обичај да се људи изувају приликом доласка у госте. Чак ни зими! У Русији правила лепог понашања налажу да се скида обућа приликом посете, да се људи преобују или обују папуче.

* * *

САРАДНИЦИ Амбасаде се лече на Војномедицинској академији.

Пошто је моја жена лекар и говори српски, она је, у случају потребе, била веза са ВМА. Наша амбасада је ипак прилично велика, још је ту и Трговинско представништво, Руски дом, школа, бизнис.

Изузетно професионалним показали су се главни лекари и медицинске сестре ВМА. Многи говоре руски. Пред годишњи одмор упитали смо начелника ВМА какав сувенир да му донесемо из Москве. Зачудили смо се одговору.

Замолио нас је да му донесемо збирку песама Николаја Гумиљова (великог песника, мужа Ане Ахматове, светског путника ког је 1921. стрељао ЧК, орган државне безбедности). Обавезно са песмом "Отрован". Песма, узгред, није о медицини, већ о фаталној љубави.

* * *

СЛАБИЈЕМ полу у Србији послодавац може дозволити да за рођендан не дође на посао. У Русији се то не практикује. Уз то, рођендан у Србији и Русији су две различите ствари. У Русији је то један од највећих породичних празника. Да не говоримо о јубиларним рођенданима. Тада тај празник није само породични. Готово да је државни.

ГОСТИ у Србији. На породичним и пословним свечаностима не држе се здравице. Не постоји руски појам здравице у смислу подужег говора. Изузетак су протоколарни догађаји или слава (кад "здравице" изговара свештеник).

На свадби нема лица које је званично задужено да контролише догађај нити програм догађаја. Поклони се дају анонимно, углавном је то новац који се у непотписаним ковертама убацује у сандучић.

Најпопуларнија мини-здравица је: "Живели!".

ТИПИЧАН случај у Србији. Када смо били у Сомбору, моја жена и ја смо свратили у један ресторан на обали "канала" и поручили ручак. Столу је пришао један брачни пар који је седео прекопута, поздравио нас, желећи да се увери да ли сам то ја, амбасадор Русије. Након сат времена, када смо замолили рачун, келнер нам је рекао да је све платио господин који је седео за суседним столом а који је већ био отишао. Његово име келнер није знао.

На такав поступак наилазили смо више пута: и у Новом Саду, и у Пироту, па чак и у кафеу хотела "Москва". Имена тих људи су нам и даље остала непозната.

Само смо једном успели да откријемо ко је платио за нас у "Франшу". Испоставило се да је то био Драган Марковић Палма. Било је немогуће не приметити у "Франшу" крупног политичара. Касније, на моје директно питање, он је "признао" да је то учино. Хтео је, рече, да учини нешто пријатно. Тако да сам ја сада његов дужник. Премда, у Москви станујем у улици Палмеа. Можда отуда такав гест политичара Палме?