У 2.06, 23. априла 2019. године, навршило се двадесет година откако је у НАТО бомбардовању убијено 16 радника РТС-а. Породице, пријатељи и колеге и даље се окупљају, у то време, у Ташмајданском парку, испред споменика "Зашто?", и постављају питање: "Зашто?"

Мирослав Медић, брат убијеног Синише, обратио се окупљенима запитавши - Зашто?

"Зашто нико од НАТО земаља које су извршиле агресију, без одобрења Савета безбедности УН, није одговарао за тај злочин? Зашто и коме је било потребно да своје животе у овој згради изгуби 16 невиних људи? Зашто о њима нико осим породица није бринуо? Зашто они који су то морали и чија је то била обавеза ништа нису учинили да их заштите?", упитао је Мирослав Медић.

ПОРОДИЦЕ већ 20 година питају и зашто тадашњи генерални директор РТС-а Драгољуб Милановић није поступио по наредби 37 Савезне владе, по којој је био у обавези да људе измести на резервно место рада у случају ратног стања, и зашто нико у савезном министарству народне одбране није на то реаговао.

"Зашто нико од државних власти ништа није предузео да се спречи ова трагедија? Зашто готово нико није помагао породицама да се прибаве докази и расветле све околности које су претходиле овом злочину?", упитао је Мирослав Медић у име породица настрадалих.

"Душе убијених су и сада овде са нама и траже правду. Неће се смирити док се не сазна пуна истина о овом злочину. Жртве и овај споменик 'Зашто?' су опомена да се овакав злочин више никада не понови и да се не заборави зарад будућих генерација", закључио је Медић.

У ОКВИРУ публикације "Бомбардовање РТС-а - 10 година касније", објављене 2009. године, Независно удружење новинара Србије је истражило околности и дешавања у вези са бомбардовањем зграде РТС-а и искуства уредника током НАТО кампање. Преносим део извештаја "НАТО бомбардовање: искуства људи из медија", које је урадила Маја Васић Николић:

После бомбардовања РТС-а, након завршетка рата и промене режима 5. октобра 2000, постављало се питање одговорности, не само врха НАТО-а већ и домаће власти за погибију 16 радника државне телевизије. Непосредно после трагичног догађаја, осим неколико усамљених коментара и очајних покушаја родитеља настрадалих да сазнају више, питање одговорности је изостављено.

ИАКО се у медијима, не само због ратног стања већ и због Закона о информисању, о бомбардовању РТС-а није јавно говорило, ниједан новинар није остао равнодушан. Ђорђе Влајић сматра да треба нагласити да су неки људи у врху власти и управи РТС-а знали да ће државна телевизија бити бомбардована.

"Људи који су одлучивали о нашим животима као да су се договарали са НАТО-ом да РТС обавезно буде бомбардована. Једина зграда која није исељена је Абердарева, иако је 50 метара од ташмајданске пећине. Могли су да превуку кабл и да пренесу студио тамо. Све је било измештено, Радио Београд је био празан, телевизија је била празна. Само је Абердарева радила. То је, уверен сам, било инаћење режима и покушај стварања жртава. Могућно је да је неко умислио да би било згодно да, рецимо, ту погине и мајка министра информација не би ли појачали осећај страдања и невиности жртава и бескрупулозности 'агресора'."

ЧИЊЕНИЦА да је генерални директор РТС-а Драгољуб Милановић одбио да измести РТС на резервну локацију, као што је предвиђала Уредба 37 Савезног министарства информисања, оставља изузетно горак укус. Бранко Вучковић каже: "Ни у једном тренутку не могу да оправдавам ракетирање РТС-а, без обзира на њен непрофесионални учинак и ратнохушкачки наступ, али ми је и данас несхватљиво да су људи били у згради која је означена као мета и за коју се знало да ће бити бомбардована. Не могу да верујем да руководиоци нису учинили ништа да заштите њихове животе."

Филип Шварм наглашава да је руководилац морао да каже запосленима да не долазе на посао у Абердареву, да их измести: "Није било на шминкерки, рецимо, да процењује да ли је Кларк озбиљан или није. Техничко особље је имало радну обавезу, а руководиоц је морао да их заштити." Драгослав Травица не сумња на коме лежи одговорност, али се пита где су ти људи данас: "Сва одговорност је на онима који су натерали људе да седе у објекту који је мета, без обзира на то да ли је то објављено или не. Где су ти људи сада, после толико времена? Да ли им је чиста савест? Чак и у војсци постоји правило - извршаваш свако наређење осим оног које је против твог народа."

БОМБАРДОВАЊЕМ цивилног објекта, зграде Радио-телевизије Србије, 23. априла 1999. године, НАТО је прекршио члан 52 Протокола Прве женевске конвенције и променио обичаје ратовања. Много тога је написано о томе зашто главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте није на ово реаговала. Питање је да ли је власт Србије била саучесник у овом злочину?

"Овде је реч о удруженом злочиначком подухвату - злочиначки подухват јесте када се гађа зграда националне телевизије и злочиначки подухват јесте када се у згради оставе људи, иако се знало шта ће се догодити. Не могу да нађем сличан пример овакве обостране зле намере", каже Шварм у извештају "НАТО бомбардовање: искуства људи из медија".

ПРОСТО је несхватљива самоувереност НУНС-ових новинара кад тврде да је руководство знало за бомбардовање РТС-а. ПИТАМ: А КАКО СУ СВИ ОНИ ЗНАЛИ ДА СМО МИ ЗНАЛИ? Ко им је јавио? Имају ли доказе за такве, озбиљне тврдње? Или чувају своје изворе по кулоарима Алијансе? Ако су они, наше колеге, нешто знали, зашто нису упозорили руководство

РТС-а? Ко је тај Бранко Вучковић да нам прилепи непрофесионалан учинак и ратнохушкачки наступ?

Ми смо, "колега", радили професионално и патриотски све време НАТО агресије, преносили у свет слику која се није свиђала злочинцима. Шта мислиш, зашто је РТС бомбардован? Посебно сам изненађен ставом колеге Ђорђа Влајића, који је од хонорарног сарадника РТС-а у једној омладинској телевизијској емисији догурао до функционерских места. Зар је заборавио ко му је давао за хлеб када му "није ишло"? О каквом то инаћењу режима и покушају стварања жртава ти говориш, друже!? Имаш ли доказе за те тврдње? И ко је тај Травица да тврди да смо ми терали људе да седе у објекту који је мета?! Да ли си то гледао кроз прозоре наше редакције? О Шварму нећу да говорим! Човек помиње удружени злочиначки подухват! Види се да влада хашким терминима. Мени је, господо "нунсовци", савест чиста, мирно спавам, и свакоме могу да погледам у образ.

ЈЕР ЈА НИСАМ ЗНАО ДА ЋЕ РТС БИТИ БОМБАРДОВАН! ЈА НИСАМ ЗЛОЧИНАЦ!