ГЕНЕРАЛ Весли Кларк је желео да прошири листу на 2.000 циљева широм СР Југославије. Процес прикупљања информација текао је, описује Кларк, врло пажљиво, уз сакупљање низа обавештајних података, прорачуне, укључујући и могуће жртве, затим компјутерско симулирање удара до детаља, као што је број поломљених прозора. На томе су радиле стотине људи.

Енглески драмски писац Харолд Пинтер дао је изјаву за Гардијан (The Guardian), 8. априла 1999, која је прештампана у Политици и свим српским дневним листовима. Ево шта је рекао Пинтер:

"Америчка спољна политика може да се дефинише овако: `Пољуби ме у дупе или ћу ти разбити главу`. Милошевић је одбио да Америку пољуби у дупе и зато Клинтон разбија главу српском народу (не Милошевићеву), са катастрофалним последицама по све на Космету. Акција НАТО је лоше осмишљена, лоше промишљена, погрешно процењена, погрешно срачуната, катастрофална. Она је, такође, потпуно нелегална и вероватно представља последњи ексер у мртвачки ковчег УН. Оправдање за ову акцију - хуманитарни обзири очигледно је један лош виц. Она такође демонстрира изузетно лицемерје САД и Британије. Санкције наметнуте Ираку, предвођене овим двема земљама, убиле су готово милион ирачке деце. То вам је чист геноцид - без икаквог увијања."

ОКО избора цивилних циљева већ се може наћи ту и тамо различитих шпекулација: ко их је када и како одредио. У једном турском коментару (Turkish news, Reuters 10. април) овај рат назива се "правничким ратом" - уз објашњење да је НАТО кампања промашила циљ између осталог и зато што циљеве нису одређивали војници већ политичари (међу њима и правници).

"Готово месец дана агресије НАТО на СР Југославију показало је да је стратегија западне алијансе неуспешна", пише амерички дневник Вашингтон пост, 19. априла 1999. године: "Разлог за тај неуспех није тешко наћи. Постоји раскорак између средстава и циљева политике. Употребљена војна сила напросто није адекватна задатом циљу", оцењује се у коментару листа.

ВАШИНГТОН пост наводи да је НАТО у решавање кризе на Косову ушао са "амбициозним циљевима, а скромним инструментима", и додаје да се као последица тога "становништво Косова претвара у избегле или расељене, а сам кредибилитет НАТО доведен у питање". Према писању листа, такав досадашњи исход агресије на СР Југославију поделио је западне савезнике на оне који заговарају изолационизам и који би се ограничили искључиво на хуманитарну помоћ угроженом становништву Косова, и на оне који су спремни да интензивирају војну агресију све до, како се наводи, постизања свих постављених циљева. "Проблем који постоји јесте да наши интереси напросто не оправдавају такав прилог у крви и средствима", констатује амерички коментатор.

Читајући ове редове можемо се запитати колико су заиста злочинци били спремни да разоре Југославију и колико су бринули о својим "гузама" и "кредибилитетима"? Решили су, очито, да могу да раде шта хоће. Из Кларкове бриге, "шта би било да је било неуспеха", могу се назрети и разлози зашто је НАТО тако бескрупулозно, злочиначки, помпезно, са великих небеских висина, убијао по Југославији.

ПЛАШИЛИ су се неуспеха пилота које су послали високо у небо, плашили су се слика бомбардованих албанских колона, воза у Грделици, или мале Милице на ноши, плашили су се реакција америчког и других народа који је био приморан да гледа своје оборене авионе и друге машинерије. И морали су то да некако сакрију!

Мирослав Марјановић Атос, контраобавештајац и дипломата, открио је за ТВ Прву да је послат у Париз са задатком, где је био запослен као политички саветник амбасадора, а у ствари је прикупљао информације и интерна сазнања о намерама "противника".

"То је метода која се данас практикује у целом свету", објашњава он. Открива да је ангажовао нашег, али и француског држављанина Југослава Петрушића, који је био у позицији, као активни припадник службе, да доставља битне информације. Једна од њих била је и да ће бити рата, односно бомбардовања Југославије. Прво сазнање било је у априлу 1998. године, годину дана пре!

"АГРЕСИЈА се у првобитној варијанти спремала за 1. септембар 1998. године. Америчка служба је дошла до сазнања да информације цуре из НАТО савеза, и зато је бомбардовање померено за пролеће 1999", тврди он. Одмах је јавио да ће нас "сигурно бомбардовати".

Као грађанин сматра да је ово могло да помогне да се бомбардовање избегне, али о реакцијама политичког врха на ову информацију не зна много јер је био у Француској и радио свој посао. Лоше се осећа због тога што његово огромно сазнање ипак није спречило рат.

Било је ту 188 густо куцаних страница материјала са комплетним сценаријама, плановима, сатницама, сведочи он у Јутарњем дневнику ТВ Прва, маја 2019. године.

ВЕСЛИ Кларк је написао да су они још октобра 1998. знали да је један француски официр, који је радио у седишту НАТО, дао Србима кључне делове "Милосрдног анђела". Кларк пише да су француски шеф одбране генерал Жан-Пјер Келш и он тада тражили компромис. Није било толико специфичности попут откривања појединачних циљева, и одлучили су да не бацају постојећи план. Официр је био отпуштен и предузете су мере за исправке.

У емисији "Утисак недеље", 16. 12. 2001, на ТВ Студију Б, победио је, као позитиван утисак, француски мајор Пјер Анри Бинел. Подсетићу, Војни суд у Паризу осудио је 12. 12. 2001. француског мајора због одавања тајни Југославији на пет година затвора, три године условно.

Бинел је осуђен због тога што је у периоду између јула и октобра 1998. године, српском обавештајцу, Србима, доставио поверљиве податке о тада предстојећем НАТО бомбардовању Југославије. Бинел је рекао да се не ради о издаји, признаје да је начинио професионалну грешку и наводи да је био нервозан, депресиван, а нарочито да је то учинио из хуманитарних разлога. "Хтео сам да спрeчим бомбардовање, да спасем многобројне цивилне жртве. Документи који се сматрају тајним, већ су били објављени у медијима", каже мајор Бинел. Наш народ, огромна већина, подржава Бинела! У праву су!

Не смемо заборавити Бинела!

СУТРА: Зашто телевизија није измештена