АМЕРИЧКИ генерал Весли Кларк, командант НАТО током бомбардовања СРЈ 1999, хтео је да сравни Теразије у Београду! Он је, наиме, тражио да први томахавк буде бачен у сам центар наше престонице. На овај начин би било убијено најмање 10.000 људи, што би била незапамћена катастрофа, оцењују саговорници Курира.

О овоме сведочи српски генерал Небојша Павковић, који је током бомбардовања обављао дужност команданта Треће армије Војске Југославије.

"Страховали смо за људе, нисам био сигуран да неће гађати мост на коме су људи, исто као што су гађали сваки други. Њихов командант Весли Кларк је тражио да, када почне агресија, први томахавк буде бачен на Теразије. Пазите какви су то умови", рекао је Павковић за магазин Одбрана. Павковић је тренутно у затвору у Финској, где издржава казну на коју га је осудио Хашки трибунал.

ПУКОВНИК Љубинко Ђурковић, тадашњи командант одбране Кошара, потврђује за Курир да је овај сценарио био у плану, али се, захваљујући гласу разума, није десио.

"Апсолутно је истина то што је рекао генерал Павковић о Кларковим плановима. Да се десио томахавк на Теразијама, претрпели бисмо злочин невиђених размера. У гнусном нападу који је био планиран страдало би десетак хиљада људи! Од њих се ништа боље није могло ни очекивати јер су самом одлуком да изврше агресију над сувереном земљом учинили злочин. Погазили су међународно право, а касније су то и потврдили јер су прекршили све конвенције о употреби наоружања и касетних бомби, које су забрањене. Коришћењем муниције са осиромашеним уранијумом учинили су својеврстан геноцид над српском војском и народом, али и будућим генерацијама", каже Ђурковић.

ГЕНЕРАЛ Божидар Делић, који је за време НАТО бомбардовања био командант 549. механизоване бригаде ВЈ, подсећа за Курир да је гађање цивила ратни злочин.

Томахавци су погађали разне делове Београда и Новог Сада, погађали су Дедиње, Стари град, Топчидер. У циљу кажњавања Србије, а после неуспеха у гађању војних циљева, прешло се на гађање цивилних циљева, што представља ратни злочин. Постојала је намера да се поруши целокупна инфраструктура у Србији и живот становништва учини немогућим. Да се спале житна поља, униште резервоари за воду и комплетан електроенергетски систем.

Лидер СРС Војислав Шешељ тврди:

"Генерал Павковић ми се повремено јави и обавести ме о свом здравственом стању и о томе шта ради. Сада ме је обавестио да су му донели налог за покретање истраге наводно надлежног суда из Приштине. Он то није хтео да прими јер једноставно не признаје те албанске власти", пише Курир.

ПОКУШАО сам да анализирам како су одређивани циљеви бомбардовања?

Дан 31. март 1999. године. Врховна команда здружених снага за Европу, Касто, Белгија. Генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана позива генерала Веслија Кларка. Вечерње новости, августа 2001, у фељтону, објављују делове разговора из Кларкове књиге "Вођење модерног рата".

"Вес, многе владе ме зову и жале се да ти не дајем довољно слободе у избору циљева. А ти ми показујеш слике и говориш о техничким детаљима оружја које добро не познајем. Ти си експерт у томе, ти си војно лице", рекао је Солана.

"Избор циљева се од почетка рата", пише Кларк, "показао као најтеже питање. Већина војних лидера НАТО тражила је да се бомбардују значајни циљеви око Београда, док су неки министри иностраних послова захтевали опрезност и одмерену ескалацију. Снажно сам инсистирао на одобрењу да бомбардујем главну команду српске полиције у Београду, и после разговора са првим човеком британске војске претходне вечери, знао сам да други лидери врше притисак на своје владе за такву ауторизацију. Али, захтев још није задовољен. Брзо смо учили како је тешко за Алијансу од 19 нација да води кохерентну кампању", Даљи дијалог између Кларка и Солане о избору циљева за бомбардовање је то и потврђивао:

"ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ Војног комитета је о томе причао са мном", рекао је Солана, мислећи на немачког генерала Клауса Наумана. "И твоја земља ме је звала да се жали."

Кларк није био изненађен јер се, каже, већ и сам обраћао америчком начелнику здруженог генералштаба генералу Хјуу Шелтону, због отезања при доношењу политичких одлука.

"Дакле, имаћеш своје циљеве", рекао је Солана Кларку.

"Одабираћеш циљеве које желиш да бомбардујеш. Обавештаваћеш ме, а желео бих да знам ако циљеви буду у Београду. Уколико има тешкоћа, рећи ћу ти, али подржаваћу те, а ти ћеш бирати циљеве. Преузећеш одговорност, и прихватићеш консеквенце. Разумеш ли ме?"

"Да, Хавијер", рекао је Кларк и помислио како му је била потребна та подршка. Кларк каже да је то био Соланин најоштрији разговор са њим. Операција здружених снага против Југославије није се у НАТО, истиче Кларк, смела назвати ратом.

"Али то је, наравно, био рат", признаје генерал. "Био је то модерни рат, први који је вођен у Европи за пола века, и први који је икада водио НАТО. Алијанса и њене чланице нису биле нападнуте. Тај рат није био рат за преживљавање нације, или преживљавање демократских система или влада. Нисмо мобилисали наше становништво, нити учинили било шта битно да контролишемо информације.

ПРЕОСТАЛИ регрути у НАТО нацијама никад се нису приближили учешћу у борби, јер су национални закони у већини случајева забрањивали њихово служење изван сопствених земаља. Владе нису преузеле западне економије, нити су се окренуле ратној производњи. Избор оружја је пажљиво разматран, није био препуштен само војсци. Цивилно становништво и својина нису били на мети. Улог у овом конфликту био је огроман, а успех неизвестан. У ствари, многи су предвиђали да НАТО неће успети у својој мисији да заустави етничко чишћење на Косову. Да није успео, последице би биле дубоко штетне за НАТО, за његове чланице, косовске Албанце, и многе нације у региону којима су били потребни стабилност и демократија.

Упозорили су ме да би неуспех НАТО довео до колапса неколико европских влада. Неуспех би значио још милион и по избеглица и прихватање етничког чишћења као непроменљиву чињеницу. Неуспех би продубио нестабилност на Балкану и изазвао моралне осуде у Европи. За САД то би значило губитак кредибилитета у свету, као и значаја америчких опредељења. За мене, тај рат био је професионалан, али и личан", закључује Кларк, а преносе Вечерње новости, августа 2001. године.