РАТНА машинерија НАТО-а покренута је 24. марта1999. године, око 19.30, 19 земаља-чланица кренуло је у агресију против једне суверене земље, Савезне Републике Југославије. Генерални секретар НАТО-а Хавијер Соланајесамо десетак минута после полетања већег броја авиона из НАТО базе у италијанском граду Авијану, објавио је да су започели ваздушни напади против војних циљева у СРЈ. Прве вечери су већином гађани војни циљеви, махом крстарећим ракетама "томахавк". Другог дана су, према појединим медијима, први пут употребљени "стелт" бомбардери F-117А и B-2.

Бразилски писац Пауло Коељо, послао је поруку свету на јединствен начин. "Прекините бомбардовање" био је натпис који је писац "Алхемичара" носио на мајици, на сајму књига у Рио де Жанеиру.

Како све то, данас, две деценије касније, изгледа једноставно. ЛАЖОВИ И ЗЛОЧИНЦИ НАТО-а бајаги су водили мировне преговоре, а у стварности једва чекали да одапну своје ракете ка СРЈ.

РТС, моја бивша кућа, потрудио се да, пред Ускрс 2019. године, низом емисија, достојанствено, програмски обележи 20 година од бомбардовања РТС-а, када је 23. априла 1999. године, у два сата и шест минута ујутру, у Абердаревој улици погинуло 16 мојих колега.

БОМБАМА НАТО-a убијени су: Јелица Мунитлак (28 година) - шминкер, Ксенија Банковић (28 година) - видео-миксер, Дарко Стоименовски (26 година) - техничар у размени, Небојша Стојановић (27 година) - техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27 година) - радник обезбеђења, Драган Тасић (31. година) - електричар, Александар Делетић (31. година) - камерман, Славиша Стевановић (32 године) - техничар, Синиша Медић (32 године) - дизајнер програма, Иван Стукало (34 године) - техничар, Дејан Марковић (39 година) - радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47 година) - радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50 година) - техничар у мастеру, Милован Јанковић (59 година) - прецизни механичар, Томислав Митровић (61 година) - режисер програма и Слободан Јонтић (54 године) - монтер.

Било је то први пут у историји ратовања да је бомбардована једна медијска кућа иако је онај који је то учинио ЗНАО да се у згради РТС налазе ЉУДИ, РАДНИЦИ, НОВИНАРИ, ТЕХНИЧКО ОСОБЉЕ, речју, запослени на својим радним местима, који су обављали свој посао!

Никоме од НАТО вођа никада, нигде и ни за шта није суђено.

БИВШИ генерални директор РТС-a Драгољуб Милановић, једини је коме се, у време постпетооктобарске Србије, политичког реваншизма и линча неистомишљеника, судило у вези са агресијом НАТО-а на СРЈ. Осуђен је 2002. године на 10 година затвора јер није поступио по такозваној Наредби 37 и није евакуисао раднике на резервни положај. Милановићу је казна истекла 1. септембра 2012. године.

Амнести интернешенл, америчка невладина организација, бомбардовање телевизије назвао је ратним злочином НАТО-а.

У тексту под називом "Колатерална штета или незаконито убијање", Амнести интернешенл је констатовао да су ракете усмерене на РТС, биле усмерене на цивилни циљ. А, према Статуту Међународног кривичног суда, успостављеног у Риму, напад управљен на цивилни циљ или цивилна добра (што је случај код бомбардовања РТС-а), представља ратни злочин. Тај злочин починио је НАТО.

МОЖЕ се поставити питање - шта јесте а шта није учешће медија у војним операцијама. Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" наводи да медији постају легитимна мета у следећим ситуацијама:

Радио-станица која објављује војна наређења јесте легитимна мета;

Станица која емитује саопштења којима се диже морал или се подржавају напади на непријатељске снаге не сматра се директним учесником сукоба.

Међународно хуманитарно право сматра да су новинари у рату једнаки цивилима и као такви морају остати изопштени из напада, осим у случајевима када директно учествују у сукобима.

ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ и радио-станице су цивилни објекти који не смеју бити изложени нападима осим када "ефективно доприносе војним акцијама".

"Морамо бити јасни - РТС је служио пропагандној машини Милошевићеве владе", каже за Би-Би-Си на српском Фред Абрахамс из организације "Хјуман рајтс воч". Ипак, учешће у пропаганди власти није исто што и учешће у сукобу.

"Медији у рату могу служити као мете уколико се медији користе да се трупе упуте на специфичну мету или уколико се користе како би се мобилизовао народ за напад." Такав је пример радио-станице у Руанди, која је одавала положај и идентификовала непријатеље - случај који је "Хјуман рајтс воч" описао као учешће у сукобу.

У СЛУЧАЈУ РТС-а, нема доказа да су телевизија и радио служили тој сврси.

"Преношење владиних саопштења, лоше извештавање или ширење лажних вести - чак ни то не прелази границу."

Абрахамс истиче да у случају РТС-а, НАТО никада није обезбедио доказе о легитимности напада. Међународна организација за људска права "Хјуман рајтс воч" је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

"Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС-а. НАТО није упозорио цивиле. Зграда је смештена у густо насељеном градском језгру. У њој се 24 часа дневно налази особље. Био је то потпуно непотребан напад" - навела је та организација, а пренео Еспресо.

СИНДИКАТ новинара Србије (СИНОС) подржао је иницијативу да се имена 16 медијских радника РТС-а, убијених у НАТО бомбардовању 1999. године, нађу на листи настрадалих новинара међународног Комитета за заштиту новинара.

СИНОС у саопштењу истиче да је ноћ, када је НАТО бомбом убијено на радном месту 16 медијских радника Радио-телевизије Србије, означио почетак праксе некажњених војних напада на медије и у другим деловима света. СИНОС је подржао оцену Организације за заштиту људских права "Хјуман рајтс воч", да је напад на зграду и студио РТС-а био намерни напад на цивилни објекат, што га чини ратним злочином и остаје при захтеву да починиоци овог ратног злочина морају да буду кажњени.