ТОКОМ последњих година се појављује све више смешних публикација о послератној судбини Фирера - које иду до приче да су нашег Алојзијевича евакуисали... подморницом на Антарктик, у базу нацистичких "летећих тањира". Ево новог мита: како је злочинац и кривац број један избегао освету судбине. Неопходно је подсетити све на познату причу о томе да су га нашли. Тачније, шта су од њега пронашли.

Али, најпре о томе ко ипак није био пронађен. У рушевинама рајхсканцеларије наши војници су пронашли мали нотес, џепног формата. Испоставило се да је то дневник Бормана лично.

Недеља, 22. април. Фирер остаје у Берлину.

Среда, 25. април. Геринг је искључен из партије. Берлин је опкољен.

Петак, 27. април. Химлер и Јодл одуговлаче с пребацивањем наших дивизија.

Наша царска канцеларија се претвара у рушевине.

Савезници захтевају од нас безусловну капитулацију - то би била издаја домовине!

Недеља, 29. април. Други пут данас почиње ураганска ватра. У ноћи уочи 29. априла страна штампа објављује да је Химлер дао предлог капитулације.

Венчање Адолфа Хитлера и Еве Браун.

Фирер диктира свој политички и лични тестамент.

Поново ураганска ватра!

30. 4. 45. године. Адолф Хитлер А Ева. Хитлер А, то слово је у нотесу означавало смрт.

Уторак, 1. мај. Покушавамо да се пробијемо из окружења.

БИЛА је то последња белешка у дневнику, у чију се аутентичност не сумња. Али како је Борман могао да заборави своју бележницу? На то нико није могао да одговори. Он је нестао без трага, а Нирнбершки суд га је у одсуству осудио на смртну казну.

"Он је Москву извештавао о свему, до најситнијих детаља: ко, где, када и колико. Његове информације су одлучиле исход Курске битке, и не само то. Агент совјетске обавештајне службе у Трећем рајху, псеудоним - 'Вертер'. Најкомпетентнији човек, који је седео поред Хитлера на свим састанцима, који је суштински одлучио и сам исход рата, нестао је без награде и славе, оставши незнани јунак Другог светског рата."

Ово је из рецензије књиге Тајни живот Мартина Бормана. Претпостављам да вам је јасно да је "Вертер" - Борман. "Доказано" истовремено од стране двојице "истакнутих истраживача" - британског и руског.

Нема човека - нема проблема. Али када не постоји леш чувеног нацисте - то онда јесте проблем, око тога се плете потпуно фантастична митологија.

БОРМАН је рањен 2. маја 1945. године, при покушају да побегне из Берлина, па је одмах попио цијан-калијум, како не би био заробљен. Заправо не, Борман је спасен и одведен на аеродром како би га послали у Москву. Бормана је заврбовала и сакрила британска обавештајна служба (после рата). Не, Бормана је заврбовао Стаљин лично (још двадесетих година), и заправо је он послужио као прототип за Штирлица.

После рата Борман се срећно скрасио у Парагвају, Аргентини, Енглеској, Совјетском Савезу, у дачи у Переделкину, не - у санаторијуму ЦК на Криму. Истовремено.

Све те фантастичне верзије се појављују упоредо једна до друге.

"Не тако давно је у Москви на Лефортовском гробљу откривен споменик с натписом, "Мартин Борман. 1900-1972."

ЛОГИКА аутора је отприлике оваква: сива еминенција Трећег рајха је, тако испада, специјално читавог живота чинио злочине и убијао милионе - само да га не би открио старина Милер.

Слава Богу па су пронађени апсолутно аутентични докази о смрти Фирера и Гебелса. Додуше, прилично изгорели.

Фелдмаршал Вилхелм Кајтел - управо је он потписао акт о капитулацији Немачке - обешен је у октобру 1946. године. Очекујући извршење казне, писао је мемоаре.

- Двадесет другог априла ја и Јодл дошли смо да поднесемо извештај у Фиреров бункер. Замолио сам Фирера за разговор. Као и много пута пре, није ми дао да прозборим ни две речи и рекао је отприлике следеће:

"Знамо о чему желите да разговарате са мном. Треба коначно донети одлуку. Одлука је већ донета: ја остајем у Берлину и бранићу град до последњег."

КАЈТЕЛ се супротставио, говорећи да је то безумно и да је неопходно напустити Берлин још те ноћи, како би се обезбедило руковођење армијом и земљом. Хитлер је тврдоглаво остајао при своме, као да је дефинитивно полудео.

(24. април) Геринг је смењен са свих положаја, лишен чинова, одликовања и права да се сматра Фиреровим наследником у случају његове смрти, због тога што је 24. априла рајхсмаршал " тражио овлашћење од Хитлера за вођење преговора с представницима непријатељских држава. Хитлер је био ван себе и наредио је командиру чете безбедности СС у Бергхофу (Хитлеров штаб на југу Немачке), да одмах ухапси Геринга и да га стреља на лицу места. (То Фирерово наређење није извршено. Геринг је под неразјашњеним околностима умро у тамници у октобру 1946, непосредно пред вешање.)

У ТОМ тренутку, потпуно неочекивано за мене, у слушалици се зачуо пријатан Борманов глас: "Поред свега осталог, Геринг је смењен и с положаја царског јегермајстера."

(30. април) Дениц и ја смо разговарали о нашој ситуацији и дошли до заједничког закључка да је она апсолутно безнадежна. Он ми је показао Борманов радиограм, из којег се види да је Фирерово завештање ступило на снагу и да је од сада он (Дениц) - Хитлеров наследник на положају шефа државе.

У ноћи уочи 1. маја 1945.године Дениц ме позвао у Плон у 8.00. Гросадмирал ме примио насамо и показао ми два нова радиограма:

1. Гебелсов радиограм са списком чланова нове владе и самим рајхсминистром пропаганде као "рајхсканцеларом". Он је почињао речима: "30. априла нас је прерано напустио Фирер."

2. Борманов радиограм о томе да су догађаји наведени у посебним ситуацијама наступили и да се Дениц именује за Фиреровог наследника.

Другог маја сам поново отишао у Плен. Дениц је делио мишљење Врховне команде о неопходности што скоријег прекида ратних дејстава на свим фронтовима.

ГЕНЕРАЛ С. М. Штеменко био је начелник Оперативне управе Генералштаба. Он се сећао да је прва информација о Хитлеровој смрти стигла 1. маја 1945.године, али да Фирерови посмртни остаци нису пронађени. Није било ни података о Гебелсовој судбини, а он је после Фирера био главни у бункеру царске канцеларије.

- Пролазили су дани. Пао је Берлин, почела је капитулација немачко-фашистичке војске, али ничега новог у вези с лидерима Хитлерове државе у Генералштаб није стизало - пише Штеменко.

Другог маја 1945.године, у Берлину, на територији царске канцеларије Рајхстага у Вилхелмштрасе, где се у последње време налазио Хитлеров штаб, пронађени су нагорели лешеви у којима су препознати царски министар пропаганде немачке доктор Гебелс и његова жена. (Телеграм Жукова Стаљину, 3. мај 1945).

Извештаја о живом или мртвом Хитлеру, као и раније, није било. Стаљин је прокоментарисао: "Друг Жуков такође сумња у Хитлерову смрт. Фашистичким хуљама никада не треба веровати. Треба бити разуман. Све проверити."


ЗУБАРИ ОТКРИВАЈУ ХИТЛЕРА

У ИЗВЕШТАЈУ генерала Штеменка пише: "Убрзо је дошло до неопходне обдукције лешева - мушкарца, жене и два пса, пронађених у једном од кратера, у врту царске канцеларије. Помогли су стоматолози, који су радили протетику Хитлеру и његовој љубавници: они су препознали карактеристике протеза, специфичне само за њихов рад, указали на неке анатомске особености унутрашњости уста њихових дугогодишњих пацијената. После тога сумње већ није било: два потпуно, до непрепознатљивости изгорела леша, били су оно што је остало од Хитлера и Еве Браун, која је поделила његову судбину.