МИЛИОН Руса се борило на страни Хитлера. Гебелс би био задовољан. Лепа, округла цифра: и лако разумљива, а и лако се памти - 1.000.000 - милион.

Истина, Гебелс се тога није досетио. То смо уместо њега смислили ми сами. Пребројали, додуше знатно касније.

Да је Хитлер баратао таквим подацима, добро би размислио да ли је донео исправну одлуку: да се Русима не даје оружје. Ипак је то милион војника! Читава армија! Да будемо прецизни, десет комплетних армија у пуној борбеној готовости. Па то је озбиљна сила. Ех, није тај Адолф Алојзијевич био свестан какав је срећник.

Никада се не сме дозволити да оружје носи било ко други осим Немаца. Чак и ако нам се у ближој будућности учини да бисмо лако могли приволети неке туђе, покорене народе да нам оружано помогну, то би било погрешно. То би се једног лепог дана сасвим сигурно и неизбежно окренуло против нас. Само Немац има право да носи оружје, а не Словен, не Чех, не Козак и не Украјинац. (А. А. Хитлер)

МЕЂУТИМ, сигуран сам да је фирер био добро информисан. Ordnung ber alles - била је истинска девиза сваког немачког војног службеника. Да ли је Хитлеру био проблем да пита: Колико имам Кавказаца у источним батаљонима - легионима? Колико Козака? Власоваца? - и добио би прецизне спискове с појединачним именима. Мада су му их свеједно давали, није морао ни да их тражи. А и ти спискови су да се расплачеш.

Међутим, наши домаћи нацисти, којима су очигледно неопходни своји "дедови" и своје "победе", и тзв. заговорници историјске истине - као симбол вере понављају: милион Руса се борило на страни Хитлера. То је већ прежвакано толико пута, да ће пре или касније постати аксиом и наћи се (ако већ није) у уџбеницима које Министарство просвете препоручује за средње школе. То је већ практично општеприхваћено: да су наводно многи наши сународници у Хитлеру видели ослободиоца и да су се с оружјем у рукама добровољно борили против бољшевичког режима.

УОСТАЛОМ, зашто само милион? Зашто тако мало?

Добро информисани новинар Андреј Караулов покушавао је да ме убеди да је милион - умањена цифра. Заправо је то милион и по - 1.500.000 Руса је с оружјем у рукама ратовало на страни Вермахта.

А зашто не 100 милиона? Сто би ипак било превише: толико људи није ни било под окупацијом. Али о партизанским корпусима и дивизијама у совјетској позадини још нико ништа није написао. Ако не 100, онда би морало да их буде макар 80 милиона.

Уосталом, све становништво на окупираним територијама је у одређеном смислу сарађивало с хитлеровцима. Да ли је требало да једу? То је значило да су негде морали да раде. У новом поретку, сваки рад је, на овај или онај начин, служио интересима Рајха. Због чега су Немци морали да запрете стрељањем сваком оном ко не би дошао да чисти улице од снега?

Да ли је требало плаћати порезе? Да не мислите можда да су Немци на окупираним територијама направили офшор зоне - на опште задовољство сељана и малог бизниса? Не, Немци су били велики љубитељи дажбина и мајстори у њиховом прикупљању од становништва. Порези су одлазили на јачање Рајха.

ИЗ НАРЕЂЕЊА окупационих власти за Смоленску област:

Ратни порез за живинарство (кокошке и јаја) плаћаће свако сеоско домаћинство, независно од тога да ли поседује или не поседује кокошке. Планом производње и снабдевања месом од 1. септембра 1943. до 31. августа 1944. године биће обухваћено свако домаћинство, у чему на тај начин неће учествовати само појединци, већ сви чланови заједнице, без обзира на то да ли имају или немају животиње.

Реквизициja? "Тетка, дај млеко и јаја!" - то није комична сцена из послератног филма. То је сурова реалност окупираног руског села. Све за фронт (немачки)! Све за победу (Вермахта)! Ако је тетка дала домаћу вотку бледуњавом плавушану у сивозеленом (А како да не да? Он ће на почетку да јој се смешка, а ако не да - колиба ће зачас да плане)- да ли је она сада издајница домовине?

Да ли се морало радити у колхозу? А Немци нису будале - оставили су колхозе - као најадекватнији облик организације села, као део позадинске инфраструктуре (о томе ће касније бити речи). И тако даље.

СВЕ у свему, око 80 милиона људи је било под окупацијом. Толико је и окупаторских помагача. И? Управо такву тезу пласирала је немачка пропаганда на руском језику, на окупираним територијама нешто пре ослобођења, и дизала прашину. Отприлике, сви сте ви сада помагачи, требало би да се плашите - доћи ће црвени - па ће да вам покажу где ракови зимују. Савремени "борци за историјску истину" ништа ново нису били у стању да смисле осим што су ту тезу понављали у различитим формама.

А ракови, као што је познато, зимују испод леда.

ПОСЛЕ повлачења Немаца из Француске, Французи су стихијски осудили и казнили више од сто хиљада својих грађана.

Доктор историјских наука, професор Б. С. Клајн, о овоме пише: "Постоје подаци да је после ослобођења стрељано око 40.000 издајника. Али Министарство правде Француске располаже другачијом цифром: 105.000 погубљених од јуна 1944. до фебруара 1945. године. Ухапшених због сарадње с непријатељем било је неколико пута више" (међународни интернет часопис Руски глобус, бр. 3, 2006). У принципу, тема колаборационизма за Француску је полузабрањена. Када су 1953. амнестирани нацистички сарадници, законом им је било забрањено да говоре о служби код окупатора. Француској је била потребна херојска прошлост.

ПОМАЛО је непријатно упоређивати мекани режим који су Немци успоставили према расно блиским Французима и зверства која су хитлеровци чинили на нашим окупираним територијама. Само што код нас, из неког разлога, масовних народних одмазди према нацистичким помагачима није било. Током совјетске офанзиве, кажњавање полицајаца и припадника казнених формација доживљавано је као правдено. Рускиње које су живеле с Немцима такође су, узгред буди речено, сматране сарадницама окупатора. Али их због тога нико није линчовао. За кажњавање је била задужена власт - и то по закону. Закон јесте био суров. Али хајде да у неколико речи видимо како је он изгледао, зашто је био толико строг и како се спроводио у пракси.

Још се почетком рата појавило решење државног тужиоца СССР-а "О квалификацији злочина лица која су прешла у службу немачко-фашистичких окупатора".

Према њему су:

- лица која су прешла у службу окупатора, као и они који су извршавали наређења немачке администрације и прикупљали храну, сточну храну и друге ствари за немачку војску;

- провокатори, доушници, криви за издају партизана, комуниста, комсомолаца, совјетских радника и њихових породица;

- лица која су учествовала у делатности немачких казнених органа;

била одговорна према чл. 58-1/а КЗ РСФСР (издаја домовине, шпијунажа, прелазак на страну непријатеља).

Члан је ужасан - предвиђа стрељање (при олакшавајућим околностима - лишавање слободе у трајању од десет година).


ФРАНЦУСКА ОСВЕТА ИЗДАЈНИЦИМА

У ФРАНЦУСКОЈ су оне који су сарађивали с Немцима - тзв. колаборационисте, пребијали, вешали за ноге, комадали. Хиљаде Францускиња које су живеле с Немцима и биле оптужене за "лежећи колаборационизам" бријане су до главе, силоване, каменоване и протериване. Био је то уобичајени крвави празник француске LIBERT.