ПРЕМА закону мита и по феноменолошкој матрици - ако је постојао добар, паметан син, значи, мора постојати и "лош" - будала. Ево мита какав је Стаљин имао однос према сину Василију.

Команданту ВВС (ваздухопловних снага) Црвене армије

Маршалу авијације другу Новикову

Наређујем:

1. Хитно разрешити дужности командира ваздухопловног пука, пуковника Стаљина В. Ј., и не давати му никакве командне позиције без моје претходне сагласности.

2. Пук и бившег командира пука, пуковника Стаљина, јавно обавестити да је пуковник Стаљин смењен с дужности командира пука због пијанства и лумповања, јер квари и лоше утиче на пук.

3. Спровести наређење.

Народни комесар одбране Ј. Стаљин.

26. мај 1943. године

ПИЈАНСТВА, туче, непристојност. Маршал авијације Голованов је причао да је "Василиј је био морална наказа и имао толико негативних особина да би то било довољно за хиљду протува". Притом је, када би се над њиме наднели облаци очевог гнева, Василиј долазио управо Голованову: "Позовите оца, он вас воли, вас ће послушати!"

- Бранио сам Василија, молио да га не кажњава превише оштро... Стаљин ми је одговорио: "Друже Голованове, ја најбоље познајем свог сина, а вама саветујем да се не мешате у туђе породичне ствари!" - и спустио слушалицу. Раширио сам немоћно руке. Али Василиј ме радосно загрлио: "Хвала вам, спасли сте ме!..."

Стаљин је убедио маршала Тимошенка да своју кћер уда за Василија:

- Ваша породица је тако добра - можда ће ваша ћерка утицати на њега. А ако вам се нешто не допадне, удрите обоје мотком!

НЕ ЗНАМ који је био мотив главног маршала авијације да тако оштро коментарише Василија. Изгледа да Василиј није био нарочито симпатичан и пријатан човек, а и та лакоћа с којом је све постизао и добијао изазивала је, наравно, завист људи из његовог окружења.

Али дајте да видимо оно најважније. Како је могуће да се такав мангуп, силеџија и пробисвет (ако је веровати миту) није заклонио иза очевих леђа, него се борио током читавог рата - од почетка до краја? Феноменалан пилот. Био рањен.

Када се све сабере и одузме, главна привилегија коју је у свом животу искористио Василиј Стаљин јесте то што су му дозволили да се упише у школу летења раније, одмах после 9. разреда. Као и Тимуру Фрунзеу.

Фрунзе је погинуо. Василиј - није.

"КАДА смо се уписивали у војну школу, за то су биле потребне највише оцене. И ми смо то заједно преживљавали, стрепећи како ће ко да прође. Тимур Фрунзе је био прави витез: био је добар ђак и знао је да ће да прође, као и Степан Микојан. А Василиј се ужасно плашио да га због оцена неће примити", присећао се Стаљинов усвојени син Артјом Сергејев.

За Јакова зна свако ко се имало занимао за историју, за Василија су чули многи, а за "трећег Стаљиновог сина" - Артjoма - не зна готово нико. Син бољшевика, "друга Артјома", који је погинуо 1921. године на тестирању аеровагона, провео је детињство поред Стаљина, који га је званично усвојио. И он је такође ратовао, неколико пута био рањен и догурао до чина генерала. Оставио је интересантну књигу сећања.

ОВИ младићи се, постајући кадети, уопште нису надали брзим и лаким победама. Упркос још једном миту, совјетски војни стручњаци су предвидели да ће будући рат бити тежак. "Када сам 1938. године дошао у војну школу, комесар нас је окупио и буквално отпевушио у то време популарну реченицу: "И на непријатељској територији, непријатеља ћемо разбити моћним ударом са мало проливене крви." А потом је објаснио: "То није за нас, војнике, него за домаћице, да се не би узрујавале и бринуле пре времена. А ви да знате: савремени рат може да траје и преко пет година. А можда и дуже."

У интервјуу листу Завтра (Сутра), Артјом Сергејев је некако једноставно набројао коме су од суседа из Рубљовских резиденција деца отишла на фронт. Не желим чак ни у шали да замислим како би такав списак изгледао данас.

НАЈДАЉЕ од свих је, сећа се Сергејев, живео члан Политбироа Н. М. Шверник. Његова ћерка је за време рата радила у војној болници.

Син члана Политбироа, секретара ЦК А. А. Андрејева, био је инжењер на бомбардеру далеког домета.

У "Горкама 2" живели су Ворошилов и Микојан. У Ворошиловљевој породици је одгајен Тимур Фрунзе, сироче без иједног родитеља. Пилот ловца, погинуо је 1942, када је имао свега 18 година. Своје деце Ворошилов није имао, а у рату је погинуо његов братанац.

Сва четири Микојанова сина су се борила. Најстарији Степан - као пилот ловца. Са 18 година је током ваздушне битке тешко рањен, али је преживео и поново летео. Погинуо је други Микојанов син, Волођа - са 18 година, такође пилот ловцу.

Алексеј Микојан, и он пилот ловца, био је тешко рањен. Четврти син Иван због година још увек није могао да лети, па је постао авио-механичар на моторима у истом ратном пуку где су летела његова старија браћа.

БРАЋА Микојан, Степан и Вано, сећајући се свог погинулог брата Владимира причају да се он спремао за одлазак на фронт, али никако да га тамо и пошаљу. Распитивао се - због чега. Објаснили су му: нису га стављали на пуковски списак зато што је он - Микојанов син.

Владимир је дошао кући и рекао оцу:

- Шиканирају ме због презимена које носим!

Отац га је погледао попреко:

- Иди, ратуј!

Након што је Владимир нестао без трага и када више није било никакве наде да ће се појавити, на фронт је као добровољац из деветог разреда отишао још један пилот - Алексеј Микојан. На трупу свог авиона он је крупним словима написао: ВЛТ, што је значило: Волођа, Лења, Тима.

Светио се за брата Владимира и за његове изгинуле другове - Леонида Хрушчова и Тимура Фрунзеа.

ВОРОШИЛОВ и Микојан су познати јавности, Шверника и Андрејева можда још и могу да се присете. Други Стаљинови суседи из партијске номенклатуре су поуздано заборављени.

Недалеко је у резиденцији живео секретар Московског партијског комитета, М. М. Куљков. Према сећању Сергејева, имао је два сина. Старији, Саша, рођен 1918, у борби је изгубио ногу. Други, Борис, 1922. годиште, нестао је без трага. У следећој резиденцији је живео министар шумарства и његов први заменик Рудаков. Имао је сина Игора Рудакова, који је погинуо у борби...

Син првог заменика министра бродоградње Разина био је митраљезац; тешко је рањен... А поред њега је живео директор главне управе авио-индустрије П. И. Баранов. Његов син Јура је такође веома млад погинуо за време рата.

ЛИСИЦЕ И КОНЗЕРВАТИВНИ ЛАВОВИ

ИТАЛИЈАН Вилфредо Парето творац је популарне теорије према којој постоје два типа елите: лукаве и продорне "лисице" и конзервативни "лавови". Они се међусобно смењују, јер су у неким временима неопходни политички махери лисичјег типа, а онда долази време руководилаца, илити лидера лавовског типа.

Тако је било и у Стаљиново време. Стари бољшевици, "лисице-прагматици", уступили су место "лавовима-традиционалистима" из стаљинистичке врхушке. Они нису имали дилему око питања да ли да сопствену децу шаљу у рат или не. Ми смо толико изложени свакојакој негативној пропаганди да нам је прилично тешко да поверујемо у присуство потомства стаљинистичке елите на фронту.