ТОКОМ рата није било поделе на народ и на елиту, као данас. Да, постојале су вође и масе. Ако ствари посматрамо формално - јаз је био дубљи него што је данас у тзв. демократији. Али ево у чему је најважнија разлика: током рата су вредности и циљеви власти и народа били заједнички. Један велики заједнички посао. Борила су се и деца чланова Политбироа ЦК ВКП (Централног комитета Свесавезне партије бољшевика).

Синови вођа су одлазили на фронт - исто као и синови учитеља, радника, колхозника. Борили су се синови врховног команданта, чланова Политбироа, других партијских и руководилаца из владе.

Погинуо је Стаљинов син Јаков. Изгинула су деца Микојана и Хрушчова. Погинуо је син бившег народног комесара одбране Тимура Фрунзеа.

Био је рат, а у рату се убија. То је трагедија за породице и учитеља, и колхозника, и чланова Политбироа. Али док траје рат, свима је јасно да другачије не може бити.

МИТОЛОГИЈА о синовима вођа у највећој мери је послератна.

Најневероватнија је прича о Леониду Хрушчову. Око њега је исплетен гигантски мит. Наводно је цела прича о разобличавању култа личности Хрушчовљева освета Стаљину због сина. Пилот Леонид Хрушчов је или доспео у заробљеништво када су га оборили, или се сам предао Хитлеровим јединицама. Наводно је почео да сарађује с Немцима, па је чак и преко радија позивао црвеноармејце да се предају. Затим су га, наводно, отели наши обавештајци, изведен је пред војни суд и стрељан.

Н. С. Хрушчов је молио Ј. В. Стаљина да не дозволи смртну пресуду. Стаљин је одговорио: "Да ли ви молите као отац или као члан ЦК? Као отац? А шта да кажем другим очевима који су изгубили своје синове?" Питање о судбини пилота Л. Хрушчова било је тема специјалног заседања Политбироа, који је потврдио пресуду.

ИЗМЕЂУ осталих, Н. С. Хрушчов се због сина доцније осветио и Г. К. Жукову. Нама ауторима је познато, преко познатих званичника ЦК Партије и великих војсковођа, да је, након што је постао први секретар ЦК, Хрушчов тражио од министра одбране земље Жукова да пилота Леонида Хрушчова предложи за звање хероја Совјетског Савеза. Томе се Жуков оштро успротивио, рекавши да издајнике не предлаже за ратна одликовања, а поготово не за високо звање хероја.

Згужвао је образац предлога одликовања и бацио га према Хрушчову.

Наводно је Хрушчов из освете 1957. сменио Жукова с места министра одбране. У светлу тих оптужби, посебно је мистериозна четврта Златна звезда хероја Совјетског Савеза, коју је Жуков добио годину дана раније, 1956, за време Хрушчова.

Укратко - свега тога није могло бити. Зато што је пилот Леонид Хрушчов погинуо 1943. године, током ваздушне борбе.

ПРОШЛО је готово седамдесет година, а борба Хрушчова са Стаљином и стаљиниста са Хрушчовом се наставља. Савремени неостаљинисти су правилно протумачили. Ако је разобличавање култа личности освета због сина издајника, онда Хрушчов нема нимало части, а Стаљин је, опет, чист као први снег.

Ударају тамо где највише боли - по деци. Газе по ономе што је најсветије - по војничкој части. Само о овом Леониду постоји бар шест одвратних верзија, које ми је одвратно и да помињем. Зато што ако човек има ишта у срцу и у глави - морао би само да се поклони погинулом војнику. Не размишљајући ни једног јединог тренутка о томе чији је он син.

СУДБИНА најстаријег Стаљиновог сина Јакова прилично је утемељен мит. Сматра се да га је 22. јуна 1941. Стаљин испратио речима: "Иди и бори се!" У јулу је Јаков наводно заробљен. Много касније су Немци, наводно преко председника шведског Црвеног крста, предложили да размене Јакова за фелдмаршала Паулуса, који је заробљен у Стаљинграду. Стаљин је одлучно одговорио: "Не размењујем фелдмаршала за војника. Тамо су сви моји синови."

Заправо - нема никаквих документарних сведочанстава о томе да је Јаков уопште био заробљен. Највероватније ће бити да је он 16. јула 1941. године погинуо у борби. Мислим да су га Немци идентификовали, јер су врло прецизно знали његов чин: командир 6. артиљеријске батерије хаубичког пука 14. тенковске дивизије 5. механизованог корпуса 20. армије. Они су створили прагматичан мит, који су искористили у немачком летку 1941. године:

Како би вас застрашили, комесари вас лажу да Немци лоше поступају према заробљеницима. Стаљинов син је својим примером доказао да је то лаж. Он се предао сам, јер је било какво супротстављање немачкој армији сада потпуно бескорисно!

НАШИ су одговорили контрамитовима. Што ћемо сада и да објаснимо.

Али мит је, не мрзи ме да то понављам непрестано - мач са две оштрице. Неопрезно руковање митом може да има моћан ефекат, али и потпуно супротан очекиваном. Према мом мишљењу, то није успео да избегне ни тако поштован човек какав је Владимир Карпов.

Џугашвилија су испитивали гестаповци који су много пута долазили из Берлина. Гестаповац Ројшле је сакрио микрофон испод столњака, записао разговоре, а затим је тако вешто монтирао снимак да је испало да Јаков јавно оптужује стаљинистички режим.

Тај снимак се вртео на свим радио-разгласима по фронту, Јаковљев глас су слушали совјетски војници, а на главе су им немачки авиони бацали летке с позивом да се предају и да послушају савет Стаљиновог сина, "јер је било какво супротстављање немачкој армији узалудно". Да не би било сумње да у рукама стварно имају Стаљиновог сина, Немци су направили серију фотографија: Џугашвили у друштву немачких официра...

У ЧЕМУ је смисао свега овога - остаће мистерија. Данас је телевизија у стању да учини познатим и препознатљивим било кога: модног стилисту - фризера, или његово псетанце. Тада су Јаковљев глас могли да препознају само најближи, његово лице није било познато никоме ван круга највишег руководства земље. Како би летак био уверљив, било је потребно да из Москве стигне потврда: да, то је заиста најстарији син друга Стаљина.

Када је Стаљин сазнао за то, он је, држећи се закона (наредба 227 је предвиђала репресију над породицама заробљених који сарађују с Немцима), наредио да, као и у свим осталим случајевима, Јаковљева жена Јулија буде ухапшена као жена издајника, али је унуку оставио код своје ћерке Светлане. Стаљин није желео да крену гласине о томе да штити синовљеву породицу док овај на немачкој страни води антисовјетску пропаганду. Стаљин се држао закона и мада је био врховни командант, у таквим случајевима се стављао у исту раван са свима осталима.

Када се 1943. испоставило да су, што се Јакова тиче, Немци направили само подлу провокацију и да он није био издајник, Јулија је ослобођена из притвора и враћена у породицу.

Чему све те, према општем мишљењу, потпуно измишљене приче? Каква је њихова сврха? Лично не мислим да је Стаљин могао да поверује Гебелсовој пропаганди. Није он био нимало ограничен човек. А не сматрам ни да није имао поверења у сопственог сина.

ЕПИЗОДА О КАПЕТАНУ ЏУГАШВИЛИЈУ

У МИТУ о капетану Јакову Џугашвилију централна је епизода како су Немци покушали да га размене за фелдмаршала Фридриха Паулуса. Речи које се односе на хиљаде хероја и хероина Стаљин би у потпуности могао да припише и сопственој деци - својој тројици синова.

(СУТРА: Пијанства и туче Стаљиновог сина)