СТАЉИН је лично одговоран за тешке поразе и огромне губитке с почетка рата. Због чега? Једноставно зато што је сва власт била искључиво у његовим рукама.

У овом фељтону често почињем нову провокацију провокацијом - пишем о ономе у шта верују многи, али са чиме се ја апсолутно не слажем. А потом покушавам да тај аксиом доведем у питање.

Али овде то није случај. Ја заиста мислим да је кривица за катастрофу на почетку рата - Стаљинова. У истој мери у којој је победа у том рату - његова заслуга.

У политичком систему који је створио у СССР-у, на њему је била лична одговорност за све. Јула 1941. године, теоретски - није требало стрељати команданта Западног фронта Павлова, него главнокомандујућег Стаљина.

У мају 1945. године генералисимуса Стаљина је ваљало наградити. Али чиме? Још није осмишљена таква награда која би била достојна победе у том рату. Да, он је имао два Ордена победе опточена брилијантима, од укупно 20 уручених - али и то је премало.

И тако, Стаљин је крив за све. Али, не за оно за шта га окривљују.

ДВАДЕСЕТ другог јуна, подсетићу још једном, Молотов је совјетском народу саопштио да је почео рат. Зашто не Стаљин? Хитлеров говор је емитован на радију. Чак се и Черчил умешао, уложивши својих пет пенија. Зашто је онда наш ћутао?

Мислим да је управо ово "зашто" и криво за мит о вождовој апатији.

Покушавајући да га оправдају, историчари су износили ставове да Стаљин није веровао да је почео прави рат. Све се надао да је реч о провокацији, пограничној чарки.

Скренуо бих пажњу на део из Хрушчовљевог излагања, који се односи на 22. јун са XX конгреса:

"Москва је издала наређење да се не узвраћа на отворену ватру. Због чега? Зато што је Стаљин, без обзира на очигледне чињенице, сматрао да рат још није почео, и да је све то била само провокација неколико недисциплинованих јединица немачке армије, као и да би наше узвраћање на нападе могло да послужи Немцима као разлог за почетак рата."

Али то је потпуна бесмислица, Никита Сергејевичу. Не само што је Хитлер на радију објавио рат Русији већ је тог истог дана још у 5.30 ујутру немачки амбасадор Шуленбург званично прочитао Молотову ноту о објави ратних дејстава.

ДРУГ Молотов пита, шта значи ова нота? Шуленбург одговара да је то, по његовом мишљењу, почетак рата. Амбасадор моли за дозволу да се немачки грађани из СССР-а евакуишу преко Ирана. Излазак из земље преко западне границе је немогућ, јер су и Румуније и Финска у обавези да се придруже Немачкој у нападу.

Стаљиново наређење "на провокације не одговарати ватром", које је током шездесетих година ХХ века мутирало, постепено je - а лично се надам, и заувек - постало део историјске митологије. Али - зашто је Стаљин ћутао?

Мислим да се Стаљин није обратио народу 22. јуна јер је сматрао да би такав наступ само могао додатно да узнемири и забрине људе.

СТВАР је у томе да Стаљин није превише бомбардовао свој народ јавним наступима. Историчар И. Пихалов пребројао је све његове јавне наступе - у предратном периоду. Просечно испада да их је било - једно до два годишње. Међу њима, у отвореном етру, на радију - неколико година их уопште није било. Свакако не као тадашњи политичари: Черчил, или нарочито Рузвелт, који се сваке недеље на радију обраћао америчком народу. Па тако:

Година 1936, новембар. Говорио је "О нацрту устава".

Година 1937. Два наступа на фебруарско-мартовском пленуму ЦК КП (бољшевика) и један у децембру - пред московским бирачима (избори за Врховни совјет).

Година 1938, мај. Обраћао се запосленима у високом образовању.

Година 1939, март. Излагање на XVIII конгресу КП (бољшевика).

Година 1940. Ниједан!

Година 1941. Ниједан... Све до 3. јула и чувеног радијског обраћања "Браћо и сестре!".

СВЕДОЧЕЊЕ ДИМИТРОВА ДАНА 22. јуна 1941. године генерални секретар извршног комитета Коминтерне Бугарин Георги Димитров записао је у свом дневнику: "У Стаљиновом кабинету су Молотов, Ворошилов, Каганович, Маљенков. Невероватан мир, чврстина, поверење у Стаљина и у све остале. Редигује се владино званично саопштење, које ће Молотов морати да прочита на радију. Дају се наређења армији и морнарици. На снази је мобилизација и ванредно стање. Припремљен је подземни простор за рад ЦК КП (бољшевика) и Штаба."

ПОСЛЕ двогодишњег ћутања да се Стаљин обратио баш првог дана рата, то не би изазвало одушевљење, већ панику. Обратио се Молотов - други човек у земљи и шеф совјетске дипломатије (што нам данас делује чудно).

Али су на тексту тог обраћања они радили заједно.

Први је о Стаљиновој апатији проговорио Хрушчов. Он лично није био тих дана у Москви, али је имао поузданог извештача - Берију. Истина, он је Берију у то време већ био стрељао. Али тиме је поузданост извора само додатно појачана: Лаврентиј Павлович више ништа није могао да негира. Хрушчов је нарочито убедљиво звучао када је у диктираним мемоарима говорио о Стаљиновој депресивности и моралном паду:

"Берија ми је испричао следеће: када је почео рат, код Стаљина су се окупили чланови Политбироа. Стаљин је морално био потпуно потонуо и изјавио је: "Почео је рат, и ситуација је катастрофална. Лењин нам је оставио пролетерску Совјетску државу, а ми смо је продали. Буквално се тако изразио. 'Ја', рекао је,'дајем оставку', и отишао. Сео је у аутомобил и отишао у ближу дачу."

БЕРИЈА је даље, као, испричао како су чланови Политбироа један за другим кренули да моле Кобу да се врати на трон - а да је он сам по Стаљиновом лицу видео да је овај веома уплашен. По Беријином мишљењу (у Хрушчовљевој интерпретацији), Стаљин је помислио да су чланови Политбироа дошли да га ухапсе. Разуверили су га, наравно, и он се након тога вратио на посао у Кремљ.

На Западу нису могли да се не ухвате за ову причу. Тиранин којег су дошли да смакну његови најближи људи - ах, како је све то лако разумљиво и познато! Сада би они требало да га даве, а он да цвили и моли за милост! Уз то, то се не дешава код куће, већ, што је увек пријатно и лепо- у ужасној и тајанственој Русији. Још један пад колоса. Људима се допада када велики пропадају и страдају. Шоу!

МЕЂУТИМ, чини се да је све то ипак плод бујне маште Никите Сергејевича. Из неког разлога други чланови Политбироа, који су и физички били поред Стаљина, ништа слично никада нису причали.

Осим, у извесној мери, Анастаса Микојана. Он је један од оних којима је пошло за руком да им "од Иљича до Иљича не зафали длака с главе", и који је за време Хрушчова и сам активно учествовао у популарној забави "свалимо све на Стаљина".

Молотов је рекао да је Стаљин запао у тоталну апатију, да га ништа не занима, да је без иницијативе, и да се налази у врло лошем стању. Ево! Реч "апатија" је изговорена. Истина, Молотов је ово увек негирао.

ДОШЛИ су на дачу код Стаљина. Затекли су га у малој трпезарији како седи у фотељи. Он их је упитно погледао и казао: зашто сте дошли? Деловао је спокојно, али је био некако чудан, исто колико је било чудно и питање које им је поставио. Па, по природи ствари, требало је ваљда да он позове нас.

"Молотов је у име свих нас рекао да би требало да власт буде сконцентрисана, како би се одлуке доносиле брже и земља поставила на ноге. На челу таквог органа морао би бити Стаљин.Стаљин је гледао зачуђено, али није се успротивио ниједном речју. У реду, рекао је" - сведочио је Микојан.


(СУТРА: Хрушчовљев син стрељан као издајник)