ТОКОМ ископавања немачких гробова из рата међу личним стварима немачких војника проналазили су упутство Војна обука у армији. "Памти величину и победу Немачке. Ради своје личне славе дужан си да убијеш најмање 100 Руса. Ти немаш ни срца, ни нерава - у рату ти нису потребни. Затри у себи сажаљење и саосећање и убиј сваког Руса; не обазири се да ли је пред тобом старац, жена, девојка или дечак. Убијај! Тиме ћеш спасти сопствени живот, обезбедити будућност својој породици и стећи вечну славу."

Упутство не позива војника да убија комесаре, него све Русе - жене, девојке, дечаке. То није упутство за некакве есесовске главосече, нити за казнене одреде. Него за обичне редове у сивој пешадијској униформи.

РУКОВОДСТВО Вермахта је плански подстицало војску на казнене операције. Од самог почетка Немци су рат на Истоку устројили по другачијим принципима него на Западу. Када би немачки војник улазио у француски или дански град, такође је имао јасну инструкцију - да се коректно понаша према мирном становништву. На совјетској територији он је био званично ослобођен одговорности за било какав злочин против становништва. Такође према инструкцији - о такозваном посебном поступку- штампаној још пре рата. Силовање совјетске жене/девојке/девојчице које би починио војник Вермахта, узгред, није сматрано злочином. Никаквим.

НАРАВНО! На Западу су живеле цивилизованије више расе, скоро па Германи. Чак ни Јевреје у окупираној Европи из неког разлога нису убијали на лицу места, већ су их најпре слали на Исток. Руси су пак - нижа бића.

"Сто осамдесет милионa људи, мешавина раса и народа, чија имена је немогуће изговорити и чија је физичка природа таква да једино што је са њима могуће учинити јесте - стрељати без икаквог сажаљења и милосрђа."

Тако је говорио Заратустра. Тачније, рајхсфирер Хенрих Химлер.

Не, циљ нациста није било уништење комуниста. Циљ нациста је било уништење Руса. Совјета. Словена. Татара. Башкираца. Кавказаца. Узбека, Казаха. Свих тих нижих бића, која, осим од свих својих непознатих источњачких болести, болују и од западњачке болести комунизма. А нациста је био сваки војник - ако не у души, или по уверењу, онда према заклетви датој Фиреру.

МИТ о томе да је прецима било корисније да се покоре Немцима није само морално наказан већ је једноставно глуп.

Једном је један чешки туристички водич, показујући нам лепоте Прага - просто је сијао од поноса због тих лепота - демонстрирао нашој групи веома специфичан поглед на период 1938-1945."Видите како је леп овај наш Златни Праг", говорио је."Све је сачувано од средњег века, сви дворци и замкови. Како су ипак били мудри наши владари што нису хтели да уђу у тај светски рат. Немци су без борбе дошли, готово без борбе отишли, све је остало нетакнуто."

Мeне је то подсетило на аргумент из серије: какав је геније мој тата што се није упустио у тучу са злим чиком који је провалио у нашу кућу. Нека је тај разбојник опљачкао наш дом и дуго силовао моју мајку, али јој није одсекао руку, није је унаказио. Како је мудар мој тата: сви смо живи и скоро читави.

Можда из перспективе чешког ситносопственика у томе има својеврсне истине, али ми, источни варвари, то нисмо кадри да разумемо.

У ДУБОКИМ слојевима историјског сећања руског народа монголско-татарски јарам остао је упамћен као неизрециви кошмар.

Борба против Хорде ушла је у историју Русије као велико и славно дело, не само државно него и верско и општенародно.

Али шта год чинила Хорда у својим походима на Русију, наша земља је током 200 година јарма сачувала део свог суверенитета. И веома битан моменат: Татари нису били ни расисти, нити верски фанатици.

Свети Пафнутије Боровски, кога је канонизовала Руска православна црква, оснивач Боровског манастира, по свој прилици је био син татарског харачлије, некаквог порезника-рекеташа, који се покрстио, оженио Рускињом и остао у Русији. Цар Борис Годунов потиче из асимилованог племенитог татарског рода.

Монголско-татарски јарам био је неупоредиво хуманији него "нови поредак" који је Вермахт носио на својим бајонетима у СССР.

ДЕФЕТИСТИ кажу да би нас нацисти, освојивши Русију, спасли комунизма. Тачно, спасли би нас. Само зато да би истог тренутка успоставили нацизам. А за нас у том систему не би било места. Историја свих народа СССР-а претворила би се у историју припадника ниже врсте, робова, цивилизацијских изгнаника. Узгред, то не би била судбина само становника СССР-а него и готово целе Европе.

Да мало објасним овај једноставан став.

Европљанима су у систему "новог поретка" биле намењене различите улоге, у пуној сагласности са расном теоријом. За категорију А, "нордијске народе" - била је предвиђена постепена германизација и асимилација у победнички народ. Теорија нацизма је доследно сматрала "својима", што ће рећи скоро "аријевцима": Норвежaне, све Скандинавце уопште, Данце и Холанђане.

СА ИЗВЕСНОМ резервом нацисти су подносили особе категорије Б плус - Англосаксонце (ипак су они Саксонци - такође Германи, само острвски) и категорије Б минус - Французе (свакако дегенерисане древне Франке - нечисте крви, наравно, али су их ипак прихватали као "делимично своје").

Ствари су стајале много горе са категоријом Ц - онима, који су се, како се сматрало, од "Аријеваца" разликовали - генетски. Имао си несрећу да се родиш као Пољак? Па, твоја судбина је већ запечаћена. Положај кмета у Русији током владавине Николаја I - па то је песма тријумфалног хуманизма у поређењу са судбином овога роба.


Категорија Ц - то су они којима је у Трећем рајху априори била намењена судбина послуге и пољопривредника, људи без квалификација и образовања, бесловесне марве. Нешто мало писменије стоке уколико су били Западни Словени.

ХИТЛЕР се борио против комунизма? То не стоји. Узмимо Пољску - обична буржоаска земља. Никакве комунистичке заразе. Без обзира на то окупациони режим у Пољској био је неупоредиво жешћи него у Француској, и тим пре него у Данској. Пољаке је требало претворити у теглећу марву. Чеси би били или понемчени (они плавокоси), или протерани у села, без могућности да се школују (црномањасти, тамносмеђи и, по свему судећи, риђи).

О Јеврејима је, претпостављам, излишно и говорити - све је јасно. Њима је у Рајху била предодређена будућност искључиво као сировине за производњу перика и домаћег сапуна.

То није хорор филм. То је државна стратегија, која је доследно спровођена. Убеђен сам да би Трећи рајх, да је победио СССР и успео да искористи наше колосалне ресурсе, успео да победи и Британију. А онда у савезу са Јапаном и - САД. Читав свет је могао да се нађе под Хитлеровом чизмом.

Каква би тада била судбина афричких црнаца и семитских народа Истока - остављам читаочевој имагинацији.

СТРАХ ОД КОМЕСАРА

ЗА СОВЈЕТСКЕ политичке активисте Врховна команда немачких оружаних снага прописала је посебну процедуру: "Политички комесари као представници руководства непријатељских војних снага распознају се по посебном знаку на рукавима - црвеној звезди са златним српом и чекићем. Њих треба одмах, односно још на бојишту, одвајати од других ратних заробљеника... Комесарима се не признаје статус војника; на њих се не односе одредбе међународног права о ратним заробљеницима. Пошто буду издвојени, морају се ликвидирати...