ВЛАСТ СССР-а направила је гомилу озбиљних грешака. Једна од њих је прикривање многих страница историје наше земље. Историју смо изучавали делимично, а не системски и зато је нашом свешћу било веома лако манипулисати. Ако чују и само 5% истине, људи ће бити искрено ужаснути. Крајем осамдесетих совјетском (тада још увек совјетском) народу је речено да се испоставило да је тај грозни Стаљин, непосредно пред рат, зликовачки склопио злочиначки пакт с Хитлером...

Или је можда зликовачки Стаљин грозно склопио. Овако или онако, он је пакт склопио и заједно с Хитлером почео да цепа Европу.

Али ево шта Русима нису рекли - идентичне пактове потписивале су и друге државе. А то умногоме мења ствар.

Најпре је то био већ поменути Минхенски споразум о подели Чехословачке. Акт неупоредиво циничнији од злогласних тајних протокола Молотов-Рибентроп о потенцијалној подели утицаја СССР-а и Немачке у Пољској и у балтичким земљама. Узгред, у парчању Чехословачке су, осим Немачке, као гладне хијене учествовале и Пољска (која је приграбила Тешинску област на северу) и Мађарска (заузевши неколико градова на југу).

ОДМАХ после Минхена, 30. септембра, Чемберлен и Хитлер су потписали енглеско-немачку декларацију о миру.

Нешто касније, 6. децембра 1938, потписана је слична француско-немачка декларација.

И шта из овога закључујемо? Још се није осушило мастило у Минхену, а Француска и Енглеска су већ потписале пактове о ненападању с Трећим рајхом. По чему је онда сраман наш Споразум о ненападању с Немцима од 23. августа 1939. године?

Совјетски Савез је са Немачком потписао идентичан споразум о ненападању, али је то учинио последњи: понављам - 23. августа 1939. у Москви.

С ПОЗИЦИЈЕ већине савремених историчара, његово потписивање је апсолутно срамно. Срамна је и "подела Пољске и балтичких земаља" између Хитлера и Стаљина. Али како онда посматрати идентичне споразуме Британије и Француске? Зашто је западним земљама дозвољено да прекрајају карту Европе, а СССР-у није?

Ако сложите све коцкице и сагледате целокупну слику, некуда ишчезава опаки СССР, бастион агресије. Појављује се само једна држава која на потпуно идентичан начин као и остале државе брине о сопственој безбедности.

Да ли је СССР желео да усмери Хитлерову агресију ка Западу, ка Француској и Енглеској? Јесте.

А шта су желеле Француска и Енглеска? Због чега су се растрчале и улагивале Хитлеру у Минхену? Хтеле су да нахушкају Хитлера на СССР. По чему су то оне боље? По чему су демократе Даладје и Чемберлен бољи од тиранина Стаљина? Стаљин их је надмудрио, али то је већ сасвим друга прича.

ШТА смо добили Споразумом о ненападању са Немачком од 23. августа 1939? Оним који је у историји остао забележен под несимпатичним именом Пакт Молотов-Рибентроп? Хајде да се тиме позабавимо, независно од личности грађанина Џугашвилија и наших личних политичких симпатија и антипатија. Елем.

Као прво, земља је добила годину и по дана да предахне. Годину и по дана мирног живота и напредовања увек је много. Нарочито када се већ разбуктао светски рат. Сваке године, да не кажемо сваког месеца, СССР је био спремнији за рат. Било је неопходно добити на времену! Не треба жалити што је потписан споразум, већ због тога што улазак у рат није могао бити одложен до 1942. или 1943. године.

Као друго, Москва је успела да надмудри будуће "дичне савезнике". Сви су желели да само они буду Хитлерови пријатељи, а да с другима ратују. Испоставило се да је Стаљин имао више среће и да је био лукавији и од Чемберлена и од Даладјеа.

УЗГРЕД, ту је још један мит - о Чехословачкој, као о некаквој незаштићеној тинејџерки препуштеној на милост и немилост немачком људождеру. Заправо је 1938, према економском потенцијалу, то била пета држава Европе, јача од Шпаније и Шведске. Искористила је 100% економски бум двадесетих и почетком тридесетих, превазишла кризу, а традиционално је имала моћну војну индустрију. Притом је државна власт испољила, с наше, руске тачке гледишта, необјашњиву малодушност.

Шта је то било? Незрелост нације? Неће бити, чешка државност има вековну историју, а у време средњовековних верских ратова Чеси су тукли немачке витезове, тако да је, како је имао обичај да каже мој отац, "перје летело на све стране".

Апсолутно неповерење у сопствене снаге? Издаја елите? Специфичност менталитета? Не знам. Да је чешко руководство затражило помоћ од СССР-а, свакако би је безусловно и добило. Али они су се више плашили Совјета него Хитлера, који, из неког свог разлога, није могао да поднесе Чехе.

НАПОСЛЕТКУ, не може се рећи ни да Чеси нису умели да ратују. Војник Швејк је лик из књижевности. А у стварном животу, остали су упамћени не само средњовековни подвизи Јана Жишке већ и херојски Прашки устанак из маја 1945, не нарочито масовна, али истрајна антифашистичка илегала, а томе би се могли додати и бели Чеси. (Уобичајени назив за припаднике Чехословачког корпуса, Чехе и Словаке који су били руски држављани и борили се у руској војсци за време Првог светског рата).

Пре десетак година у Чешкој је постао хит филм "Тамноплави свет" (Tmavomodr svet), који је, како је уобичајено рећи у Холивуду, потпуно based on a true story (управо тако често стоји на екранима - based on a true story).

Тема најскупљег пројекта у историји чешког филма јесте судбинa двојице младих војних пилота, који 1938. беже из Чехословачке у Британију како би се борили против Немаца у саставу британских ваздушних снага. У њему је приказан чешки Нормандија-Њемен. (Француски ваздухопловни пук који се 1943-1945. борио против немачких снага на совјетско-немачком фронту. Био је састављен од француских и совјетских пилота и авио-механичара). Храбро је тукао по Немцима, али то је био тек делић чехословачких ваздушних снага. Чешки војни авиони увек су имали добру репутацију: и данас у њима лете наши легендарни асови из аеро-групе "Русија". Није тешко замислити шта би се догодило да су се 1938. у небо, у борбу против Немаца, винуле не десетине, већ хиљаде чехословачких војних пилота.

Како су чехословачки политичари могли да отрпе монструозно понижење Минхена? Не могу то да замислим. Председника Бенеша, који је тада као бајаги допутовао на свеевропски самит, на аеродрому је сачекао - аутомобил Гестапоа. Затим је четири сата преседео на столици у Хитлеровој чекаоници, као несташни школарац, а не као шеф државе. Чекао је да му саопште судбину његове земље. Како је после тога председник моћне европске државе могао да се врати кући и изда наређење војсци да се не супротставља и да се повуче с границе?


ПРОДАЈА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ

УЈУТРУ 30. септембра, када су у Лондону обзнањени услови Минхенског споразума, пошао сам код Масарика (Масарик, амбасадор Чехословачке у Великој Британији, син оснивача Чехословачке Републике Томаша Масарика), да изразим своје најдубље саучешће народу Чехословачке и личну дубоку озлојеђеност издајом Енглеске и Француске у односу према Чехословачкој. Масарик - висок, стамен, у редовним околностима помало циничан човек - пао ми је на груди, почео да ме љуби, расплакавши се као дете. "Продали су ме у ропство Немцима", јецао је кроз сузе, "као што су црнце некада продавали као робове у Америци" (из телеграма опуномоћеног представника Народног комесаријата иностраних дела СССР-а у Великој Британији од 2. октобра 1938. године).