АУСТРИЈСКИ канцелар Гузенбауер је 2007. године изјавио Ројтерсу: "Тренутно радимо са нашим пријатељима у Србији, Борисом Тадићем и његовим људима, да се примени суштина Ахтисаријевог плана о будућем статусу Косова и Метохије."

Из овога произилазе четири важна закључка:

Први, да су вођени разговори о примени плана специјалног изасланика генералног секретара УН који се тиче статуса Косова и Метохије са председником владе једне важне европске земље која није чланица Савета безбедности нити Контакт групе. Дакле, изван устаљеног оквира и процеса који се одвија под окриљем Савета безбедности УН. Аустријски премијер је у том случају могао имати статус представника земље која врши оно што се у међународним односима и дипломатији зове - добре услуге.

ДРУГИ, да су разговоре водили председник Тадић и канцелар (премијер) Гузенбауер, што је Гузенбауер потврдио својом изјавом за Ројтерс. Разговори њихових сарадника су важни, али су могли уследити само као извршавање претходног договора Тадић-Гузенбауер. Уосталом, реч је о институцијама председника Републике и канцелара, а не о чиновницима у тим институцијама. Да је другачије, канцелар Гузенбауер се не би јавно тако децидно изјашњавао.

Трећи, да су разговори вођени о "примени суштине", а не о измени суштине Ахтисаријевог предлога који је, према општој оцени и оцени Народне скупштине - за Србију неприхватљив.

И четврти, да је реч о разговорима који су вођени без претходног договора о томе у оквиру државног преговарачког тима и без знања координатора тог тима.

ОБЈАШЊЕЊА која су стигла из канцеларије председника Тадића након изјаве аустријског премијера Гузенбауера, нажалост, нису разјаснила основна питања, да би јавност била спокојна што се тиче чврстине и јединства државног врха према предлогу Ахтисарија, односно, према уставној обавези да бране и одбране државни суверенитет, интегритет и достојанство Србије. Неспокојство је подстакнуто и драматичном оставком Леона Којена, саветника председника Републике и координатора државног преговарачког тима. Ни појашњења са аустријске стране, укључујући изјаве аустријске министарке Пласникове дате на маргинама министарске конференције подунавских земаља у Београду, нису отклониле озбиљне нејасноће и дилеме. Штавише, оне наводе на закључак да се највероватније ради о још једном добро темпираном и координираном притиску против Србије за који је, нажалост, повод дала српска страна.

Ево неких од питања на која би требало одговорити, како ради јавности, тако и ради наука политичких и дипломатских актера:

НА ЧИЈУ иницијативу су вођени разговори - Тадићеву или Гузенбауерову? У оба случаја, разуме се, било је нужно претходно усагласити ставове државног врха, у најмању руку председника Тадића и премијера Коштунице.

Да ли је премијер Коштуница претходно консултован, или је бар био упознат с (Тадићевом или Гузенбауеровом) иницијативом за разговоре (прихватање "добрих услуга"), или није, односно - сада када је јавности позната чињеница да су ти разговори вођени и шта им је, према Гузенбауеровим речима, био циљ, да ли Коштуница сматра да су били оправдани и корисни за Србију и преговарачку позицију Србије?

Ко говори истину, Тадић, који у суштини тврди да никакви разговори нису вођени изван оквира државне платформе о питању статуса Косова и Метохије, или премијер Гузенбауер, који тврди да се разговори тичу примене суштине Ахтисаријевог плана, која, то је бар потпуно јасно, негира суверенитет и територијални интегритет Србије.

СРПСКА јавност, разуме се, треба да верује свом председнику, али остаје дилема: ако Гузенбауер није изговорио истину, колико је председник Србије био обазрив ако је себи дозволио да упадне у дефанзиву и двоструку замку - да га Гузенбауер српској јавности представи као саговорника о неприхватљивој теми (примена Ахтисаријевог плана), а да га Коштуница види као копредседника државног тима на паралелном, тајном колосеку?

По ком критеријуму је председник Тадић прихватио преговоре о "добрим услугама" аустријског премијера Гузенбауера када се зна да, по Уставу Србије, политику Србије утврђује и води Влада, а не председник Републике. А не ради се о свакодневном, рутинском, већ о судбоносном, стратешком питању. Ако је критеријум изведен из уставне одредбе да председник Републике представља Србију у земљи и иностранству, онда је требало да му буде партнер аустријски председник Фишер, који, такође, по аустријском уставу представља Аустрију.

КРИТЕРИЈУМ пријатељства и личних добрих односа између Тадића и Гузенбауера је важан, али не толико да би потиснуо у други план разлике у уставним надлежностима између председника Републике и премијера у уставном систему Србије. Ако је пак критеријум био улога копредседника у Државном преговарачком тиму, зашто онда Коштуница не изјави да је био претходно обавештен о Тадићевом плану да води разговоре са Гузенбауером. Утолико пре што би Гузенбауер пре био партнер српском премијеру него председнику Републике. Јавност има право да зна да ли о тако важним питањима постоје међусобно поверење и пуна координација председника Републике и премијера. То да о разговорима Тадић-Гузенбауер и "њиховим људима" о статусу Космета није било претходног договора у оквиру Државног преговарачког тима, потврђује јавно образложење оставке Леона Којена. Штавише, види се да притом није испоштована ни подела одговорности унутар Тадићевог кабинета, такође.

ДА ЛИ је Влада разматрала и заузела став да се Аустрији повери улога "добрих услуга". Ако јесте, није било разлога да то не саопшти иначе пометеној и дезоријентисаној јавности. Ако није, зашто није?

Ова и друга питања могу бити неугодна, али је више него потребно да се на њих одговори. Ти одговори могу бити само делотворни по јединство и чврстину државног преговарачког тима. Забијање главе у песак не само да би било неугодно, већ веома штетно.

Све у свему, чини се да се иза очију јавности играла политичка заврзлама. Не зна се ко је у игри био коловођа а ко успутни играч, па ни то ко је свирао. Једино је јасно ко плаћа.


ПОСЛЕДИЦЕ ТЕМПИРАНЕ ИЗЈАВЕ

КАКО објаснити циљеве и временско темпирање изјаве Гузенбауера? Ако је желео да помогне Србији уопште, или само да сачува образ, онда је у тој процени добрано промашио, јер јој је свакако нанео штету изазвавши, ако ништа више, онда пукотину у државном преговарачком тиму, и то у време изузетно интензивних дипломатских и политичких активности око статуса Космета (посете потпредседника владе Кине, руског министра иностраних послова, делегације Савета безбедности УН и других). Време показује да има и других последица.