ДРУГИ интервју Си-Ен-Ена, да у времену од пола сата или четрдесетак минута одговарам на питања кора страних дописника који би се налазили у студију у Атланти и директно ми постављали питања, прихватио сам уз молбу да ми водитељ допусти да првих пет минута након што ме водитељ представи изнесем моје личне оцене о нападу НАТО-а. Они су то прихватили.

Емисија је почела нормално, водитељ ме је представио, али још нисам изговорио прву реченицу, умешао се водитељ и привидно узбуђеним гласом који сам пратио почео без прекида да се извињава гледаоцима због лоших веза, да објашњава да то није ништа необично када је реч о везама са земљом у којој тече рат, да му је много жао. И тако је следио непрекинути низ реченица без секунде паузе. Пошто је мојих договорених пет минута "појео" водитељ, једнако брзо је дао реч првом страном дописнику да постави питање.

Било ми је потпуно јасно да Си-Ен-Ен није желео да испоштује договор, да, без обзира на отвореност и демократске капацитете није желео ни тих пет минута да посвети оценама и чињеницама једног званичног југословенског представника. Јер, "тешкоће на везама" су напрасно настале чим сам изговорио прве речи и волшебно нестале истог часа када је истекло договорених пет минута. Чим су се везе "нормализовале" водитељ је брже-боље дао реч првом новинару. И то новинару једног, не сећам се тачно ког, руског медија.

РУСКИ новинар је такође "брзински" кратко и јасно издекламовао питање: "Господине министре, зашто страним новинарима не одобравате визе, забрањујете улазак и извештавање из Југославије?" Био сам шокиран и питањем и Си-Ен-Еновим избором страног дописника.

Руском новинару сам одговорио једнако брзо, мирно и сталожено: "Драги пријатељу, из Југославије тренутно извештава око 120 страних новинара, од тог броја 31 новинар је из Русије. Дозвољавам да то није довољно. Реците колико акредитација руских новинара би задовољило ваша очекивања, упутите их на моју адресу и обећавам да ће истога часа бити одобрење." Руски новинар није реаговао јер су уследила питања новинара из других земаља, али не са толико предубеђења.

Докле је сезала америчка злоупотреба појединаца из нашег братског руског рода? Колико пута сам од Гелбарда, Холбрука и других представника администрације Била Клинтона током даноноћних преговора о Косову и Метохији, као крунски аргумент да нешто морамо да прихватимо, чуо: "Са овим (што траже) су се сложили наши руски (Јељцинови) партнери!" То што сам на тај "аргумент" обично одговарао да ми немамо проблема у директном комуницирању са нашим руским пријатељима, те да Американци не морају да се труде да нам преносе никакве поруке "руске браће" није их импресионирало, нити реметило њихову навику.

СРЕДИНОМ априла 1999. године, Живадин Јовановић, министар иностраних послова, дао је интервју Јанису Диакогианису, новинару грчког листа "Та Неа", под насловом "Политика САД и НАТО уништава Европу":

- Министар иностраних послова Савезне владе Југославије, Живадин Јовановић, у суботу, у подне, "затворио" је све телефоне и дао је налог да нас нико не прекида. Били смо у његовом кабинету на другом спрату прелепе зграде Министарства иностраних послова у Улици кнеза Милоша у Београду.

Оставио је са стране своју дипломатску функцију и отворио нам је своје срце. "Говоримо отворено. Знам да преко листа "Та Неа" говорим пријатељском народу Грчке, који нас искрено подржава и коме смо веома захвални због тога."

ЖЕЛЕ ДА НАМЕТНУ УЖАС У ИНТЕРВЈУУ, за "Та Неа", Јовановић је рекао: "Верујем да многи људи у Европи схватају ову безразложну агресију НАТО као поруку нихилизма, као једну дугачку ноћ коју неки желе да наметну човечанству. Ради се о стратешком плану који је дугорочан. Желе да наметну ужас човечанству!" Јовановић верује да у данашњој Европи владају "савремени Даладјеи и Чемберлени, који поступају као они који су попуштали жељама Хитлера, мислећи да ће тиме избећи рат и спасти своју отаџбину."

Аргументовано, човек који осећа историјске тренутке које доживљава његова земља, 61-годишњи министар иностраних послова Југославије и потпредседник СПС, отац двоје деце и писац многих радова и студија о међународним односима и о спољној политици, изричито износи своје ставове.

На прво питање: Како се осећате са свим што се дешава у последње време, г. Јовановић не оставља простор за различито тумачење.

"Углавном сам веома поносан, јер су сви лидери и грађани ове земље, Срби и који нису Срби, уједињени да би одбранили мир, земљу и слободу.

Г. Дијакогијанис, ми не бранимо ове вредности зато што су оне искључиво наше. Дубоко верујемо да бранимо опште европске и општељудске вредности.

Министар иностраних послова Југославије верује да "ниједан нормалан човек не може да прихвати да је човечанство прошло кроз трагично искуство Другог светског рата да би данас дошло у ситуацију када стотине бомбардера нападају једну земљу и народ који се бори за општељудске идеале".

Наглашава да "побуна човечанства против општег пожара који изазива НАТО, представља велику моралну победу".

ГОСПОДИН Јовановић сматра да се многи лидери данашње Европе понашају као премијери Даладје и Чемберлен тридесетих година када су у Берхтесгадену, код Минхена, потписали сагласност да Хитлер окупира Судете ради "заштите угрожених права немачке националне мањине".

"Видите шта се десило у Другом светском рату са нацизмом, када су неке друге мањине коришћене да би потпалиле рат, а други су довели до настанка.

Шта се десило у Пољској и Чехословачкој? Зар смо заборавили да политичари многих земаља, као што су Енглеска и Француска, нису схватали шта се дешавало и какви су прави планови Хитлера?

Нису ли Чемберлен и Даладје упали у замку немачког фашизма и нацизма? Зар Чемберлен, септембра 1938, није објаснио енглеској јавности да Хитлерова окупација чешке области Судети спасава мир у Европи?

"НАЦИСТИ су били болесно похлепни. Нису се задовољили оним што су добили. Увек су тражили више, листа прохтева је била без краја. Европске владе које су на почетку прихватиле ту ,лудост,, похлепу Хитлера, сматрајући да ће свака за себе уступцима спасти своју земљу, на крају нису избегле трагедију, десетине милиона жртава, геноцид.

Данас, шест деценија после почетка Другог светског рата, нажалост, у Европи имамо друге који својом кратковидошћу подсећају на кратковидост учесника Минхенског договора 1938!

Још горе је то што ови савремени Чемберлени и Даладјеи нити су водили преговоре, нити су тражили било какав компромис. Сели су тамо где им је речено и потписали оно што је наредило империјалистичко руководство САД."

КАДА сам питао министра Југославије о његовој горчини, прокоментарисао је:

"Кажу да у Америци има демократије. Зар у Европи не виде да је ова политика болесна, да ова политика уништава Европу? Зар заборављају колико се Југославија борила за време Другог светског рата и колико је крви проливено у борби човечанства против нацизма?"

Господин Јовановић у интервјуу, за "Та Неа", говори о плановима и методу НАТО који мимоилазе УН. На моје питање зашто постоје ови планови, одговорио је:

"Након пада Берлинског зида, разбијања Совјетског Савеза и распуштања Варшавског уговора, човечанство је изгубило равнотежу, много тога се променило. Разбијене су земље, као што су Чехословачка, СССР, Југославија... Нема равнотеже. Победници хладног рата су пуни осећаја свемоћи и теже да покоре цео свет."