КУМАНОВСКИ споразум је интегрални део система међународног јавног права, има најшири општеобавезујући правни карактер. Императивни карактер Резолуције СБ УН 1244 даје овом мировном пакету највећу правну снагу у хијерархији правних аката па се зато не може изменити, поништити или умањити било каквим новим правним или политичким актом, осим новом резолуцијом СБ УН истог ранга. Не сме се губити из вида чињеница да су у процес стварања овог мировног пакета биле директно укључене све највеће силе савременог света, укључујући Русију и Кину, све сталне чланице СБ УН, све чланице Г-8, Европска унија и НАТО.

Дакле, тај мировни пакет представља компромис интереса свих тих земаља и групација, али и обавезу свих према свима да ће се договорено и одлучено поштовати. Дакле, није реч о документима заснованим на вољи, или интересима једног ужег дела светске заједнице, који би могао арбитрарно да мења или поништава оно што је усвојио, већ о одлукама које имају универзални карактер јер одражавају вољу и интересе светске заједнице оличене у систему Уједињених нација.

ПО СВОЈОЈ генези, садржини и правној хијерархији, мировни пакет из јуна 1999. је интегрални део система европске и светске безбедности. Зато, уколико има покушаја његовог игнорисања, заобилажења или омаловажавања, то не би могло да прође без озбиљног угрожавања светског система.

О бумеранг ефектима да се и не говори. У том смислу, питање је да ли би чак и Србија о чијем се суверенитету и територијалном интегритету ради, могла одустати од суштинских одредаба мировног пакета иза којег је својевремено стала цела светска заједница, а да то не произведе озбиљне реакције, штету и поремећаје. Ово се посебно односи на хипотетичко, изричито или прећутно, одустајање од Резолуције СБ УН 1244, којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет као принцип универзалног значаја.

СРБИЈА која је bona fide испоштовала и извршила све своје обавезе према свим документима из мировног пакета, укључујући и обавезе према Војнотехничком споразуму, има право и моралну обавезу да настави да тражи да и сви други, у доброј вери, изврше своје још неизвршене правне обавезе у складу с тим документима, а пре свега: да испоштују гаранције суверенитета и територијалног интегритета Србије са Косовом и Метохијом као најширом аутономијом у свом саставу (у Споразуму се, поред осталог, наводи да ће Кфор "обезбеђивати одговарајућу контролу граница СРЈ" према Албанији и БЈРМ, чл. 2, тач. под "х"); да испоштују њене међународно признате границе; да прихвате преговоре о враћању делова војске и полиције у Покрајину; да обезбеде услове за слободан, безбедан и достојанствен повратак око 250.000 протераних Срба и других неалбанаца; да гарантују безбедност свим грађанима у Покрајини, укључујући Србе; да гарантују неприкосновеност власништва над имовином Срба, Србије и СПЦ.

УКОЛИКО то друге стране опструишу, не желе или не прихватају, то се не сме разумети као отежавајуће за позицију Србије или као њена обавеза на узмицање већ као апсолутно неприхватљиво понашање. У том случају, Србија треба да размотри које јој друге правне, политичке и дипломатске опције стоје на располагању.

Документа мировног пакета, укључујући и Војнотехнички споразум, нису била посебно повољна за Србију. Ипак, ратни и други услови у којима су тим документима заштићени важни интереси Србије, а пре свих, суверенитет и територијални интегритет земље, били су далеко тежи него данашњи. Унилатерални светски поредак био је тада на врхунцу моћи. О глобалној равнотежи или озбиљнијем отпору, није било ни помисли. Данас није тако, а трендови учвршћују мултиполаризацију као основу новог светског поретка. Тачно је да Запад и данас користи методе претњи, уцена и обмана. Међутим, то не значи да може бити оправдања за одустајање или одрицање од права и интереса признатих Србији од светске заједнице, док је Србија (СРЈ) била под НАТО бомбама, ракетама и пројектилима са осиромашеним уранијумом 1999.

КОЛИКО су се ствари промениле говори и чињеница да се данас и Запад све чешће позива на потребу поштовања правно заснованих (rule based) међународних односа. Брзина и дубина промена глобалних односа допринеће да се у наредном периоду Запад још чешће позива на међународно право. Не рече ли немачка канцеларка Ангела Меркел у јуну 1918, у Бундестагу, да је Г-7 "дефинисана чланицама које поштују међународне законе".

У одбрани права Србије на Косово и Метохију и њен устав, Повеља УН, Завршни документ ОЕБС и међународно право, најважнији су аргументи и ослонци. Мировни пакет из 1999, посебно Резолуцнја СБ УН 1244 имају незаменљив, трајни значај који у свакој прилици треба афирмисати, не поводити се ни жељама, ни очекивањима па ни било каквим притисцима, са било које стране, за удаљавање и потискивање тих докумената у страну. Та документа се не смеју ни на који начин подредити или обезвредити било каквим новим "правно обавезујућим документима" чији је једини циљ задовољавање себичних геополитичких и економских интереса водећих земаља Запада на штету Србије и српског народа.

ТЕ ЗЕМЉЕ тврде да је питање статуса Косова и Метохије решено иако добро знају да то није тачно. Реч је о лицемерној тактици чији је циљ да се статус реши тако што ће Србија "међусобним признањем" признати илегалну тзв. Републику Косово на делу своје силом отете територије, одрећи се те територије, легализоватн агресију НАТО, злочине и етничко чишћење Срба. Коначно, водеће чланице ЕУ рачунају да српско признање илегалног отцепљења помогне јединству ЕУ по том питању. У датим условима за одбрану српских државних и националних интереса битно је држати се принципијелног става - да је за Србију питање статуса Косова и Метохије отворено, да је Србија спремна да се мирним путем, преговорима постигне решење које је у складу са Резолуцијом СБ УН 1244, Повељом УН, Завршним документом ОЕБС и Уставом Србије.

ИМАМО довољно знања и искустава да бисмо схватили да се чланство у ЕУ користи као полуга за изнуђивање непрекидних концесија Србије, да ЕУ није статусно неутрална, да њена улога, капацитет и утицај рапидно опадају. У пракси је дала превише доказа да немамо права да се ослањамо ни на какве њене гаранције и обећања. То би нас могло довести до тога да Србија испоручи све и да не добије ништа. Компромис је могућ, али само у оквиру, никако изван мировног пакета и Резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије.



РЕДУКОВАНА РЕАЛНОСТ

ТРГОВИНА по формули - Косово и Метохија за чланство у ЕУ - која се нуди тзв. преговарачким поглављем 35, притисци и уцене, потврђују да је и Запад свестан чињенице да Косово и Метохија и припадају Србији и да се тражи начин да се Србија приволи да се одрекне тог дела своје државе. Није реалност само оно што отежава и ограничава Србију, њену преговарачку позицију. То је редукована реалност коју нам понављају комесари из Брисела, Вашингтона, Лондона и Берлина и која одговара геополитичким интересима Запада. За Србију је реалност много шира и комплекснија.

СУТРА: "Ед мемоар" Генералном секретару УН