КАДА сам као клинац стигао у Звезду и када сам касније потписао професионални уговор са овим клубом, са поносам сам причао како ме Звезда научила можда и неке кључне ствари у животу. На пример, да не срчем супу, како да се понашам у женском или мушком друштву, како се везује кравата и како се бира одело.

Овако је Драгослав Шекуларац целог живота говорио о "школи живота" коју је прошао у клубу за који је за 11 година, од 1955. до 1966. одиграо чак 375 утакмица и дао 119. голова. Касније је облачио дрес само још једног домаћег клуба, када је у сезони 1967/1968. дошао на Карабурму и заједно са славним Милошем Милутиновићем одиграо 44 меча (пет голова) за ОФК Београд.

- У тандему смо Милош и ја дебитовали за ОФК Београд 24. марта 1968. године против његовог Партизана у којем је провео најлепше дане у каријери. Не знам ни сам како сам дошао до стадиона. Такву гужву и еуфорију нисам видео у Београду. Знали су то "лудило" да направе само Звезда и Партизан. Сећам се да је на трибине, реално, могло да стане 25.000 људи, али је на стадион ушло 35.000 душа, а тренери и полиција рекли су нам пре тог меча са Партизаном да је испред стадиона остало десетак хиљада људи. Одиграмо 1:1 са Партизаном, а после чујем да је на трибинама било можда највише навијача два најпознатија београдска клуба. Обожавали су те сезоне да гледају мене и Милоша у тандему на терену - сећао се Шеки своје друге епизоде у домаћем фудбалу, после оне много славније у Црвеној звезди.

ЈЕДНА од чуднијих, па можда и контроверзних епизода, у хроници наших фудбалских збивања, била је она из 1998. године када се Шекуларац појавио као тренер, касније и као директор Обилића. У сезони 1997/1998, овај клуб, на прилично сумњив начин је дошао до шампионске титуле. Следеће сезоне првенство Југославије било је прекинуто због НАТО бомбардовања, па је титула првака после 25 одиграних кола припала Партизану, иако је разлика између црно-белих и "витезова" са Врачара била само два бода.

НЕКИ звездаши никада нису опростили Драгославу Шекуларцу што је отишао у клуб који је неколико година пре тога преузео Жељко Ражнатовић Аркан, некадашњи вођа навијача Црвене звезде и један од оснивача навијачке групе "Делије" којој је и сам дао име.

Вратимо се на тренутак на почетак овог дела приче о Шекију... рекао је да га је Звезда на почетку каријере научила да "не срче супу", а пред крај своје каријере признао је шта га је научио Обилић.

- Код Аркана сам научио шта је спортска и пословна дисциплина на неки посебан начин. Реално, никада у животу нисам волео да носим кравате и одела, а он ми је у дану када сам потписао уговор са њим и Обилићем купио седам одела, дупло више кошуља и кравата и рекао ми да тренер и директор Обилића мора сваки дан да долази у оделу на посао. Већ сутрадан ја се на стадиону појавим у фармеркама и мајици и он почне да ме грди, псује и пошаље ме кући - сећао се Шекуларац.

Драган Џајић, Шекуларац и Владимир Цветковић


О ЛЕГЕНДАМА да је Аркан играче после лоше утакмице знао да држи постројене на пљуску испред свлачионица, или да им лупа шамаре ако његовој супрузи Цеци Ражнатовић не кажу "добар дан" ипак су изгледа биле само "непроверене гласине".

- Аркан је био строг, али праведан човек. Оставио је клубу дуге традиције, прелеп стадион, а у дану када је убијен знао сам да тај клуб више никада неће бити онај Обилић из доба пре Аркана или за време Аркана. Било је то за мене ипак једно веома занимљиво животно искуство и после свега шта сам прошао у животу, мислим да је рад у Обилићу можда било још само оно што ми је недостајало - причао је Шекуларац.

Аутор овог фељтона доживео је једну личну епизоду са Шекуларцем, на једном од путовања, која може да објасни како је Шеки доживљавао себе.

ОБИЛИЋ је играо првенствени меч у Нишу против Радничког и по повратку је прилично брзо возио свој џип ауто-путем. Два пута је саобраћајна полиција безуспешно покушавала да га заустави због прекорачења брзине, али га је пред наплатном рампом у Бубањ потоку, када је већ морао да успори, зауставила трећа патрола, са већ репетираним пиштољима. Само смо нас двојица била у возилу и помислио сам да ће Шеки право из Бубањ потока у притвор.

Када му је зајапурени саобраћајац пришао и затражио возачку и саобраћајну дозволу, Шеки је "пеглао" ситуацију на свој начин:

- Па, како ти дечко мислиш да се зауставим на ауто-путу када ово чудо од кола не иде мање од 160 на сат. Осим тога, ја се у каријери нисам заустављао ни пред Велибором Васовићем!

После неколико минута "пријатељског" убеђивања и неколико сувенира Обилића, ствар је још испала и симпатична, иако сам помислио да ћу морати да пишем извештај о Шекуларчевом другом боравку у затвору за његовог живота.

Драгослав Шекуларац и Обилић су се растали у лето 2002. године. Од тада "витезови" тону све дубље, док на стадиону на Врачару увелико бледи табла са натписом "Шампиони Југославије 1998. године".

СУКОБ СА ЏАЈИЋЕМ

ДРУГА и трећа Звездина звезда Драгослав Шекуларац и Драган Џајић прилично су захладнели своје односе некако у време када је Шекуларац одлучио да оде код Аркана у Обилић. Пошто је Звезда још пре много година донела одлуку да свака од пет звезда прима пристојну месечну апанажу, а пошто је Шеки већ добио баснословну плату у Обилићу, прочуло се да су му Звезда и Џајић наводно укинули доживотну "премију". Џајин и Шекијев сукоб тињао је или буктао с времена на време, па и у овом податку многи виде разлог због којег Драган Џајић није био на Шекијевој сахрани у четвртак 10. јануара 2019. године.