ДРАГОСЛАВ Шекуларац је у животу највише волео фудбал и Црвену звезду. Није знао да мрзи, јер је био превише добар човек, али једноставно речено, Партизан је доживљавао као великог противника. Обожавао је да и црно-белима држи мале лекције из фудбала, знао је да је то лек за његове навијаче, за људе које је забављао и од чије је љубави живео.

- Драгослав Шекуларац је један од десеторице људи у историји Црвене звезде који су најзаслужнији због тога што наш клуб има толико навијача. Начин на који је играо, начин на који је забављао публику били су суштина онога што је Црвена звезда. Лепота фудбала и љубав према клубу - рекао нам је Душан Савић, једна од Звездиних легенди, којег навијачи и дан-данас воле као да је Звездина звезда, иако није ушао међу пет великана.

Иначе, стил рада Црвене звезде и онога што је тај клуб деценијама красило, као и начин на који се градио култ тог клуба, некако се савршено уклапао у оно што је био и Драгослав Шекуларац. Од имена стадиона "Маракана", које је "присвојено" од много познатијег здања у Рио де Жанеиру, па преко Шекуларчевог надимка пред крај каријере који му је дала шпанска "Марка" - "бели Пеле", све до култа који су црвено-бели направили са петорицом својих врхунских играча, названих Звездине звезде. Све је било осмишљено тако да се направи култ клуба за који навија пола или више од пола Србије.

- Драго ми је што сам се нашао у друштву Рајка Митића, прве Звездине звезде. Ја, као друга звезда, знам колико то значи и Драгану Џајићу, Владимиру Петровићу Пижону и Драгану Стојковићу Пиксију. Клуб је направио прави потез када је направио тај избор. И то је нешто по чему се препознају звездаши и чиме се диче - хвалио се својевремено Шекуларац признањем.

Међутим, време у којем је Шекуларац израстао у другу Звездину звезду и ово данашње време, у којем се најчешће звездаши и партизановци "искрено и из дубине душе" мрзе, скоро да нема додирних тачака.

- Људи морају да знају да сам ја, на пример, после дерби мечева, победе над Партизаном или пораза знао да славим или одтугујем у башти ресторана на стадиону ЈНА. И то не због тога да бих изазивао некога, него зато што су то пријатељство и здраво ривалство на мене пренели Рајко Митић и Стјепан Бобек, два велика противника на терену, али и два велика пријатеља ван терена - говорио је Шекуларац.

И још нешто, много упечатљивије...

- Моји најискренији пријатељи били су партизановци, пре свих Зоран Миладиновић и Милутин Шошкић. Много сам волео да будем у друштву сјајне браће Милутиновић, Милоша, Милорада и Боре. Са Милошем сам био саиграч у репрезентацији Југославије, онда 1968. године и у ОФК Београду - сећао се Шеки.

Па онда још два детаља...

- Зоран Миладиновић и ја се договоримо пре једног дербија на стадиону ЈНА да се у једном тренутку међусобно додајемо. Негде пред крај првог полувремена почнемо наш шоу, а ја прекршим договор, и уместо да ћушнем лопту у аут, ја кренем ка голу Партизана. Зоки ме стигне, баци ми се на леђа, а ја данима нисам могао да објасним мојим другарима партизановцима да сам само хтео да шоу буде ефектнији и да сам пред голом хтео да шутнем лопту поред стативе - препричавао је анегдоту Шекуларац.

И чувене посете тренинзима Партизана...

- Волео сам да их нервирам дан--два пре дербија. Одем до њиховог помоћног игралишта испод јужне трибине и обавезно прво дозивам Велибора Васовића, тада и увек врхунског одбрамбеног играча. Не би га Ајакс узео и изабрао за капитена. Они ме, онако из зезања, позову доле на терен. Ја у тренерци Партизана тренирам са њима и буде нам много лепо. Сутрадан су људи на дерби долазили у колонама са Теразија и са Трга републике носећи помешане Звездине и Партизанове заставе. Знали су на европске утакмице једни другима да долазе у "госте" са својим обележјима. Данас су те ствари незамисливе - причао је једном Шекуларац.

Сјајан дриблер, велики шармер, али и невиђени "расипник" био је Драгослав Шекуларац.

- Моју каријеру обележио је на, потпуно погрешан начин, један мој гаф који је био искључиво намењен мом пријатељу Владици Поповићу, који је био мало тежак на парама. Једном сам на Теразијама пред њим, тада највећом новчаницом у Југославији, од 5.000 динара, обрисао три пута ципелу и паре вратио у џеп. Али данима се препричавало и писало како потцењујем државу и омаловажавам радничку класу. Иначе одговорно вам тврдим да смо певач Ђорђе Марјановић и ја у једном тренутку били најпопуларнији ликови у Југославији. Наравно, после друга Тита - шалио се Шекуларац.

Волео је Шеки и лепо женско друштво поред себе...

- Возио сам прелепу "бубу" и једну сјајну "веспу". Полицајцу на раскрсници код "Лондона" сам набављао карте за Звездине утакмице, а он би ме пред неком од девојака у мојој "буби" редовно пуштао на црвено светло и заустављао комплетан саобраћај. Волео сам да остављам утисак и на фудбалском терену, али и на улици. Једноставно, уживао сам у томе - хвалисао се, али на леп и симпатичан начин Драгослав Шекуларац.


ВИЦ О ПЕЛЕУ И ЕУЗЕБИЈУ

КОЛИКО је Шекуларац био популаран и ван граница Југославије, сведочи и ривалство са чувеним звездама Пелеом и Еузебиом. Са Португалцем је чак делио свлачионицу у Америци. Судбина је, иначе, хтела да обојица умру 5. јануара, Еузебио 2014, а Шекуларац 2019. године. Из времена највећег ривалста Београдом се препичавао и виц:

- Свађају се на терену Пеле и Еузебио око тога ко је бољи играч. И каже Еузебио Пелеу: "За тебе сам, бре, Шекуларац!"


СУТРА: АЊЕЛИ ЈЕ НУДИО - СВЕ