У МЕЂУВРЕМЕНУ КПЈ је припремала Пети конгрес (од Четвртог је прошло скоро 20 година, што је била једна од замерки и ИБ) који је започео 21. јула 1948. године у згради Гарде у Београду.

Један од најстаријих југословенских комуниста Божо Љумовић је на седници ЦК КПЈ предложио да Тито оде код Стаљина и да се њих двојица објасне.

"Ја, Божо, нећу да идем, а ти пошто знаш да држиш дуге говоре, иди и убјеђуј Стаљина у нашу исправност... Уосталом видио сам ја из још неких твојих мисли куда ти идеш", одбрусио му је Тито.

Љумовића је одмах напао Блажо Јовановић: "Блажо је у Иванграду у кругу неколико другова рекао да у ЦК КПЈ сједе непријатељи Совјетског Савеза", док је Крсто Попивода у претећем тону Љумовићу довикнуо: "Платићеш га када тамо (на Цетиње) дођеш".

ЈОСИП Броз се на Петом конгресу југословенских комуниста клео у верност и оданост Стаљину и Совјетском Савезу. На Конгресу је било пуно агената УДБА и полиције, који нису били делагати, али су били за Тита. Зграду Гарде у Топчидеру обезбеђивале су јаке војне и полицијске снаге.

Милован Ђилас је поднео извештај о агитацији и пропаганди који су написали Радован Зоговић и Стефан Митровић, по совјетском узору. Том приликом је жестоко напао Крлежу, који је интервенисао код Броза, после чега је тај део избачен из конгресних докумената.

Током Конгреса Ђоко Пајковић је убеђивао Радивоја Вукићевића да греши у својим ставовима, да су Тито и Партија у праву, да ревидира... Генерал Тодор Ђедо Војводић имао је задатак да на Конгресу прати, како, колико и за кога Вукићевић аплаудира. Скренуо му је пажњу да много јаче и дуже аплаудира Стаљину него Титу.

ТОДОР Војводић је укорио Радоњу Голубовића да није одлучно бранио нашу земљу и Партију од ИБ. Сутрадан, новине су објавиле да је Голубовић, југословенски амбасадор у Букурешту, побегао са Конгреса...

Вељко Мићуновић је, на Конгресу, најоштрије напао Стаљина и совјетско руководство, тако да су из Москве то оценили као "антисовјетски курс Југославије".

Црногорска делегација са Петог конгреса КПЈ у Црну Гору се вратила са два аутомобила. У једном су били: Петар Комненић, Вуко Тмушић, Радивоје Вукићевић, Блажо Боровинић, Данка Павић и Радомир Митрић. Успут је Комненић коментарисао импресије са Конгреса, наглашавајући да је тамо владао страх. Тита је описивао као Наполеона - "Мало му је да је краљ, већ је умислио да је цар над царевима..." За Ђиласове коментаре и упадице говорио је да су "обичне сплетке".

ЉУМОВИЋ, Вукићевић, Тмушић и Павић нису ни слутили шта их све чека. У згради Покрајинског комитета КП Црне Горе затекоше Блажа Јовановића, Андрију Мугошу и Сава Јоксимовића. Сав смркнут Јоксимовић им саопшти да су искључени из ПК, смењени са свих функција и да ће ускоро бити ухапшени. Уз то им злогласни министар унутрашњих послова и шеф црногорске УДБЕ нареди да иду кући, да не праве проблеме и да ће доћи полиција да их чува.

Четворица црногорских министара затим су 1. августа 1948. стављена у кућни притвор на Цетињу. Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору 1. августа 1948. године из Партије искључује старе револуционаре и првоборце: Божа Љумовића, Вука Тмушића, Радивоја Вукићевића и Ника Павића. Партијски и судски процеси против њих четворице представљали су срамни преседан тога времена и људи који су их изложили нечувеном шиканирању и понижењу.

КАО упечатљиви траг злих људи и злог времена остаће монструозна ликвидација мајора Новака Вујошевића, секретара месног одбора Дољана.

УДБА је Вујошевића ухапсила марта 1951. године. Неко од црногорских моћника је дао директиву да Новак мора да буде убијен. УДБА је смислила паклени план, а за повод је одабрала наводни Новаков покушај бекства за Албанију. Вујошевића су поднапити агенти, ноћу,кришом, извели из Јусоваче, утрпали у џип и одвезли према прелазу Божај. Зауставили су се у селу Витоји, на обали Скадарског језера,извукли Новака и привезали га ланцима за џип, а онда шенлучећи вукли по макадамском путу све док језива вриска и јауци нису утихнули. Раскомадано и унакажено Новаково тело оставили су на цести.