ОДМАХ после сукоба са Совјетима и Коминформом, југословенски политички врх је увео практично ратно стање и подигао мере безбедности највиших партијских функционера - Александра Ранковића, Милована Ђиласа и Едварда Кардеља. За безбедност маршала Тита, предузете су посебне мере сигурности. Систем Титове заштите до тада је био копија совјетске тајне службе. Сада је створен нови, "систем три сигурносна круга", знатно појачан савременим прислушним уређајима. Служба југословенске војне безбедности и Маршалат којим је руководио мајор Озне Лука Божовић, предосећајући опасност одлучили су да Броз стално носи непробојну кошуљу (панцир) и прслук.

Стаљин и совјетска контраобавештајна служба плели су мрежу како би отпадника Тита ликвидирали. У те сврхе коришћено је руководство југословенске информбировске емиграције у Совјетском Савезу и Румунији.

МИЛОВАН Ђилас тврди да је Удба тих дана открила план совјетског МГБ-а, према којему је требало да се из аутомата ликвидира цео Политбиро ЦК КПЈ, у Билијарској сали.

Први покушај Титове ликвидације догодио се одмах 1948. када је трамвај безуспешно налетио на Брозов аутомобил у Београду. Други покушај је много суптилније и озбиљније припреман. Одлучено је да се он изведе приликом дипломатског лова у Словенији. Задатак је требало да обави совјетски пуковник Белов. Међутим, Енглези су провалили совјетски план, и преко југословенског амбасадора у Лондону, јавили Титу шта се спрема. Александар Ранковић, југословенски министар унутрашњих послова, постарао се да Тито намерно закасни сат времена у лову. За то време је Лека, заједно са Слободаном Пенезићем Крцуном, разоружао совјетског пуковника и одвео у совјетску амбасаду у Београд...

НАЈОЗБИЉНИЈИ атентат на Јосипа Броза изведен је 1950. године у Титовој вили у Дубровнику. Бранко Рудић, потпуковник КОС-а лични Титов пратилац, био је заврбован од Стаљинове тајне службе. По сведочењу Маријана Крањца, генерала КОС-а, који је и сам био један од Титових пратилаца, атентат се догодио овако:

"Потпуковник Рудић је у Титовој вили у Дубровнику, из непосредне близине, испалио три хица у маршала, који је долазио у радни кабинет из своје собе. Броза је панцир спасао сигурне смрти. Титова пратња је на лицу места ликвидирала Рудића", тврди генерал Крањц.

Овај неуспешни атентат на Тита је дуго био једна од најстроже чуваних југословенских државних тајни. Стаљин и совјетска тајна служба и после тога нису одустајали од намере да Тита ликвидирају. Совјети ангажују потпуковника Смирнова, помоћника војног аташеа у Београду, који би сада помоћу специјалног "наливпера", из којег се на притисак одапиње стрелица натопљена отровом пуцао у маршала. После убода спаса нема. Планирано је да се ликвидација обави приликом Брозовог говора у Скупштини ФНРЈ. Овај план је прекинула изненадна Стаљинова смрт, после које је Хрушчов обуставио операцију.


ДОСЛЕДНИ ДО КРАЈА

ПО подацима југословенске Удбе почев од 1948. до 1963. године за Резолуцију ИБ изјаснило се 55.663 информбироваца, међу њима 12 учесника Октобарске револуције у Русији; 23 савезна и републичка министра; два председника и два потпредседника републичких влада; 39 помоћника министара; 36 савезних посланика; 21.880 учесника НОР-а; 1.673 носиоца партизанске споменице из 1941. године; 1.722 полицајца; 2.600 војних лица. У јеку најжешће кампање из земље је пребегло око 5.000 информбироваца, формиравши информбировску емиграцију. У Албанију је емигрирало 600 информбироваца, углавном из Црне Горе; Бугарску - 1.270; Мађарску - 230; Чехословачку - 250; Румунију - 260...

У Совјетском Савезу је остало 187 официра, који су се налазили на школовању и усавршавању; 142 подофицира и 165 војних питомаца. У Совјетском Савезу и источним земљама пребегло је и остало - 4.928 информбироваца.

Сутра: Ликвидација Арса Јовановића