О(ливер) С(тоун): Као млад човек, да ли сте видели ишта лоше у томе што је Горбачов склопио договор са Реганом и повукао трупе из Источне Европе? Да ли сте видели нешто лоше у вези са америчком интервенцијом у Ираку 1991?

В(ладимир) П(утин): Јавно сам говорио о томе што се тиче првог дела вашег питања. Када је у питању Источна Европа, мислим да би било бесмислено и штетно када би Совјетски Савез наметнуо другим народима и нацијама своја правила. Њихова визија треба да буде какво друштво ће развијати, какав политички и државни систем те земље треба да спроводе. А такав приступ није имао будућности. И било је прилично очигледно да на овај или онај начин то мора да престане. Људи не могу увек да се мире са одлукама које им се намећу споља. Осим тога, Источна Европа, као и Европа у целини, имала је своју сопствену политичку традицију, а то се није могло занемаривати.

ОС: Хајде да истерамо то на чистину. Ја сам био у Вијетнамском рату. Ми смо послали 500.000 војника у Вијетнам. То је било срамотно и осуђено од целог света. После детанта, са Горбачовим, Реган и Сједињене Државе послале су 500 000 војника у Саудијску Арабију и Кувајт.

ВП: Ја знам да сте ви веома критични према америчкој влади по многим питањима. Не делим увек са вама мишљење. Упркос чињеници да немамо увек са америчком владом однос какав бисмо волели да имамо. Понекад се морају доносити одлуке које се не одобравају од стране неких делова друштва. Али је боље донети неке одлуке него не донети никакве.

ОС: Значи, немате ништа против америчког слања 500.000 војника на Блиски исток тако изненада?

ВП: Знате, ја сматрам да је погрешно наметати другим нацијама и народима своје стандарде и моделе. Овде првенствено мислим на демократију. Демократија не може да се увезе споља, она једино може бити рођена унутар друштва. А друштву би требало помоћи да следи тај пут. Покушаји да се тај пут наметне силом, споља, је бесмислено, контрапродуктивно и разорно. А што се тиче употребе силе, укључујући копнене трупе, понекад је неопходно. Свакако да је боље ако се изведе на позив влада и ако је у складу са међународним правом и засновано на одлуци Савета безбедности Уједињених нација.

ОС: Да, ок. Ја мислим да је Горбачов уложио врхунски напор у остваривање мира. И у року од неколико месеци од пада Берлинског зида, Сједињене Државе су илегално послале трупе у Панаму - без подршке других нација и уз осуду земаља Јужне Америке.

ВП: Па свакако нема ничег доброг у томе. Поред тога, Горбачов је пре доношења унилатералних одлука требало да размисли о томе како ће његови партнери реаговати. Треба направити први корак према партнеру, али мораш разумети шта следи. Питали сте ме за Ирак. Мислим да је збацивање Садама Хусеина било грешка.

ОС: То је било касније. Ја говорим о почетку тога 1991, када су они заузели Кувајт.

ВП: Тада Сједињене Државе нису ишле даље - нису збациле владу у Ираку. Знам да је било разговора о томе и неки кажу да је требало да иду даље и збаце Садама Хусеина. А други сматрају да је све урађено коректно, да су морали да стану у одређеном тренутку. И председник Буш је био у праву како је то извео, био је опрезан. Одговорио је на агресију и зауставио се у правом тренутку.

ОС: Ок, разумем ваш став. Не слажем се са њим али га разумем. Сједињене Државе шаљу 500.000 војника било где у свет, да би оствариле свој интерес. А кад једном пошаљете толики број копнених трупа у неку област, то трајно промени динамику тог подручја. Нема начина да Сједињене Државе напусте Блиски исток.

ВП: Да, и ја тако мислим, вероватно. Најдепресивнија ствар је покушај да се промени режим у том делу света с надом да ће следећег дана све да се реши само од себе. И да ће се појавити америчка демократија. Али то је немогуће, и ми смо сведоци онога што се дешава у региону баш сада. И како је настао ДАЕШ? Тамо раније никада није било терориста, А они сада тамо имају полигон и контролишу две трећине ирачке територије. Исто се догађа у Сирији. Либија је престала да постоји као територијална, интегрална држава. Сетите се како су били срећни кад је Гадафи убијен, а није било разлога да буду срећни. Животни стандард је тамо био прилично висок - близу просечног европског стандарда. Да ли је требало да се боре за демократију? Да, али не на овај начин за који су се определили. Видите резултат - катастрофу.

ОС: Схватам. Мислим да ме превазилазите... Волео бих пре свега да размотримо оно што је Буш Други рекао. На почетку свог мандата, 2001. састао се с вама. И изјавио је, мислим у Словенији, "Погледао сам га у очи и осетио његову душу".

ВП: Да, тачно тако је рекао. Он је веома пристојан човек, добар човек.

ОС: Шта сте осетили кад је то изговорио?

ВП: Осетио сам да је то човек са којим бисмо могли да постигнемо договор - човек са којим би смо могли да сарађујемо - бар сам се томе надао.

ОС: А 11. септембра, ви сте били један од првих који су га позвали да му изразе саучешће?

ВП: Да, ми смо имали испланиране војне вежбе са новим стратешким снагама за наредни дан. Ја сам отказао те војне вежбе и желео сам да председник Сједињених Држава то зна. Наравно да разумем да је људима на челу држава и влада у таквим ситуацијама потребна морална подршка. И ми смо желели да дамо ту подршку председнику Бушу.


ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ТЕРОРИСТА

ОС: А када је председник Буш напао Авганистан, ви сте сарађивали у инвазији и поставили базе у Кавказу и Еуразији да омогућите Американцима линију снабдевања за рат у Авганистану.

ВП: Па није било баш тако. Ми нисмо поставили војне базе специјално за ту намену. Још из времена Совјетског Савеза, ми имамо дивизију у Таџикистану коју смо касније претворили у војну базу с намером да штитимо тај правац који је опасан јер долазе терористи из Авганистана. Подржали смо Сједињене Државе и дозволили им да користе нашу територију, да допремају оружје и осталу опрему.