О(ливер) С(тоун): Горбачова нисте познавали, у ствари, дух реформи се осећао али ви нисте били у Москви да бисте га осетили. Било је то чудно време. Да ли сте се вратили у Москву? Да ли сте искусили Перестројку?

В(ладимир) П(утин): Знате, Горбачов и његови сарадници схватали су да су земљи потребне промене. Данас могу да кажем, са чврстим уверењем, да они нису разумели какве су то промене и како их постићи.

О. С: Тако је.

В. П: Зато су урадили много ствари које су нанеле велику штету земљи. Чак и када су радили за њену добробит и сматрали да су промене неопходне.

О. С: Али, Горбачова сам срео неколико пута, он је дошао у Сједињене Државе, и тамо сам се сусрео са њим. И он подсећа на вас у смислу да је потекао из тог система. Скромни почеци. Он је био експерт за пољопривреду. Проучавао је документа, радио напорно и изгледа рано схватио, види се из његових мемоара, да је било много потешкоћа које неће побољшати економију. Ствари нису функционисале.

В. П: Ми сви имамо нешто заједничко јер смо људска бића.

О. С: Да, али оно што кажем је да је био радник. Био је специфичан и постављао је питања, типа, како ово да поправимо?

В. П: Ја нисам био радник и сматрам да баш та специфичност, та конкретност, то је оно што је недостајало многим бившим совјетским лидерима. Укључујући Горбачова. Они нису знали шта желе или шта је било потребно.

О. С: Ок. Али десио се преврат у августу 1991. И ви сте поднели оставку следећег дана. Преврат Комунистичке партије.

В. П: Да, био је то покушај преврата. У то време, не сећам се да ли је то било другог или трећег дана - заиста сам поднео оставку. По повратку из Немачке радио сам неко време на универзитету. Још увек сам био у служби КГБ-а за спољну безбедност. Након тога, бивши градоначелник Санкт Петербурга, господин Сопчак, понудио ми је посао. То је био прилично занимљив разговор јер сам ја раније био његов студент, позвао ме је у свој кабинет.

О. С: Али то је било касније. Зашто сте поднели оставку, мислим, била је то ваша каријера.

В. П: Све ћу вам испричати. Када ме је Сопчак позвао, рекао сам му да сам веома заинтересован да радим са њим. Али мислио сам да је то немогуће, и да то није у реду - још увек сам био службеник за спољну безбедност у КГБ-у. А Сопчак је био познати демократски вођа - политичар новог таласа. Рекао сам му да ако неко сазна да радим са њим, као бивши припадник КГБ, то ће нарушити његов углед. А у то доба земља је пролазила кроз акутне политичке потешкоће. Био сам веома изненађен када је Сопчак реаговао: "О, то мени ништа не значи". Радио сам с њим кратко време као саветник. После тога, када је преврат био на помолу, нашао сам се у веома необичној ситуацији.

О. С: Августа деведест прве?

В. П: Преврат са употребом силе је био на помолу. Више нисам могао да будем службеник КГБ-а и саветник демократски изабраног градоначелника Санкт Петербурга. Зато сам се повукао. Сопчак је обавио телефонски разговор са председником КГБ-а Совјетског Савеза и замолио га да ме пусти. Он ми је обећао да ће након неколико дана бити издат документ о мом ангажовању.

О. С: Али, да ли сте у себи још увек веровали у комунизам? Да ли сте још увек веровали у систем?

В. П: Не, наравно да нисам. Али на почетку јесам, идеја је била добра и ја сам желео да је имплементирам.

О. С: Када сте се променили?

В. П: Знате, нажалост, моји ставови се нису мењали када сам био изложен новим идејама већ када сам био изложен новим околностима. Било је јасно да систем није ефикасан и да је запао у ћорсокак. Економија није напредовала. Политички систем је стагнирао. Био је залеђен и неспособан за било какве промене. Монопол једне политичке снаге, једне партије је погубан за земљу.

О. С: Али то су Горбачовљеве идеје, ипак сте били под утицајем Горбачова.

В. П: Нису то идеје Горбачова, то су идеје француских социјалиста утописта и Горбачов нема везе са њима. Горбачов је реаговао на околности. Понављам, његов допринос огледа се у томе што је осетио потребу за променом. Он је покушао да промени систем. Не чак ни да га промени, већ да га реформише, да га поправи. Али проблем је био у корену тог система. А како можете радикално променити систем, а да сачувате земљу? Тада то нико није знао, укључујући и Горбачова. И тако су гурнули земљу у распад.

О. С: Да, то мора да је било трауматично. Совјетски Савез се срушио и Јељцин је основао Руску Федерацију. Али ја сам био у Санкт Петерсбургу почетком 1992. и срео се са Сопчаком. Размишљам, могао сам срести и Вас, ко зна, ако сте тада били његов саветник.

В. П: Не, не сећам се, али вам могу рећи да је Сопчак био апсолутно искрен, прави човек. Са идеолошке стране, био је демократа али је категорично био против распада Совјетског Савеза.

О. С: Преселили сте се у Москву 1996. и били на челу Федерално-безбедносне агенције 13 месеци.

В. П: Не, не одмах. Преселио сам се у Москву и требало је да радим у администрацији председника Јељцина. Био сам задужен за правна питања. Касније сам био пребачен у администрацију. Био сам задужен за Надзорни одбор. Одељење је надзирало владу и регионалну администрацију. Потом сам постао директор Федералне службе безбедности.


НОЋНА МОРА ОД ХАОСА

О. С: Са позиције директор Федералне службе безбедности мора да сте закључили у каквом је хаосу држава, претпостављам. Ноћна морa од хаоса.

В. П: Да, свакако. Увек чујем критику упућену мени. Прича се да жалим што се распао Совјетски Савез. За почетак, што је најважније, распадом Совјетског Савеза, 25 милиона Руса, се за трен ока, нашло се у иностранству. У другој држави. То је једна од највећих катастрофа 20. века. Људи су живели у једној земљи, имали су родбину, посао, станове и једнака права. Па ипак, у тренутку су се нашли у иностранству. А онда је прво било извесних назнака, а затим је дошло до правих грађанских ратова. Да, све сам то лично видео, посебно када сам постао директор Федералне службе безбедности.