У ПРЕДГОВОРУ књиге Оливера Стоуна, америчког филмског режисера и сценаристе, "Интервјуи са Владимиром Путином", из које ће "Вечерње новости" пренети најзанимљивије делове, Роберт Шер, дописник "Лос Анђелес тајмса", не без разлога, написао је да је реч о историјски значајној серији разговора са лидером Русије.

Уводне напомене америчког колеге Шера помажу да се лакше схвати атмосфера приликом сусрета и разговора Путина и Стоуна.

"Пре тридесет година, као дописника 'Лос Анђелес тајмса', задатак ме је одвео у само језгро Политбироа, мрачног и тајанственог свемоћног центра Совјетског Савеза, пошто је његов лидер Михаил Горбачов покренуо свој амбициозни план отварања и промена. Његова перестројка, или реструктурирање совјетске власти, неизбежно ће, ако не ненамерно, окончати брутални комунистички експеримент и обликовати храбри нови свет различитих етничких група, култура и религија које обухватају шестину планете.

"Направио сам интервју са шефом пропаганде Александром Јаковљевом, најлибералнијим чланом Политбироа и Горбачовљевим блиским сарадником. Касније сам покуцао на врата Јегора Лигачова, Горбачовљевог човека број два, познатог као најжешћег противника перестројке. Нисам имао прилике да сретнем Бориса Јељцина, који је, после четири године, када се Совјетски Савез распао, постао први председник Русије. Јељцин је позвао бившег поручника КГБ-а Владимира Путина као реформски оријентисаног, да се прикључи његовој администрацији, а 31. децембра 1999, када се Јељцин повукао, именовао га је за председника. Наредне године, Путин је на изборима убедљиво победио кандидата Комунистичке партије. У серији интервјуа које је филмски стваралац Оливер Стоун направио са Путином, Путин истиче да је веровао да ће се падом Совјетског Савеза окончати и Хладни рат, а са њим и безброј претњи новим ратовима. Али то се није десило.

"ИАКО је Путин одбацио комунизам као идеологију и заиста пригрлио традицију Руске православне цркве, он остаје страствени националиста, одлучан у мишљењу да Русији треба указати поштовање које она заслужује. То значи историјско поштовање њених граница и поштовање Руса који су се распадом државе одједном нашли ван граница своје домовине, као на пример у Украјини.

"У свом разговору са Стоуном, Путин одаје признање Горбачову да је препознао потребу коренитих промена у урушеном совјетском систему, али не одобрава наивност коју је показао у вези са огромним препрекама које су те промене донеле земљи и, што је још важније, у Сједињеним Америчким Државама. Путин одбацује веровање Горбачова да ће разум тријумфовати, пошто су обе стране Хладног рата имале способност да униште живот на планети, и да су обе желеле мир. Централно питање Стоун-Путинових интервјуа је - како су ствари довеле до садашњих тензија. Они су уверљиво, кључно штиво за разумевање овог опасног времена. Испрекидани разговори одвијали су се од 2. јула 2015 до 10. фебруара 2017, током периода када су се односи између две војне силе урушили до тачке неповерења и непријатељства какво није забележено још од краја Хладног рата, пре више од четврт века. А како Стоун напомиње у неколико наврата, подложност моћи корупције владара било које земље у име лажног патриотизма требало би да буде брига сваке нације, наравно и Русије.

"Разговор је учтив и има у виду непрестане контроверзе о улози Русије у свету, од њене подршке Асадовом режиму у Сирији до оптужби за умешаност у америчке председничке изборе 2016.

"Стоун је добро упознат са бесциљним ратовима и лажима у вези с њима, јер је учествовао у два наврата у рату у Вијетнаму. Своја искуства документовао је у свом филму Вод, за који је добио Оскар, и у још два сјајна дела вијетнамске трилогије, Рођен 4. јула и Небо и земља. Он је подробно истражио ову тему 2012, у серији од десет епизода на Шоутајму. Неиспричана прича Сједињених Држава, уз књигу од 750 страна доводи у питање стереотипну причу Сједињених Држава током Хладног рата и пружа пресудни оквир за ово тренутно дело.

"Ни Путин није мање упознат са овом темом, с обзиром на то да је дошао на власт из пепела Совјетског Савеза, који је, иако је доживео страхоте немачке инвазије и дао педесет милиона жртава, извршио беспотребни напад на Авганистан.Обојица деле мишљење да је војна надмоћ фатална и изражавају забринутост због идеологије својих друштава која су током историје подржавала империјалистичке авантуре. Али ово није разговор једнаких, Стоун је уметник жељан да открије контрадикторности и скривене мисли, док Путин отворено ставља до знања да је потпуно свестан своје позиције врховног вође друге по величини светске војне силе, и да његове речи имају последице које надалеко превазилазе потребе занимљивих филмских остварења.

"Стоуну снимање филма пружа одличан повод да се подсмехне веровању у мудрост спољнополитичког естаблишмента у његовој земљи. Путинов задатак је много сложенији, с обзиром на то да је вођа нације која се налази у свеобухватној транзицији из совјетске комунистичке идеологије ка новом руском националном идентитету и која покушава да премости 'хиљаду година' руске историје која траје од царева до моћних олигарха, руске верзије наших домаћих капиталиста.

"Путин се овде појављује као пророк рањеног руског национализма, што не би требало повезивати с комунистичком идеологијом која је претходила његовој моћи и коју он јасно посматра као приличан неукус. Ова тензија ствара лајтмотив једног ретког увида у Путиново размишљање и у ширем смислу, у дилему где је место Русије у веома измењеном свету. Интервју почиње у време када су само малобројни очекивали победу популистичког, десно оријентисаног кандидата у Сједињеним Државама, који је потукао неколико лидера свог естаблишмента, и миропомазаног кандидата водеће Демократске странке.

"Током последње сесије, Стоун упорно наводи Путина да заврши интервју у стилу интелектуално агресивног документарца, верујући да ће добити одговоре на нека питања. То укључује контроверзне аспекте Путиновог осамнаестогодишњег боравка на челу највеће светске земље по пространству. Да ли је Путин зависник од моћи? Да ли себе види као неопходног учесника руске историје? Да ли је тако велика моћ коју поседује покварила његову визију?

Сада, суочавајући се са четвртим председником Сједињених Држава, а иронично говорећи, оним коме је помогао да буде изабран, што он пориче, Путин делује уморан од борбе да успостави контакт са америчким председницима. Он напомиње да они, а што је још важније, бирократија која уз то иде, неизбежно виде Русију не као партнера, реч коју често употребљава када су у питању Сједињене Државе, чак и са префињеним сарказмом, већ као погодног жртвеног јарца за сопствене неуспехе.


СВЕ БАТИНЕ ОЛИВЕРА СТОУНА

"На крају трећег интервјуа, Путин пита Стоуна да ли је икада био тучен. Стоун га уверава: 'О, да, много пута', на шта Путин одговара, мислећи на планирано приказивање документарца: 'Онда неће бити ништа ново, јер ћете настрадати због онога што намеравате да урадите.' То је болна али можда тачна претпоставка, у време широко распрострањене осуде која још није доказана, да се Русија умешала у америчке изборе. Стоун одговара: 'Знам, али вреди да пробам да донесем мало мира и савести свету.'"