БИВШИ поданици Аустро-Угарске царевине одлично су знали зашто Савез, ногометни, треба уприличити од имена Сла(о)венски са префиксом Јужни и са седиштем у Загребу. Ову жељу погурали су 4. маја 1921, кад је Југославенски ногометни савез (ЈНС) примљен, додуше, само за привременог члана Светске фудбалске асоцијације - ФИФА. Такође, нису пропустили да уз прикладну молбу за пријем у чланство истакну два своја најмоћнија клуба - ХАШК и ХШК Грађански: "Наши повијесни клубови већ сада се спремају да наступају у европским куповима", писало је у том допису.

Средњоевропски куп основан је тек 1927, и први клубови који су се такмичили с подручја Краљевине СХС били су београдски БСК и сплитски НК Хајдук. Све утакмице репрезентације, назване Југославија, на такозваном домаћем терену, искључиво су се играле у Загребу, осим оне са Румунијом због венчања краља Александра Првог. Тако је трајало до 31. јула 1927. и меча у Београду против селекције Чехословачке - 1:1, стрелац Емил Першка.

НАРЕДНИ шампионат државе одржан је по једноструком куп-систему: СК Југославија - ШК Славија (Осијек) - 5:2, САШК - ШК Илирија - 3:1, НК Хајдук - ХШК Грађански - 4:4 и 5:0. У другом кругу: СК Југославија - Сомборски СК - 5:1, НК Хајдук - САШК - 6:1. Финална утакмица одржана је 12. октобра 1924. поново у Загребу, на игралишту ХШК Конкордија у препознатљивој Максимирској шуми. У финалној утакмици СК Југославија је победио сплитски НК Хајдук - 2:1, а стрелци су били Дамјан Ђурић из корнера и Стеван Лубурић.

Први српски клуб са титулом државног првака Краљевине СХС играо је у саставу: Драгутин Немеш, Милутин Ивковић, Бранко Петровић, Михаило Начевић, Алојз Лојд Махек, Светислав Марковић, Дамјан Ђурић, Драган Јовановић Жена, Стеван Лубурић Чича, Душан Петковић Сенегалац, Бранислав Бане Секулић. Тренер је био Карел Блаха из Чехословачке.

"Воз са шампионима је у Београд стигао око 23 часа наредног дана. Иако је било доцкан, футбалске прваке државе дочекала је на станици велика маса београдских спортиста, са војном музиком на челу. Кад је воз стао, музика је интонирала један марш, уз бурно и дуготрајно клицање масе", писало је (14. октобар 1924) у листу "Политика". "Кад се најзад све стишало, г. Мата Миодраговић, председник Б.Л.П., поздравио је победнике који су учинили да Београд и у спорту заузме прво место у држави."

НАЈЗАД је и Данило Дача Стојановић, оснивач СК Југославија, узбуђеним гласом честитао својој деци, рекавши да је то најсрећнији тренутак у његовом животу. Потом су пред станицом спортисти одиграли неколико народних игара. Дотле је све било по протоколу. А онда, победници су на рукама унети у фијакере, из којих су испрегнути коњи, па су кола рукама вучена Немањином и Милошевом улицом. Пред Официрским домом избио је један немио и непотребан инцидент. Кордон жандармерије са г. Глигом Поповићем, шефом јавне безбедности, и неколицином полицијских писара, препречио је пут спортистима, нагонећи их силом да се растуре. Том приликом неколико спортиста изударано је кундацима.

"Повређен је чак и г. Д. Јовановић Жена, који је имао завијену главу, услед повреде добијене приликом утакмице у Загребу", пише у "Политици".

"Врло брзо, рашчистили су жандарми терен, али још дуго у ноћи стајали су њини кордони код Лондона и код Официрског дома. У један сат по поноћи, узбуђен ко зна каквим саопштењима, дојурио је г. Лазић, члан кварта варошког, аутомобилом управника града. Тврди се да у нападу жандарма на спортистима има неколико рањених и неколико одведених у кварт. Међутим, полицајци су одбили да новинарима даду икакво обавештење."

ПОСЛЕ овога се огласио и Београдски лоптачки савез, што је "Политика", такође, објавила: "Комунике Управе Града скроз је нетачно претставио цео догађај, јер 1) Главна и замишљена манифестација спортиста одржана је пред железничком станицом, одакле се главна маса разишла; 2) Полиција је извршила напад на 40 дечака који су вукли фијакере у којим су седели играчи 'Југославије'. Према томе не може бити речено о маси, а још мање о провокаторима; 3) Није истина да је ма ко пре или после напада полиције узвикнуо 'Живела Република!', ово није могао бити разлог за напад на спортисте. Ова измишљотина служи полицији само као изговор на њен бесмислен и бруталан напад на ову децу. Ако је уопште била потребна интервенција полиције за противпрописан поступак ове деце, сваки би други начин био умеснији него напад кундацима и протестујемо против оваквог поступка, који апсолутно не доликује престоничкој полицији једне културне државе."

Догодило се да баш тог 15. октобра 1924. влада Љубомира Давидовића (1863-1940), професора и председника Демократске странке (заједнице), поднесе оставку. И спортска догађања су се, можда, и због тога вратила на ступце спортских рубрика "Политике".

Када је СК Југославија, са истим фудбалерима и тренером и 1925. по други пут освојила шампионат државе победом против ХШК Грађански - 3:2, у Загребу, био је то озбиљан сигнал за загребачке клубове ХШК Грађански, ХАШК и ХШК Конкордија, па и за сплитски НК Хајдук. Почели су са увозом играча, углавном из пропале Аустро-Угарске монархије. Ногометни чимбеници су учинили све да 1926. титулу врате у вољени им Загреб. За ту прилику су већину ногометаша ХАШК-а регистровали, по кратком поступку, за тим ХШК Грађански, у том тренутку много богатији клуб, захваљујући новцу који је стизао од прекоокенске емиграције. Реванширали су се гостима из Београда, ХШК Грађански - СК Југославија - 2:1.

КОНАЧНО је шампионат 1927. донекле, у такмичарском смислу, измењен. У првом делу, прваци подсавеза и другопласирани у подсавезима Београд и Загреб играли су по куп-систему, а победници, на крају шест клубова, играли су за бодове по једноструком лигашком начину. Предвођен тренером Луком Калитерном (1893-1984, Сплит), НК Хајдук је са два бода више освојио титулу испред БСК-а.

Претходним шампионатима сви су били незадовољни, као и системом такмичења. Руководства свих шест подсавеза су често имала примедбу на рад централе у Загребу. У новим, осмишљеним елиминационим утакмицама пролеће-лето, први пут се играло по двоструком лигашком бод-систему. Нови систем такмичења, према очекивању, није одговарао Загребачком ногометном подсавезу - ЗНП. Његови клубови су сада, први пут, морали да играју мечеве и у гостима. Изгубили су предност домаћег терена, али и судија које су често делиле фудбалску (ногометну) правду у њихову корист.

За завршни турнир квалификовало се пет клубова. По два из Београда и Загреба и сплитски НК Хајдук. На крају су Сплићани освојили првенство, иако су од главног супарника БСК-а извукли само бод у два меча. Убедљиво два последња места припала су загребачким клубовима ХАШК-у и ХШК Грађански, јер је освајање бодова на туђем терену било изузетно тешко.


СУДИЈЕ ИЗ АУСТРИЈЕ И ЧЕХОСЛОВАЧКЕ

ЗАБРИНИТИ за опстанак својих клубова, 1928. године, у Загребу су припремали ново првенство решени и да га освоје. Ништа није промењено, осим што су ангажоване судије из Аустрије и Чехословачке, да припомогну објективном суђењу?! Објективно, ХШК Грађански није могао да изгуби ниједну утакмицу, БСК је био трећи, а СК Југославија последњи. Још једном су 1929. измењене пропозиције, а у завршници је пет тимова играло такозвану малу лигу, по једноструком бод-систему.


СУТРА: БОЈКОТ ЗАГРЕБАЧКИХ КЛУБОВА


Све фотографије у фељтону су из приватне архиве аутора