КАДА је осамдесетих година на врхунцу своје докторске популарности, др Борко Ђорђевић купио на брду у Палмс Спрингсу вилу вредну 10 милиона долара, није ни слутио да ће његов комшија постати амерички председник.

- Барак Обама је недавно купио кућу поред мене. У Палм Спрингсу намерава да живи када оде у председничку пензију. Платио је 4,5 милиона долара. Лако ће Обама да је отплати, јер у Америци бивши председници своје говоре и презентације наплаћују и по 150.000 долара - каже др Ђорђевић.

Живот овог некадашњег партијског секретара Медицинског факултета у Београду, који је после специјализације на пластичној хирургији постао амерички капиталиста и угледни републиканац, одвео га је директно до неколицине америчких председника. Др Ђорђевић је био Реганов поверљиви човек за Калифорнију. Исту врсту поверења имао је и код Џорџа Буша и Џимија Картера. Доживотни је члан Сенаторског круга Републиканске партије САД.

- Роналд Реган ми је дао Медаљу за заслуге у Републиканској партији, а Џорџ Буш ми је доделио Орден за посебне заслуге у САД и златни сат са гравуром - открива др Ђорђевић.

РОЂЕН је 1942. у Пироту. Медицински факултет је завршио у Београду, а пластичну хирургију је специјализирао у САД, где живи од 1970. године. Радио је у Висконсину, Њујорку, Охају. Скрасио се у Калифорнији, где је има своју клинику. Као републиканац и миротворац постао је врло брзо близак пријатељ америчких политичара и председника.

- Као члан Републиканске странке био сам повереник за Калифорнију. Организовао сам кампању за избор Роналда Регана и прикупљање донација за партију. Почетком деведесетих постао сам повереник Вашингтона у Југославији за приватизацију државних институција и предузећа. Било је предвиђено да се транзиција изведе убрзаном приватизацијом највећих предузећа за 70 милијарди долара. Довео сам у Београд угледне представнике Стејт департмента који су били на корак да склопе уговоре о том послу, али је Слободан Милошевић отказао приватизацију - испричао је др Ђорђевић за "Новости".

У децембру 1994. године Борко Ђорђевић предводио је прву мировну мисију у БиХ, која је за резултат имала договор о миру између Хрвата, Бошњака и Срба, који је трајао четири месеца. Идеју о мировној мисији др Ђорђевић је прво предложио својом школском другом Милану Милутиновићу, потоњем председнику Србије.

ЈЕДИНИ амерички председник који има искрен однос према Караџићу и другим "опасним" Србима, како су их третирале међународна заједница и Бела кућа, јесте Џими Картер. Када сам у јесен 1994. преко госпође Розалин Картер замолио бившег председника САД да посредује у преговорима између Срба, Бошњака и Хрвата у Босни, одмах је пристао. Џими Картер је познавао ситуацију у бившој Југославији, сусретао се са Титом и ценио је наш народ. О својој мисији обавестио је Белу кућу, добио начелни пристанак и кренуо на пут. Није стрепео за своју безбедност, ни због чињенице да ће се срести са "опасним Србима", Радованом Караџићем и Ратком Младићем. Његовој госпођи су се Караџић и Младић толико допали да је желела да ноћи на Палама, али је Џими ипак одлучио да се врате у Сарајево - сећа се свих детаља Борко Ђорђевић.

Током два састанка на Палама је постигнут договор о примирју, које је трајало четири месеца, као и прецизна размена територија у оквиру предвиђених пропорција Републике Српске и муслиманско-хрватске Федерације од 49:51 одсто. Картер је 23. децембра постигао договор са Алијом Изетбеговићем и Радованом Караџићем. Међутим, вођа босанских муслимана је одбио на крају да потпише споразум о прекиду ватре и слободи кретања у БиХ. По Алијином одбијању да стави потпис, сведочи Ђорђевић, званични Вашингтон се одмах оградио од мисије Џимија Картера, саопштењем да је он "био у приватној посети на Палама".

ПОРТПАРОЛ Беле куће Диди Мајерс оштро је оспорила Картерову оцену да су "босански Срби за мир", поновивши да Вашингтон сматра Србе агресорима. Сви Картерови људи у америчкој администрацији, који су имали симпатије и разумевање за Србе, склоњени су са својих функција - каже ових дана др Борко Ђорђевић. Ове драматичне детаље је описао у књизи "Стаклени мир - Џими Картер и опасни Срби", коју ће ускоро бити објављена у Србији и у Америци.

Упркос отпору званичног Вашингтона, у коме су власт преузели људи Била Клинтона, др Ђорђевић је наставио сарадњу са Картеровим мировним центром. Био је у специјалној мисији у Ираку, са циљем да спасе породицу Садама Хусеина и пребаци је у САД. Американци су и ову мисију бојкотовали.

Доктор Ђорђевић је ванредни професор на БУ и редовни професор Универзитета у Нишу. Има позив са БУ да предаје на енглеском одељењу Медицинског факултета у Београду. Члан је Америчке медицинске коморе, Медицинске академије Њујорк, Медицинске академије Палм Спрингс, Америчког друштва пластичних хирурга, Српске лекарке коморе. Као републиканац верује у победу Доналда Трампа на предстојећим председничким изборима.

Ценећи његов политички и хуманитарни ангажман Америка је наградила др Борка Ђорђевића. Добитник је Медаље слободе Републиканске странке САД, Медаље Острво Елис 2010. године за достигнућа у међународном миру. Власник је признања Националне етничке коалиције САД, Златног грба и Звезде на асфалту Палмс Спрингса за хуманитарни рад. Два пута је биран за човека године у САД. Увршћен је у лексикон "Ко је ко у Калифорнији".

ПУКОВНИК др Милош Костић прошао је сличним политичким стазама. Као школован и искусан официр, прихватио је позив и отишао у Вијетнам као специјалац ДИА за посебне акције. Из Вијетнамског рата Костић се враћа са чином мајора и огромним искуством војног специјалца. Пентагон је то искуство умео да искористи, па је Костић ангажован у САД на обуци регуларних јединица и специјалне полиције за герилски рат на југоистоку Азије.

Политичка активност у Републиканској странци омогућила је др Костићу да уђе у амерички Сенат као члан Комитета за управљање и Одбора за банкарство. Крајем 1976. именован је и за директора Института за стратешка економска истраживања у Вашингтону. Доласком Роналда Регана у Белу кућу и јачањем доминације републиканаца, др Милош Костић постаје 1980. године саветник Одбора за државну безбедност, мада је истовремено као директор радио волонтерски и за Пентагон. Кад му се отац Бранко тешко разболео, др Костић је 1986. напустио службу у Вашингтону и отишао у Аустрију.

Радивоје Ралф Виновић је био вашингтонски политичар. Рођен је 1928, а преминуо је 2009. Као дипломирани правник и члан Републиканске партије радио је у кабинетима сенатора Роберта Мичела и Еверта Дирксеа. Био је потпредседник Тобако института (1983-1999). Каријеру је завршио као члан администрације Сената САД.


СУДИЈА СОВЈЕТСКОМ ШПИЈУНУ

Јован Џон Вукашин, калифорнијски судија, афирмисао се као члан Републиканске странке у Америци. Радио је ако адвокат у Окланду, где је био истакнути активиста Републиканске партије. Роналд Реган га је 1974. именовао за федералног судију за Northern District of California. Вукашин је рођен 1928. Дипломирао је на Правној школи Беркли калифорнијског универзитета (1954). Постао је познат по суђењу Џерију Вартвојту, маринцу који је био оптужен да је совјетски шпијун. Умро је 1993. у Калифорнији.