ВИТАМИН Б17 у природи се налази у једињењима названим нитрилосиди, а они се налазе у преко 800 биљака, од којих су многе јестиве. Осим у коштицама кајсије, налази се још у просу, кукурузу, лану, тропској касави, семењу јабуке, бадему, слатком кромпиру, салати, семенкама лимуна, трешње, шљиве, крушке, брескве, нектарине... Има га и у многим другим биљкама које су одавно елиминисане из исхране савременог човека. Скоро све коштице из фамилије ружа (Rosaceae) садрже Б17. Коштице и семенке од воћа имају и друге хранљиве материје: неке протеине, незасићене масне киселине и различите минерале. Ипак, количински највећи извор витамина Б17 су коштице од кајсије и тропске касаве. Али, фармацеутском бизнису се ово откриће није допало и гледали су да Кребсово откриће на сваки начин дискредитују. И у томе су на крају успели. Чак су и бројна научна истраживања о деловању лаетрила на малигне ћелије саботирана.

Главна теза им је била да се цијанидом из коштице кајсије људи могу отровати. (Као да се у хемотерапији не примењују отровне хемикалије.) Доктор Ернст Т. Кребс је упорно објашњавао у својим бројним радовима из 1970. године да је лаетрил (витамин Б17) потпуно нетоксичан за људе и за топлокрвне животиње. Његова смртоносна доза износила је 25.000 милиграма на килограм телесне тежине када га је примењивао на мишевима и пацовима. То је толико нетоксично да у неким студијама, вода, која се користи у медицини за разблаживање лекова, има више токсина него витамин Б17, уверавао је Кребс. Коначно, пред бројним новинарима и научницима, Кребс је убризгао сам себи под кожу огромну дозу лаетрила и није се отровао. О овоме је својевремено сензационалистички писала код нас "Илустрована политика", пратећи медијска догађања у Сједињеним Америчким Државама, о лекару који је тврдио да је пронашао лек против рака, али му нису веровали. Ипак, страх од лаетрила је, захваљујући и отрованим овцама и медијима, у Аустралији раширен.

Када се књига "Свет без рака", Едварда Грифина, написана 1974. године, појавила на најмањем континенту, тамо је лаетерил био у слободној продаји. Одмах после појаве књиге повучен је из продаје. Од тада до данас, аустралијска канцеларија за лекове (TGA - Therapeutic Goods Administration) разматра сваки индивидуални случај онога ко жели да се подвргне лечењу лаетрилом, одлучујући да ли да му се омогући увоз лека. Онај ко ову дозволу добије, има још тежи задатак да пронађе лекара који ће му лаетерил убризгати по протоколима који уз овај лек иду. Такође је посебним прописима отежана набавка коштица од кајсије како би се онемогућило синтетизовање кристала Б17 онима који би желели да овај лек сами праве.

Основно оружје у дикредитацији лаетрила (да подсетимо то је витамин Б17) су били корумпирани научници који су били тајно на платном списку најмоћнијих фармацеутских компанија и њихових приватних болница, а званично су се представљали као независни угледни стручњаци. Главна подвала њиховог истраживања деловања лаетрила је било непридржавање протокола у лечењу које је прописао сам др Кребс. Јер, лаетрил сам по себи није био довољан за борбу са канцерозним процесом. Дакле, Лаетрил (Витамин б17) није никакав чудотворан лек, већ само један важан елемент помоћу кога функционише храњива формула која је у стању да уништи малигни процес у организму. Све формуле иначе морају да делују синергијски, па је такво и лечење рака помоћу витамина Б17.

Како изгледа лечење витамином Б17 (лаетрилом)? Само узимањем витамина Б17 ништа се не може постићи, ако се истовремено и други неопходни хранљиви нутријенти не уносе, како би се читав организам довео у метаболички баланс. Зато и терапија витамином Б17 има своје протоколе. Ово је у лечењу рака најважније код свих терапија, јер су сви електробиохемијски процеси у организму међузависни. Да би витамини деловали (било који витамински процес) мора бити довољно активирање ензима (специфичних "бактерија") који те витамине разграђују и они се спроводе у сва ткива. Да би се ензими активирали у довољној мери, морају бити стимулисани неким другим хранљивим састојцима. Неко каже да једни ензими својим продуктом морају прво да потпале "ватру на шпорету" да би онда други створили енергију за пристављање "шерпе" за кување. Први користе микронутријенте, а други макронутријенте као градивни материјал.

Овај метаболички процес делује веома комплексно, јер га тако тумачи званична наука иако је у ствари веома једноставан. Он је у ствари природно дефинисан и то је општи принцип размене материје који се одиграва на свим нивоима у огромној скаларној размери, од најситнијих честица, у оквиру ћелијских органела (почев од протита) до сложених ткивних ткања великих и виталних органа, па даље у природи све до космичких размера. Све је повезано и то конвенционална медицина упорно игнорише дајући апсолутни приоритет хемикалијама фармацеутске индустрије. Свако нарушавање овог природног принципа (на пример генетским модификовањем биљака које су природна људска храна) производи ланчану реакцију и ефекти су погубни на сав живи свет који представља наш хранљиви медијум.

Тако, ма колике дозе лаетрила узимали, он се неће корисно разлагати ако у организму недостају панкреатски ензими који могу да растворе опну малигне ћелије или неки минерали преко којих се транспортују електрони. Адекватна поларизација (+ -) од кључне је важности да дође до сједињавања одређених молекула. Посебно је у терапији важан цинк који врши транспорт нитрилосида кроз сва ткива. Код давања инјекција "лаетрила" за продирање кроз ткиво неопходан је и диметил-сулфооксид (ДМСО). У терепији се дају и велике количине витамина Ц (у облику аскорбата), као и емулзионисани витамини А и Е, а посебно витамин Б15. Дају се и неки други минерали и антиоксиданси. У лечењу лаетрилом доктори Кребс, Ханс Нипер и Филип Бензел (који су ову терапију усавршавали) дошли су до веома прецизног протокола који садржи одређену комбинацију ензима и њихово дозирање као на пример: панкреатин (1.250 мг); папаин (150 мг); бромелаин (150 мг) и још низ ензима. Ово наводимо само информативно да би се видело колико су деловања и самих ензима међузависна, а њихова идеална комбинација са другим витаминима важна како би се малигна ћелија што боље напала и разградила. Зато је важно да се терапија лаетрилом (иако је он сам потпуно нетоксичан и у слободној је продаји, осим у Сједињеним Америчким Државама и Аустралији) обавља под надзором лекара који има са њим искуства у терапији.


ЕПОХАЛНО МЕДИЦИНСКО ОТКРИЋЕ

ЗАНИМЉИВ је и сирови концентрат телећег тимуса. Чему он служи? Иако је ова терапија формулисана пре више од 30 година, тек ове године објављено је у медијима "епохално" откриће научника "можда највеће у историји медицине". Тако се у значајној вести каже да су "научници открили протеин који убрзава имуни систем тако да може да се избори са било којим обликом рака или вирусом који постоји".